Људска права и корона вирус: Мали водич - шта све може да се забрани током пандемије

Ако због безбедносних мера не можемо у школу или у цркву, да ли су тиме угрожена наша права на слободу образовања и слободу вероисповести?

И да ли слобода говора значи и могућност пропагирања става да људи не треба да се вакцинишу против Ковида-19 или вас неко може присилити да се вакцинишете?

Епидемија корона вируса већ више од годину дана прави пометњу широм света, нарочито у области права.

Дилеме су бројне, многи и даље питају шта се сме, а шта не сме и због тога вам представљамо мали водич кроз људска права у време епидемије.

Да ли људска права могу бити ограничена?

Да, али не сва и морају постојати одређени услови за то.

У ванредним околностима, попут ратова, природних катастрофа и других опасности - као што је пандемија корона вируса - постоје посебна ограничења, каже Владица Илић из Београдског центра за људска права.

„Та ограничења позната су као одступања од људских права или дерогације", објашњава.

Међутим, ограничења и дерогације људских права увек морају бити неопходна и сразмерна.

„Мора се водити рачуна о суштини права која се ограничава, о природи и обиму ограничења, као и о важности сврхе ограничења", наводи Наталија Шолић из Комитета правника за људска права (Јуком).

Увек је битно и да ли се циљ може постићи мањим ограничењем права.

„На пример, ако циљ може да се постигне тиме да се носи маска и држи дистанца, нема разлога да сви буду затворени у кућама", каже Илић.

Која права не могу бити ограничена?

„Једно од најважнијих права је право на живот", каже Шолић.

Људски живот је неприкосновен, објашњава члан 24 Устава Србије, који се бави тим правом.

И то је тако без обзира на то да ли је у току ратно стање или вирус кружи планетом.

Слично је и са правом на неповредивост физичког и психичког интегритета.

То значи да нико не може бити изложен мучењу, понижавајућем поступању или кажњавању, као ни подвргнут медицинским или научним огледима.

Под права која не могу бити ограничена спадају и забрана ропства, право на достојанство, право на правично суђење, право на правну личност, права детета.

„Сва ова права се и током изузетних ситуација примењују у потпуности, као и у редовном режиму", каже Илић.

Шта су људска права?

Људска права су подељена у неколико група - грађанска, политичка, економска, социјална и културна.

Оно што им је заједничко је да су урођена права сваког људског бића, који их поседују независно од државе и воље владара.

Њима се потврђује право сваког појединца на живот, рад, образовање, једнакост пред законом, приватност и многа друга.

У Србији су људска права гарантована Уставом, највишим правним актом државе, али се њихово уређење регулише и законима, подзаконским актима и другим прописима.

Која права могу бити ограничена?

Пролеће 2020. године многи су провели затворени у становима и кућама, чак и када је напољу било топло и сунчано.

У Србији је тада, због ширења корона вируса, уведен полицијски час, тако да је многима ограничено право на слободу кретања.

Полицијског часа више нема, али ни слободе окупљања - и даље прописују противепидемијске мере.

„У неким ситуацијама, као код забране рада кафића, људима који тамо раде је ограничено право на рад", каже Илић.

„У исто време је власницима локала ограниченa слободa предузетништва", додаје.

Ипак, он истиче да ни та права не могу да се потпуно ограниче.

„Слобода кретања се може ограничити ако, на пример, епидемија букне на неком подручју, па се забрани улаз и излаз из тог региона", наводи Илић.

„Међутим, имали смо ситуацију да је право на слободу кретања било ограничено до те мере да је готово прерасло у лишење слободе појединих категорија грађана", додаје.

Током пролећа 2020. године, старијима од 65 година био је потпуно забрањен излазак напоље, док су у продавницу могли само усред ноћи.

„Правно је питање да ли је ограничење у том обиму било неопходно и сразмерно", каже Илић.

Шолић каже да јавни интерес ту заправо представља заштиту права на живот, као најважнијег људског права.

„Наравно, причамо о привременом ограничавању и само у неопходном обиму - слобода кретања се не сме потпуно укинути", каже она.

Илић истиче и да ограничавање неког права не значи да се оно потпуно укида.

„Могу да забране излазак из земље, али не могу да забране некоме да изађе из собе", додаје.

Шта је са слободом говора?

