Свемирска истраживања и Србија: Од столица за астронауте до шрафова за сателите, производи српских фирми

Свемир је једна од тематских недеља на Светском сајму Дубаи експо 2020, који почиње у октобру 2021. године и на којем ће учествовати и Србија.

На први поглед, не баш очекивано, јер Србија нема свемирски програм на спољнополитичкој агенди, иако је у јануару 2019. године потписала Споразум о сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе са Русијом.

Зато Марко Селаковић, директор Привредне коморе Србије у Дубаију, није био превише оптимистичан док је размишљао шта би Србија могла да представи Дубаију и свету у овој не тако очекиваној делатности.

Али после састанка са фирмама које се у Србији баве свемирском и аероиндустријом, Селаковић каже да се „јако позитивно изненадио",

„Одзив је био сјајан, Србија има доста фирми и ово је врло перспективна грана.

„Од столица-тренажера за астронауте до шрафова и делова за сателите и делова за Боинге и Ербасове - домаће фирме производе све ово", каже Селаковић за за ББЦ на српском..

Једна од њих је породична фирма Андрије Екмеџић из Земуна, која производи делове за производњу сателита за стране купце.

„То је за нас, наше запослене, наше добављаче и њихове породице велика ствар", каже Екмеџић за ББЦ на српском.

Шта је свемирска индустрија

Истраживање свемира више не подразумева само велике инвестиције које могу да обезбеде богате државе, каже Милан Мијовић из невладине организације Канцеларија Србије за свемирске науке, истраживања и развој за ББЦ на српском.

„Свемирска индустрија више нису само ракете и спејс шатлови", каже Мијовић.

„У целом свету, па и Србији, ова индустрија је почела да се ослања на ИТ сектор".

Мијовић каже да чак и мале фирме у свемирској индустрији могу да дочекају да послују са гигантима из ове области.

„Када говоримо о истраживању свемира, то није традиционални приступ, већ се ту наука и индустрија врло брзо развијају", каже Мијовић.

„Тако, на пример, иностране свемирске агенције не могу саме да ураде целокупан посао, па често ангажују мање фирме, које су старт-апови за напредну технологију".

Отпад постоји и у свемиру:

Од занатске радње до свемирских сателита и Ербаса

Конелек, Екмеџићева фирма из Земуна, бави се израдом алата за поправку путничких авиона и млазних мотора, али и делова за сателите.

Готово све што произведу извозе, а међу купцима су неке од најпознатијих светских фирми аероиндустрије, попут Ербаса, Ролс ројса, Џенерал електрика и Боинга.

Конелек је основан 1986. као занатска радња за производњу штампаних плоча за електронске уређаје у Земуну, а директор др Андрија Екмеџић је друга генерација власника.

„Осам година сам провео у Великој Британији, радећи у Ербасу као водећи пројектант", каже Екмеџић за ББЦ.

„Тамо сам много научио, остварио контакте и преокренуо постојећу фирму у Србији да данас буде добављач великих компанија које праве авионе."

Међу последњим пројектима Конелека је и беспилотна летелица, дрон носивости 50 килограма, за потребе пољопривреде.

„Идеја је да се направи дрон који може да допре до усева који су неприступачни или који може да се користи у ванредним ситуацијама", каже он.

„Тако би, на пример, могао да пренесе чамац за надувавање у случају поплаве".

Шта је Дубаи Експо 2020

Светски експо је, заправо, сајам који представља глобални скуп држава посвећених проналажењу решења за горуће изазове човечанства.

Први пут је одржан у Лондону 1851. године, са идејом о унапређењу знања човечанства, како хуманистичког, тако и научног, технолошког и економског.

Земље учеснице праве помпезне павиљоне и транспофмишу град домаћин - за Експо у Паризу је 1898. конструисан чувени Ајфелов торањ.

Светски експо у Дубаију ће трајати шест месеци.

Биће одржано десет тематских недеља - од половине октобра до марта 2022. године.

Како изгледа рад у Дубаију за људе са Балкана:

Марко Селаковић каже да у домену напредних технологија које се користе у свемирским истраживањима, авијацији и сродним делатностима, Србија има успешне и иновативне компаније.

„Показало се да је свемир тема у којој имамо шта да покажемо", каже Селаковић.

Он се нада да ће предузећа из Србије „успоставити сарадњу са великим системима као што су НАСА, Европска свемирска агенција, Спејс икс Илона Маска и Боинг".

Видео: Како је Јуриј Гагарин отишао у свемир

Свемир за сваки дан

Канцеларија Србије за свемирске науке, истраживања и развој је посредник између инвеститора и старт-апова који послују из области свемирске индустрије.

„У Србији ради одређен број старт-апова који користе сателите за озбиљне свемирске програме, али и за апликације које олакшавају свакодневницу", каже Мијовић.

Међу њима су и апликације „за праћење времена, поплава, усева за пољопривреду, па чак и нелегалне градње", каже он.

„Чак 90 одсто старт апова користи сателитске податке за ове апликације".

До „Произведено у Србији" етикете на свемирској ракети, проћи ће, ипак, још дуго.

Али дронови, апликације и седишта у капсули могу да уђу у свемирску трку.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]