Корона вирус и пољопривреда у Србији: Волонтери мењају начин продаје домаће хране у Србији

Крај је марта и корона вирус затвара пијаце широм Србије. Јелена, веб-дизајнерка из Београда, размишља како да пресели пијачне тезге у онлајн свет.

Позива у помоћ Фејсбук пријатеље: програмера и пољопривредника Сашу из околине Панчева, и искусну сточарку Снежану из села крај Крушевца.

Економиста Марко и сликарка Александра, обоје из Београда, сами јој се јављају.

Док су неки пољопривредници из очаја хранили поврћем стоку, ова екипа основала је Фејсбук групу „Пијаца" преко које су многи пољопривредници успели да продају залихе, уместо да их бацају.

„Не можете ни да замислите срећу тих људи, посебно повртара који су мислили да ће морати да баце салату и спанаћ", каже Јелена Станковић за ББЦ на српском.

Паралелни универзум где су сви задовољни

Од оснивања групе, Јелена леже у три, а устаје у осам ујутру.

„Обневидела сам у инбоксу, коче ми се шаке од куцања. Али зато су неки произвођачи распродали залихе", говори она.

Понета успехом, необична дружина отвара и сајт за продају хране, свега недељу дана од оснивања Фејсбук групе.

Не наплаћују услуге ни купцима ни продавцима, иако Јелена нема стални посао, али ни рачунар, па ради телефоном.

„Заправо, имам корист од овога, осећам се добро, зар је то мало?", пита она.

Јелена је из Београда, али је пре две године упознала човека који живи на селу и преселила се код њега, у Михајловац код Смедерева.

Очарала се узгајањем поврћа, али се сусрела са проблемима малих пољопривредника, од којих је један био пласман робе.

Групу је основала 30. марта, након што је на Фејсбуку видела објаву жене која је поклонила 490 килограма шампињона јер није имала где да их прода.

„Поразила ме та објава", говори Јелена.

„Пијаца" је добијала око 400 чланова дневно у првих десет дана од оснивања - сада броји готово 5.700 чланова.

Група окупља купце из Београда и произвођаче из ширег региона.

Одлуком Владе Србије од 20. априла пијаце поново могу да почну са радом, али иницијатори „Пијаце" се надају да ће онлајн продаја истрајати.

„Надамо се да ће контакти који се буду направили остати, да ће заживети модел из других земаља, где се домаћи производ цени, купује и добија на кућној адреси, а мали произвођач је поштован и не мора да брине о пласману", каже Јелена.

Први пут је најтежи

У виртуелној пијаци зуји као у кошници. Јелена ради највећи део дана, а Саша и Снежана након послова у пластеницима и штали.

Било је много недоумица јер бар половина пољопривредника први пут продаје онлајн, а много купаца први пут овако купује.

Неким произвођачима хране било је нејасно чак и како да уђу у групу, напишу шта продају, по којој цени, како да поставе фотографије.

„А онда су стигле прве наруџбине. Тада би ме људи питали како да упакују маст, а ја им објашњавала да не мора у кантицу, која је скупа, може и у кесу, причала им да су мени тако и у маркетима паковали.

„Онда следи питање свих питања - како да се нађем с купцем у Београду. То је велики проблем", говори Јелена.

У питању су људи који мало када долазе у престоницу, а ни таксисти не познају све улице, каже.

Зато их она наводи, пита из ког правца долазе, у којим насељима живе купци, прави им редослед којим посећују муштерије.

Каже да је најтежи тај први пут, и произвођачу и купцу.

„А онда се сељак врати кући уморан, али с новчаником пуним пара, а купац фотографише шта му је стигло и похвали се на групи.

„Произвођач добија елан да настави, а задовољни купац не мења добављача. У тим ситуацијама имам утисак да живим у паралелном универзуму, где су сви задовољни", каже Јелена.

Кад муштерија једном добије добру робу, заувек је „купљена" - један произвођач јаја већ је договорио продају месецима унапред, додаје.

„Шта ако наиђе инспекција?"

Регистрована пољопривредна газдинства имају могућност да одређену количину производа легално продају на имању, или шаљу на кућну адресу купца, објашњава хемијска техничарка и сточарка Снежана Рајковић.

Међутим, велики број пољопривредника и муштерија није обавештен да је овакав начин продаје по закону.

„Купци су мислили да је оваква продаја нелегална, нису знали за трговину 'с кућног прага'", каже Рајковић за ББЦ на српском.

Додаје да је нису зачудили купци из града, али јесте велики број пољопривредника који нису чули за овакву продају.

„Били су престрашени, шта ако нас заустави полиција, шта ако наиђе инспекција. Једва сам многима објаснила да је то по закону и где да се информишу о детаљима.

