Посао у Србији: Зашто су истраживања о запослености дала различите резултате

Стефан Никетић има 25 година и до недавно је живео у Београду - док није остао без посла због епидемије вируса корона.

„Недељу дана пре него што је објављено да се у Србији уводи ванредно стање, послодавац је мени и неким колегама искрено рекао шта се дешава", каже Никетић.

Кетеринг фирма у којој је радио оброцима снадбевала четири велике ИТ компаније - њихови запослени су током епидемије радили од куће, те није било посла за Стефана и његове колеге.

Никетић, који се због епидемије корона вируса вратио у родни град Ариље, и његове колеге нису усамљени случајеви који су током ванредног стања остали без посла.

Према подацима Инфостуда, кризом су највише погођени запослени у туризму, угоститељству, транспорту људи и трговини која се не односи на продају прехрамбених производа.

Тешка математика

Још увек се ради на процени колико је људи изгубило посао или ће остати незапослено у Србији због кризе коју је донео корона вирус.

Прва истраживања различитих институција показују различите бројке.

Евиденција Националне службе за запошљавање (НСЗ) показала је да је број незапослених мањи него пре 16. марта - када је уведено ванредно стање - за око 2.500 људи.

Директор НСЗ-а Зоран Мартиновић рекао је за „Новости" да је листа краћа пошто није било отпуштања, јер је Влада Србије подржала послодавце.

Убрзо је објављено и истраживање независне организације Секонс (SеConS), која спроводи истраживања друштвених трендова и јавних политика - по овим подацима у Србији без посла током ванредног стања остало 200.000 људи.

Тим поводом се огласио и председник Србије Александар Вучић, рекавши да је „Србија као Француска, да је у плусу", укратко - да је статистика повољнија и да нема те врсте проблема.

Марија Бабовић, директорка Секонса, каже за ББЦ на српском да се владе држава на које је пандемија утицала „најчешће не усредсређују на негирање последица, већ на њихово санирање".

Ко је како рачунао

У истраживању које је Секонс спровео средином марта, учествовало је 1.600 људи који су имали посао у фебруару.

Бабовић напомиње да су истраживањем били обухваћени и они који су самозапослени, као и они који продају на пијаци, спремају по кућама и раде сличне послове.

„Сви који су радили посао најмање један сат током недеље за накнаду у новцу или натури, сматрају се запосленим", каже она.

Републички завод за статистику сматра да су запослена лица она која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао.

„Веома је важно имати у виду да се мањи број незапослених пријављује на евиденцију НСЗ-а", додаје Бабовић, објашњавајући да то не важи само за ово него и бројна ранија истраживања.

Према налазима Секонс организације 28 одсто оних који су остали без посла је тражило ново радно место, а међу њима је тек 11 одсто то урадило преко Националне службе за запошљавање.

Напомиње да ако се незапосленост прати само преко евиденције НСЗ губе се из вида групе неформално запослених и самозапослених, који су посебно били на удару пандемије.

„Не треба заборавити да је према подацима Анкете о радној снази било 529.000 неформално запослених лица у Србији", каже она.

Како је Секонс добио број од 200.000 незапослених

Према Анкети о радној снази Републичког завода за статистику за 2019. годину, запослених је било 2.901.000, од којих се, када се одузме број пољопривредника - 452.700 - добије да је 200.000 или 8.2 одсто, оних који су остали без посла.

„Међу ових 200.000 има и оних који нису нужно добили отказ и због тога важна формулација.

„Прецизно је рећи да су то особе које су изгубиле посао, а не добиле отказ како су пренели неки медији, јер се то не односи на самозапослене и није једини разлог останка без посла", објашњава Бабовић.

Ко се запослио током ванредног стања, а кога чека посао

Ванредно стање је у Србији трајало 53 дана.

У том периоду, према подацима НСЗ, посао је добило 15.626 људи у Београду, Новом Саду, Нишу, Лесковцу, Крагујевцу и Јагодни на радним местима:

Према процени НСЗ највише отворених радних места чека радније у услужним делатностима, односно кафићима, хотелима, фризерским салонима, трегивини, столарским радионицама, као и на грађевини.

„Очекујемо пораст потражње и у области информационих технологија с обзиром да се све више промовише онлајн трговина и услуге", кажу из службе за запошљавање.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]