Светски дан невладиних организација и Србија: Како су настале и колико мењају друштво

Од неприметних организација до „страних плаћеника" и „сорошеваца" - тако је протекао живот већине невладиних организација у Србији у претходне три деценије.

„Током ратних година и распада Југославије деведесетих, посао у невладином сектору био чак и опасан јер се активистима претило и смрћу", каже Јелица Минић, председница Европског покрета у Србији, једне од првих невладиних организација у земљи, за ББЦ на српском.

На Светски дан невладиних организација, у Србији је данас регистровано више од 35.000 организација цивилног друштва.

Србија у 2022. годину улази са Извештајем Европске комисије, у којем се помиње „клевета и говор мржње" представника владајуће странке према припадницима цивилног друштва.

Однос власти и невладиног сектора, који има задатак да контролише и помаже демократски напредак друштва, током година је био променљив и не без проблема.

Док Гордана Чомић, министарка за друштвени дијалог каже за ББЦ да су „главни проблеми невладиног сектора недостатак дијалога са влашћу и проблематично финансирање", Раша Недељков из организације ЦРТА каже да „власт од цивилног друштва прави непријатеље".

Од Удружења риболоваца до политичког сектора

Пред Јелицом Минић, данашњом председницом Европског покрета у Србији, пре три деценије био је пионирски задатак.

Са групом колега, истомишљеника и антиратних активиста, започела је стварање једне од првих невладиних организација у Србији.

„Те 1992. године владала је политика штапа и канапа", каже Јелица Минић за ББЦ на српском.

„Нисмо имали готово никаква средства за стварање невладине организације, осим што смо добили један компјутер и факс".

Каже да су „радили потпуно волонтерски."

Пре него што се Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) распала почетком 1990-их, Јелица Минић се сећа једног покушаја да се направи прва југословенска невладина организација.

„Избио је рат и већ је било касно", каже Минић.

У новембру 1992. године, Минић се састала са групом угледних интелектуалаца, предвођених Војином Димитријевићем, професором права и борцем за људска права.

„Услови су били веома тешки у друштву, а ми смо као појединици имали идеју да окренемо државу Европској заједници (претходнику Европске уније)", додаје Минић.

„Имали смо жељу да будемо део Европе."

Притисака на невладин сектор на почетку није било, каже Минић, јер су првих година једва успевали да раде и власт није обраћала пажњу на њих.

„Невладина организација је до тада била ретка ствар, поготово у домену политике", каже она.

„То су махом била спортска удружења, на пример - Удружење риболоваца."

Ни Европа није била окренута невладиним организацијама, додаје директорка Европског покрета у Србији.

„Простор, секретарицу - све смо то плаћали од чланарина, а онда се придружило неколико мањих домаћих фирми, које су нам финансијски помогле", каже она.

Финансирање невладиног сектора је почело, каже Минић, тек после рата у Босни и Херцеговини и потписивања мировног споразума у Дејтону 1995. године.

„Тада су масовно почеле да се отварају невладине организације у Југославији и Србији", каже она.

Видео: Где су били припадници три народа када је потписан Дејтон

Шта раде невладине организације - 'празна поља рада политичких партија'

Главне теме којима су невладине организације убрзо почеле да баве биле су, говори Минић, заправо „празна поља у раду политичких партија".

„Спроведено је истраживање о раду политичких партија, у којем је установљено да се странке, на пример, уопште не баве европским интеграцијама", каже Минић.

„Њима је то само декларативно стајало у програмима, али ништа конкретно нису радиле на ту тему."

Невладин сектор је почео да се бави и темама добросуседских односа, децентрализације, локалног развоја и предузетништва.

Почели су да се одржавају састанци са другим организацијама на Косову, у Босни и Херцеговини, Хрватској.

„Најопаснији период за наш рад био је током бомбардовања 199. године, када је власт почела да нас констатује", каже Минић.

„Политичке партије су тада замрзнуле активности, а активисти су се састајали, били и против рата у бившој Југославији и против бомбардовања."

НАТО алијанса је 1999. године бомбардовала СР Југославију, тада састављену од Србије и Црне Горе, а повод је био прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.

Бомбардовање је трајало 78 дана.