Јована Стојковић, председница покрета „Живим за Србију", као и неколико њених присталица, приведени су недавно због „ширења страха и панике".

Стојковић је једна од највећих противница вакцинације у Србији и веома је у том погледу активна на друштвеним мрежама.

Како се на то правно гледа?

„Свако има право да о вакцинацији - или било чему другом - мисли шта хоће", каже Илић.

Међутим, проблем може да настане када то што неко мисли - и начин на који то исказује - постане део јавног простора и нарушава нечија права, додаје.

„У том смислу, ако би неко сопствена уверења или лажне вести представљао као чињенице и на основу тога изазивао панику, то има елементе кривичног дела", наводи.

За кривично дело изазивање панике и нереда предвиђена је казна затвора од три месеца до три године, као и новчана казна, наводи се у Кривичном законику.

То подразумева изношење или преношење лажних вести или тврђења, као и ометање спровођења мера државних органа.

„Једно је лична одлука о имунизацији, а сасвим друго организован позив против вакцинације", додаје Шолић.

Илић ту истиче да је питање да ли је неко био свестан да шири лажне вести, као и до које границе иде слобода, а где почињу јавни интереси.

Дакле, слобода говора и изражавања такође подлеже ограничењима.

„Потребно је водити рачуна о јавно изговореним речима и утицају које оне могу имати на људе, посебно у недостатку правовремених, потпуних и истинитих информација", каже Шолић.

Да ли вакцина може бити обавезна?

У последње време све се поставља и питање увођења обавезне вакцинације.

Илић каже да никоме не може да се убризга вакцина на силу, јер то спада у домен права на физички интегритет, који је неповредив.

„То што је нешто обавезно, не значи и да присилно", наводи.

„Обавезно значи да ћете уколико се не вакцинишете сносити последице - нећете моћи на јавна окупљања или ћете платити казну - али нико не сме да вас веже и вакцинише на силу", додаје.

Која су права највише била угрожена током пандемије?

Шолић каже да су у Јукому од почетка епидемије будно пратили стање људских права у Србији, најчешће преко жалби грађана.

„Ограничења и повреде људских права кулминирала су управо за време ванредног стања", наводи она.

Због ефеката епидемије многи су остали и без посла, чиме им је угрожено право на рад, а статистика показује и пораст насиља у породици током ванредног стања, додаје.

Право на здравствену заштиту је такође ускраћено великом броју грађана, сматра.

„У ситуацији када је здравствени систем усмерен скоро искључиво на борбу против корона вируса, велики број људи нема приступ редовној здравственој заштити", наводи.

Ту су, наравно, слобода кретања која је, како каже, била „ригорозно ограничена" током ванредног стања, као и слобода окупљања.

Поједини су се жалили и да им је угрожено право на образовање, јер дуго није било наставе и предавања, као и право на слободу вероисповести.

„Забране окупљања важиле су и важе за све објекте, па тако и верске - као што смо видели, вирус не бира веру, нацију, узраст или пол", каже Шолић.

Због тога, она не сматра да је то право било посебно угрожено.

„Претходна верска окупљања, као што су сахране црквених великодостојника, показала су опасност, ризик и директне последице по јавно здравље", наводи.

Илић каже да држава у том смислу има разне обавезе.

„Ако је образовање угрожено, онда мора да организује онлајн наставу, омогући приступ свој деци да присуствују њој, па и онима који немају средстава, лаптопове и слично", каже.

Убрзо по почетку епидемије, настава је организована преко јавног сервиса, а деца су се у међувремену неколико пута враћала у школу по редовном систему.

Шта даље?

Када је реч о месецима који су пред нама, Шолић каже да је ситуација око пандемије „неизвесна" и да се не зна колико ће још трајати.

Из Кризног штаба који управља борбом против пандемије кажу да ће мере бити укинуте тек када се постиогне колективни имунитет за шта је, наводе, потребно још неколико месеци.

„Очекује нас даља борба за успостављање равнотеже између очувања већ достигнутог нивоа људских права и могућности ограничења у циљу повратак животу какав је био пре епидемије", каже.

Да ли увек мора да постоји тај избор између права и безбедности?

Избор мора да постоји, објашњава Шолић, али само код оних права која се могу ограничити.

Тај избор, додаје, прави границу између уживања гарантованих права и слобода и угрожавања права других.

„Интерес појединца не може да превагне над заштитом јавног здравља", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]