Преминуо Владимир Ајдачић: Човек посвећен науци и човек који је дубоко веровао у науку

Владимир Ајдачић био је нуклеарни физичар светског угледа, али је и човек који је много урадио за популаризацију науке у Србији.

Преминуо је у Београду 19. октобра, у 88. години после краће болести, а сахрањен је на Новом гробљу, саопштила је породица.

Ајдачић је говорио да је први задатак човека трећег миленијума усклађивање са природом и другим људима.

Да би се то постигло, приоритет морају да буду друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке.

„Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда", рекао је Ајдачић у серијалу РТС-а Европа и Срби.

Говорио је да ће питања човекове душе, осећања и смисла живота постати предмети од највећег научног значаја и прави истраживачки изазов трећег миленијума.

Ко је био Владимир Ајдачић?

Ајдачић је рођен је 1933. године у Београду.

Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету.

Запослио се у Институту Винча, где је радио на великом реактору који је активиран 1959. године.

Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција, а посебно су значајне његове оригиналне методе мерења реакторских неутронских флуксева и спектра брзих неутрона.

Његов рад, о првој на свету дигиталној методи за мерење снажних неутронских флуксева у реакторима, описао је у часопису Нуклеоникс који се бавио нуклеарном техником.

Рад је наишао на одличан пријем у стручним круговима и омогућио Ајдачићу да као постдипломац, 1962. године оде на Универзитет у Торонту, где је одбранио докторску дисертацију.

„Хазардне игре са нуклеаркама" и Чернобиљ

Ајдачићев текст „Хазардне игре са нуклеаркама" објављен је 1986. у часопису „Галаксија" само неколико дана пре катастрофе у Чернобиљу.

И пре тога, истраживања која је спроводио у Канади и у Србији довела су до промене његовог става према примени нукеларне енергије.

Иако је био нуклеарни физичар постао је велики противник изградње фисионих електрана, пре свега због њиховог утицаја на животну средину и опасности од катастрофа.

Тадашњем научном и политичком естаблишменту нису одговарали Ајдачићеви ставови, па је превремено пензионисан уз образложење да „рад у Винчи доноси бенефицирани стаж", пише у тексту о професору Владимиру Ајдачићу.

НАТО бомбардовање и осиромашени уранијум

Током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. и годинама после тога, основна преокупација професора Ајдачића је помоћ жртвама осиромашеног уранијума.

Питање да ли осиромашени уранијум изазива рак или не постало је значајно и поприлично контроверзно како у научним истраживањима, тако и у јавности.

У анализи Потрага за истином о коришћењу осиромашеног ураијума током НАТО бомбардовања Југославије (Search for the truth about the NATO use of depleted uranium in the war against Yugoslavia- truth under the du carpet ) на којој су радили Ајдачић и Предраг Јакшић, пише да су током бомбардовања Југославије 1999. године, НАТО авиони испалили гранате које су садржале 272 грама осиромашеног уранијума.

Ефекат овог „прљавог оружја" је катастрофалан и немају само последице по људе, већ и по природну средину.

„Нашом пажљивом анализом указујемо на многе грешке, недостатак података и погрешне закључке и противречности.

„Најмање 115 локација контаминирано је осиромашеним уранијумом, уз тадашњу Југославију и Албанија и бивша југословнска репубика Македонија", навели су Адјачић и Јакшић.

Наука као бајка

Ајдачић се у познијим годинама окренуо писању књига за децу.

Како би им приближио лепоте науке у научног размишљања иза себе је оставио триологију „Наука као бајка", „Небеска позорница", „Космичка бајка" и „Пиколино дете циркуса".

Погледајте видео о Милеви Марић - физичарки чији је допринос науци потцењен

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]