У нападима је погинуло 1.008 припадника безбедносних снага, а укупан број цивилних жртава се до данас не зна.

Иако током деведесетих нису имали никакву сарадњу са властима, Минић каже да су на локалу политичари ипак били заинтересовани за њихов рад.

„Довели бисмо, на пример, из мађарског Сегедина или румунског Темишвара, предузетнике који су објашњавали људима како да сарађују међусобно и са Европском унијом", каже она.

„Чак и политичарима из владајуће Социјалистичке партије Србије (СПС) било је занимљиво да чују нешто ново."

Други битан период за оснаживање невладиног сектора били су студентски и политички протести против Милошевићеве власти 1996. године, јер је друштво, каже Минић, почело да се мења, а опозиција је добила власт у многим општинама.

Видео: Дан када je Србија била на ивици грађанског рата

Владин и невладин сектор - сарадници или непријатељи

За Гордану Чомић, министарку за људска права и друштвени дијалог у Влади Србије, „цивилно друштво је неоходан и неизбежан део изградње демократије".

„Нема развоја без дијалога људи који не мисле исто", каже Чомић за ББЦ.

Скуштина Србије је 3. фебруара 2022. године, додаје Чомић, усвојила Стратегију за цивилно друштво, у којој се анализира стање на терену, као и многе препреке за несметан рад невладиних организација.

Стратегија је усвојена, додаје министарка, „са много тешкоћа".

„Констатовали смо недостатак дијалога власти и невладиног сектора, као и проблеме у начину финансирања", каже Чомић.

„Зато смо предложили Фонд, којим би држава јасно показала да жели да помаже критичко друштво."

Разлог за овај подухват је, додаје она, што „и владин и невладин сектор имају истог корисника - грађане".

„Ми, као власт, сматрамо невладине организације као неопходне партнере, а они имају право да бирају да ли ће разговарати са властима или не", каже министарка.

Припадници 60 организација позвали су министарку у пролеће 2021. да осуди нападе таблоида и припадника власти на невладине организације и медије у Србији.

Посао односа власти и цивилног сектора за Чомић је у надлежности и Министарства унутрашњих послова и Министарства културе.

„На нама је било да донесемо стратегију", каже она.

Однос цивилног друштва и власти је „на много нижем нивоу данас него 2012. године", сматра Раша Недељков из организације ЦРТА за ББЦ.

ЦРТА је основана 2002. године са идејом да допринесе успешној транзицији земље у развијено демократско друштво после пада Слободана Милошевића са власти 2000. године.

У сарадњи са још четири организације покренули су иницијативу Отворени парламент са циљем праћења рада посланика и повећање степена јавности рада Народне скупштине.

Од 2016. године се баве посматрањем избора на националном и локалном нивоу.

„Ми смо 2012. године за пројекта Отворени парламент имали потписан меморандум са Скупштином Србије", каже Недељков.

„Сада не можемо ни састанак у Скупштини да договоримо."

Велики проблем невладиног сектора данас је, мисли он, што су многе невладине организације направљене од представника локалних власти.

„Како се плурализам мишљења у медијима и јавно простору смањивао и скупштина изгубила контролу извршне власти, невладин сектор је постао жртва озбиљне поделе у друштву", сматра Недељков.

„Данас је по среди парола - ако нисте са мном, онда смо против мене."

Цивилни сектор, мисли он, „ради у намери да подстане нешто добро, а не намерно и без потребе да критикује власт".

Током година су се у таблоидима, али и међу представницима власти, активисти невладиних орханизација називали „страним плаћеницима", јер се неки од њих финансирају из иностраних фондова за пројекте за подршку развоја демократије и цивилног друштва.

Називани су и сорошевцима због јеврејског милијардера и филантропа Џорџа Сороса, који је до сада у разне сврхе поклонио 32 милијарде долара и помагао рад цивилног сектора и влада и на Балкану.

Последњи пример када су се власти у Србији обрушиле на невладине организације су еколошки протести крајем прошле и почетком овегодине због пројекта Јадар и намере компаније Рио Тинто да изгради рудник у западној Србији за копање литијума.

