Религија: Шта је Јом Кипур и како се обележава јеврејски Дан покајања

Јом Кипур је најсветији и најсвечанији дан у јеврејском календару, a назива се и Дан покајања и помирења.

Тог дана се размишља о лошим поступцима и од Бога тражи опроштај за све грехе учињене током претходне године.

Не ради се, а верници углавном време проводе у посту и молитвама у синагоги.

„У средњој школи сам Јом Кипур доживљавала као супер дан, јер нисам ишла у школу", каже Соња Виличић, јеврејска активисткиња из Београда, кроз осмех.

Ипак, то је, каже, био и „тежак дан", јер пост код Јевреја подразумева да се током 25 сати не једе и не пије ништа, ни вода.

„То некад прође лакше, некад теже, зависи од температуре, ако је топло напољу, онда је много теже.

„Али ако се одлучите на пост, то је врста самоконтроле", каже Виличић.

Јевреји верују да Бог бележи суд о томе шта чека људе током следеће године у Књизи живота, која се затим затвара и запечаћује на Јом Кипур.

Одрицање од јела и пића и телесних задовољстава је лакше поднети у синагоги, каже Виличић, јер су код куће већа искушења.

Она данас води организацију Хавер Србија, бави се неформалним јеврејским образовањем у Србији и на међународном нивоу.

Одрасла је у Суботици, а сада живи у Београду.

Са њом разговарамо неколико сати пре почетка Јом Кипура.

Иако не сматра себе религиозном, овај празник као и многе друге ће провести у синагоги, јер јој је важна заједница.

„Постим, али не мислим да је пост најважнија ствар овог празника, већ самоиспитивање.

„Имамо 25 сати без разних ометајућих фактора, поготово ако седите у синагоги и размишљате шта сте радили прошле године ко је вас повредио, кога сте ви повредили, шта можете боље да урадите", описује 40-годишња Виличић.

Синагога јесте место састанака и окупљања, али када је Јом Кипур мало се прича, сви су концентрисани на молитву, без обзира да ли знају хебрејски или не, додаје она.

„Уз то размишљате о себи, породици, пријатељима, непријатељима.

„У овом времену стварно врло мало времена одвајамо за то, а када седите или стојите у једном месту можете да концентришете и на те ствари, што мислим да је драгоцено", каже активисткиња.

Како се празнује?

Јом Кипур се слави у септембру или октобру по грегоријанском календару.

Празнује се десет дана после Рош Ашане, јеврејске Нове године, којом се слави годишњица стварања света и стварања човека.

У београдској синагоги молитву воде рабин Исак Асиел и хазан, тако се зове особа која више пева.

Чланови заједнице који знају мелодије или текст се прикључују самој молитви.

„Током десет дана покајања којима почиње нова година су заправо динамика покајања, што је заповест која треба да се испуњава читавог живота.

„Каже се на једном месту, 'покај се дан пред смрт', а ко зна кад ће човек умрети, сваког дана треба живету у покајању", каже Исак Асиел, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији.

Према традицији, Бог је нарочито близак и може му се обратити током тих 10 дана покајања.

„Међу Јеврејима Сефардима који су овде живели углавном, припреме за покајање то јест рочиште код Бога, пошто се Рош Ашана назива и Дан суда, а тај суд је код бога, почињали су месец дана раније.

„Људи би устајали у освит зоре и говорили молитве покајнице", наводи београдски рабин.

Првог дана Нове године Сефарди су дували у шофар - овновски рог.

Шофар се оглашава и за Рош Ашану и за Јом Кипур.

„Тај звук је имао функцију да човека пробуди из летаргије, да схвати да постоји друга димензија живота", каже Асиел.

У Београду је Рош Ашана (Глава године) обележена у недељу 25. септембра.

Синагога је била пуна верника, а затим је организована свечана вечера у сали испод.

По обичају, као увод у вечеру једе се јабука умочена у мед да би „година била слатка од почетка до краја".

Тад почиње 10 дана покајања, чији је врхунац празника Јом Кипур, чији је дослован превод Дан искупљења.

Обичај је да се пре почетка поста укућани окупе, изговоре молитву, покају и имају један оброк.

Већи део наредних 25 сати поста провешће у синагоги.

„Јом Кипур се обично зове Дуги дан, јер служба заиста траје читав дан.

„Почиње увече два до 2,5 сата и сутрадан од осам ујутро, са паузом од два и по сата, до седам увече", каже Асиел.