„И овде долазимо до правог проблема нашег сељака, одбија новине, не зна правилнике, не уме да се снађе на друштвеним мрежама. У свакој бранши мора да се учи константно, било да си сточар, фризер или лекар", каже Снежана.

Кад обави послове око 40 крава и у пластенику, она почиње да ради на Фејсбук групи.

Стрпљиво објашњава људима како да се улогују на групу или на сајт, а онда их учи „ситним форама" боље продаје, каже.

„Три купца хоће поврће од Милке, а њој се не исплати да довезе робу за троје. Замолим купце да пронађу још заинтересованих за Милкину робу, и они се потруде".

„Или, једна особа има јаја, друга сир, ја им кажем да нађу још неког из истог села, рецимо повртара, па да наступе заједно и да деле трошкове пута", говори Снежана.

У трећем случају продавац Љубиша имао је само сухомеснате производе, али његов брат има млин.

„Предложимо да од брата купи брашно, мало се угради и тим парама исплати себи пут. Поштењачина се тако мало уградио да је имао најјефтиније брашно, продао олако 500 килограма, плус месо", каже Снежана.

Она се са Јеленом познаје из хуманитарних Фејсбук група, путем којих је храном са свог имања помагала самохраним и родитељима болесне деце.

У првим данима рада групе „Пијаца", Снежана опет спроводи хуманитарну акцију.

Део хране је откупила од произвођача, а део су они поклонили за донацију удружењу које помаже родитељима деце са аутизмом и деце која болују од рака.

Снежана не воли да прича о томе: „Не допустимо да нас хуманост чуди... Нико не треба да буде сам кад је тешко и ово није време да се заради на муци".

„Многи се неће вратити на тезге"

Саша Тодоровић, програмер и повртар из Омољице код Панчева, слаже се да сељак треба да преокрене ситуацију себи у корист.

Он устаје у седам ујутру да би радио у пластеницима, а увече седа за компјутер и остаје пред њим до три ујутру - тако је настао сајт Пијаца онлајн.

„Да није короне, људи не би онлајн продају ни покушали", говори Тодоровић за ББЦ на српском.

Каже да многи нису имали представу о интернету, а након пар продаја схвате: „ово је супер ствар".

„Мислим да се, након што су пробали овај начин продаје, многи неће вратити за тезге. Осетили су да је овако једноставније, неки су одушевљени", каже Саша.

Додаје да продавци морају да се потруде, што значи одмах купцу одговарати на питања, а онда му испоручити квалитетан производ.

Као ни други чланови екипе, Тодоровић не рачуна на зараду од групе и сајта:

„Ако све гледаш кроз динар, нема ништа од живота, претворићеш се у робота. Зарадиш динар, потрошиш га, нема сврхе.

„Можда нама добро иде баш због тога што људи осећају с колико воље и стрпљења радимо ово, неоптерећени парама", каже.

Поједине државне институције такође су почеле да отварају онлајн пијаце, за које би Саша волео да заживе.

„Али ако сељак буде питао за помоћ и савет, а са друге стране седи безвољни ћата, нема ништа од тога. Ми одговарамо стрпљиво на свако питање", објашњава он.

Држава хвата онлајн корак

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде покренуло је 10. априла платформу Електронска пијаца Србије.

Понуда је истоветна оној на онлајн пијачним тезгама. Поручену робу купци могу да добију директном испоруком или путем курирских служби.

Додатне информације на порталу епијаца или на бројеве телефона +381 60 011 5711; +381 64 818 8777; +381 63 380 173; +381 60 500 7100; +381 65 338 8017.

Све више група на друштвеним мрежама

Фејсбук групу „Пијаца" и сајт Пијацаонлине помажу још двоје Београђана, економиста Марко Васић и уметница Александра Огњановић.

Марко каже да је целог живота у породичном бизнису. Данас ради за америчко тржиште и бави се променама у осигурању.

Пажњу му је крајем марта привукла вест о растућој угрожености пољопривреде у време короне.

„Објавио сам статус на Линкдину, како бих са пословним познаницима пронашао погодно решење. Неко ми је указао на групу 'Пијаца', па сам почео да развијам идеје надахнут тиме што они раде", каже Марко за ББЦ на српском.

Сликарка Александра Огњановић каже да не жели да зависи од маркета и система.

„Недостаје нам тај персонални однос, човека ка човеку, који је основ поверења.

„Свест о колективном добру овде је заборављена, а без ње не може да нам буде боље", говори Александра за ББЦ на српском.

На друштвеним мрежама наставиле су да ничу групе за продају хране, а „Пијаца" их подржава и препоручује.

Администратори охрабрују људе широм Србије да препишу њихов модел, а онлајн пијаце отварају и општине и удружења пољопривредника.

У међувремену, продавачица сира из околине Панчева продала је залихе преко интернета и најавила да одјављује тезгу чим прође епидемија.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]