Министар унутрашњих послова Александар Вулин је 15. фебруара за Телевизију Пинк изјавио да је протест еколошких удружења, који је предводио лидер покрета Крени-промени Саво Манојловић, организован „како би се оправдао новац добијен од страних организација".

Он је довео у везу Саву Манојловића са оснивачем Фондације за отворено друштво Џорџом Соросем.

Премијерка Србије Ана Брнабић је у јануару и у фебруару 2022. оптужила десетак међународних организација да финансирају еколошке протесте у Србији.

Њене тврдње демантовале су и амбасаде САД, Велике Британије и Немачке, као и прозване међународне организације.

„Много новца из иностранства улази и страни амбасадори се љуте кад то каже.

„Они кажу да не финансирају протесте већ покрете. Али ти покрети се само баве протестима. Није шија него врат", рекла је Брнабић у фебруару.

Поменула је и покрет Крени-Промени, тврдећи да га финасирају Рокфелер и Сорос.

Цивилни сектор у страним извештајима

Поља које контролише цивилно друшвто надгледају и многе међународне организиације, а њихови извештају често указују на степен демократије у Србији.

Слабљење владавине права, контрола власти над полицијом и судством, стање транзиционе правде, али прекомерна употребе силе и тешкоће са слободом изражавања - највећи су проблеми Србије, наводи се у последњем извештају међународне невладина организација Амнести интернешнел.

Транзициона правда је област права која изучава начине поступања према прошлим кршењима људских права у друштвима у транзицији и један је од најважнијих инструмената процеса демократизације који воде међународне организације.

Транзициона правда се бави изазовима са којима се друштва у транзицији - било од рата ка миру, или од ауторитарне власти ка демократији.

Према најновијем извештају организације Фридом хаус, међу земљама Западног Балкана у 2021. години највише је напредовала Црна Гора, а блажи тренд напретка бележе Косово и Северна Македонија.

Србија је, наводи Фридом хаус, начинила још један корак уназад и поново се нашла на листи оних који су највише назадовали у последњих десет година.

У последњем извештају, Србија је оцењена као „делимично слободна" земља у категорији генералних слобода, са оценом 62 од 100, што је за два поена мање него прошле године.

Фридом хаус наводи да владајућа Српска напредна странка (СНС) „константно нарушава политичка права и грађанске слободе, вршећи притисак на независне медије, политичку опозицију и организације цивилног друштва".

Последњи извештај Европске комисије о Србији окренут је међустраначком дијалогу, за који се тврди да је настављен.

„Међутим, политичка клима током извештајног периода остала је поларизована", пише у Извештају.

„Да би процес био успешан, сви политички актери морају да се ангажују конструктивно и у доброј вери, и спроведу мере које су у септембру 2021. године одредили представници Европског и српског парламента током међустраначког дијалога."

О цивилном друштву, чији су невладине организације део, у извештају се констатује да је новоосновано Министарство за људска и мањинска права и социјални дијалог покренуло низ јавних расправа, али да су и даље су потребни додатни напори како би се осигурала систематска сарадња између владе и цивилног друштва.

„Међутим, високи званичници наставили су вербалне нападе на новинаре, а случајеви претњи и насиља и даље забрињавају", додаје се.

„Већина медијских удружења повукла се из групе за безбедност новинара у марту 2021, наводећи као разлог говор мржње и кампање клевете против новинара и представника цивилног друштва."

Србија је, оцењено је, умерено припремљена у области реформе јавне управе, а током извештајног периода постигнут је ограничен напредак.

Према оценама у извештају, ограничен напредак је постигнут и у области правосудног система, као и у домену спречавања корупције.

„Многе иностране организације бележе да се демократски трендови у Србији мењају на горе", каже Раша Недељков.

На констатацију да се у извештајима Европске комисије последњих година не може прочитати да је дошло до наглог пада степена демократије Србији, Недељков објашњава да „треба имати у виду да су то и дипломатске организције, које на различите начине врше утицај".

„Тако је важно знати да интерес демократског друштва није увек идентичан интересима међународних организација или других држава.

„Њима је некада довољно да нема рата у Србији, а невладином сектору у земљи то никако није довољно", каже Недељков из организације ЦРТА.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]