Наду у добар исход Божјег суђења верници поједини исказују облачењем беле одеће, а у синагогу се неретко долази у платненој или пластичној одећи, јер је забрањено носити кожне ципеле и каишеве.

Забрањено је и купање, мазање крема, полни однос и весеље, наводи се на сајту Жидовске заједнице у Хрватској.

Не ставља се шминка ни парфеми.

Код неких Јевреја постоји и обичај симболичног преношења грехова на живину.

Молитвом се изражава жеља да смрт живине буде откуп за дуг, миран и срећан живот.

Живина се затим даје у добротворне сврхе, a многи дају прилог у новцу.

Јевреји годишње имају два поста од 25 сати, четири поста од јутра до вечери, а верник може узети на себе добровољни пост од јутра до вечери.

Не посте деца млађа од 13 година, труднице, болесни.

Прича о Јом Кипуру

Према предању, када су Израелци, као Изабрани народ, напустили Египат, отишли су на гору Синај.

Током првих 40 дана Мојсије се попео на врх планине и Бог му је дао две плоче са десет заповести.

Прва заповест је гласила да Немој имати других богова осим мене, немој им се клањати, нити им служити.

Међутим, када је Мојсије сишао низ планину, затекао је Израелце како се клањају златном телету.

Мојсије је био толико љут да је бацио свете таблице на под и оне су се разбиле.

Израелци су се тада искупили за своја недела.

Бог им је опростио и дао Мојсију други сет таблица.

Према предању, тог Дана помирења гресима јеврејског народа је натоварен јарац и послат у пустињу.

Израз „жртвени јарац", о невиној особи која испашта за туђе преступа, у измењеном облику опстао је у немачком и српском речнику све до данас, подсећа Дојче веле.

Рочиште код Творца

О важности празника говори и то да они Јевреји који у синагогу дођу једном годишње, то чине за Јом Кипур.

„Циљ овог празника је да човек буде уписан у Књигу живота, то је као када добијете позив на суд, неко вас је тужио и имате рочиште.

„Ви се тад обратите неком добром адвокату, који ће да вас заступа, међутим овде судија није од крви и меса, процес неће трајати у недоглед", каже Асиел.

У том духовном процесу, човек је донекле сам себи заступник, али тужилац.

„Врхунац је Јом Кипур и завршна молитва затварања и закључавања небеских капија.

„До тог тренутка човек може да поправи своју ситуацију на суду тако што ће се покајати, чинити много више добрих дела како би обезбедио да буде уписан у Књигу живота за следећу годину", каже Аисел.

Десет дана празника од Нове године до Јом Кипура се честита поруком Гaмар хатимах товах - „Нека бисте били уписани у Књигу живота", „Нека будете запечаћени у Књигу живота".

Поштовање, пре него толеранција

Туризмолог и пензионер Давор Салом Јеврејин је и по националности и вероисповести.

Овај 73-годишњак из Београда, дете из мешовитог брака Словенке и Јеврејина из Сарајева, каже да препознаје важност јеврејског наслеђа и културе.

„Моји пријатељи Срби, нејевреји ми честитају Рош Ашана, кажу 'срећна Нова година', чињеница је да се мења година, али то није питање неке радости и обичаја који постоје код других.

„То је приступ себи самом, свом понашању у претходној години и нека рекапитулација", каже Салом.

Тих дана се тражи опроштај и од ближњих, људи се мире, ако су у свађи.

„Данас сам добио гомилу порука од мојих пријатеља који ме моле да им опростим за евентуалне ружне речи или понашање које су учинили током године.

„Моја дужност је да им опростим, јер сви смо грешни", каже Салом.

Отац му је био члан Партије, Савеза комуниста, али је чувао и јеврејску традицију, што је пренео и на њега.

Читава фамилија с очеве стране страдала је у логорима у Јасеновцу и Ђакову.

О Холокаусту, страдању Јевреја у Другом светском рату, он данас подучава групе туриста кад долазе.

Говори хебрејски језик и активан је члан Јеврејске заједнице, а две и по године је студирао Јеврејске студије у Израелу.

Ипак, јасно му је да је већина људи асимилована и да мали број Јевреја практикује веру, као што је случај и са хришћанима.

Многи његови пријатељи православци, славе Крсну славу, а не знају готово ништа о свецима које прослављају.

„Нема адекватног верског образовања и дешава се да деца уче веронауку, па подучавају родитеље", каже Салом.

Тек кад се познају обичаји других народа, људи се могу међусобно поштовати.

„Ја сам пре за респект (поштовање) међу верским заједницама, то је више од толеранције", каже он.

Празници могу бити право време за то.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]