Фрањо Клуз, од првог партизанског пилота до чувеног бренда одеће

Партизански пилот Фрањо Клуз један је од ретких народних хероја чије је име надживело комунистичку Југославију, колико због неустрашиве борбе и прелета, толико и због текстилне индустрије и савременог пробоја у популарну културу.

Клуз је познат као први ваздухопловац који је прелетео из Зракопловства Независне Државе Хрватске (НДХ) на партизанску страну, у мају 1942.

НДХ, на чијем челу је била усташка марионетска влада, успостављена је простору данашњих Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема у Војводини 10. априла 1941. уз пуну сарадњу нацистичке Немачке и фашистичке Италије.

Данас је Клуз једна од оних личности чија се улога у антифашистичкој борби народа Југославије чини најмање спорна, каже пуковник Далибор Денда, научни сарадник Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.

„Реч је о антифашистички и југословенски опредељеном младом човеку који је за своје идеале положио живот у 31. години.

„Чини се да је и у народу на њега живо баш такво сећање", наводи Денда, по образовању историчар.

Фрањо Клуз је сахрањен на британском војничком гробљу у Београду, јер је страдао као пилот официр британске краљевске авијације РАФ-а (Royal Air Force).

Погинуо је 14. септембра 1944. године, када га је оборила непријатељска противавионска артиљерија, приликом напада на луку у хрватском граду Омишу.

Зашто је данас значајан?

„Његов прелазак је од 1947. слављен као Дан југословенског ратног ваздухопловства све до деведесетих година, то је био 21. мај.

„Постојала је дилема у врху ваздухопловства осамдесетих око тог датума, јер је он изашао два дана касније 23. маја, али је тај датум слављен деценијама до тад", каже историчар Бојан Димитријевић за ББЦ на српском.

Није само датум био контроверзан у његовом прелету, већ и мотиви, напомиње сарадник Института за савремену историју Србије .

„Нека каснија истраживања су показала да јесте био комунистички симпатизер, али да су мотиви били можда не тако идеолошки јасни, већ да је због личног проблема одлучио да изврши прелет до реона Бањалуке.

„То је у домену спекулација", каже историчар.

Спекулисало се да је имао коцкарске дугове.

Од писара до пилота

Породица Клуз води порекло из Пољске, из околине Кракова, каже Јелена Клуз, унука Фрањиног брата Лудвига.

Иако је додала удато Ђурђевић, и даље је сви запамте по првом презимену.

„Мени је то увек импоновало", каже она за ББЦ.

Њен прадеда, а Фрањин отац Валентин је, по породичним казивањима, дошао на Балкан почетком 20. века када је Аустроугарска анектирала Босну, као чиновник.

Фрањо Клуз родио се 18. септембра 1913. у околини Босанске Дубице.

Валентин и Марија, рођена Видмар, имали су још двоје деце - Луја и Францику.

„Фрањо Клуз је учио у основној и народној школи у Дубици, да би након њеног завршетка 1927. године конкурисао за пријем у морнаричку подофицирску школу, али је два пута одбијен.

„У то време запошљава се као писар у адвокатској канцеларији Давида Рубића у Дубици, а тек 1932. успело му је да упише Ваздухопловну подофицирску школу у Новом Саду", каже Денда.

Најпре је завршио војно-шоферски курс, да би 1936. завршио и Механичарску ваздухопловну школу.

Био је корак ближе да постане пилот.

Јануара 1937. распоређен је у пилотску школу у Kраљеву где се обучио за пилота и у августу исте године извео први самостални лет, наводи Денда.

Те јесени завршава пилотску школу, после чега је распоређен у ескадрилу у Рајловцу код Сарајева.

Априлски рат 1941, после којег је Краљевина Југославија капитулирала пред нападом Немачке и њених савезника, Клуз је дочекао у Сарајеву као наредник - пилот у Шестој извиђачкој ескадрили Другог ваздухопловног пука, али није летео.

После капитулације вратио се у Босанску Дубицу и одазвао се позиву усташких власти да ступи у Зракопловство НДХ.

„Више извора указује на то да је симпатисао комунисте и да га је у том правцу усмеравао друг из детињства Ђука Трнинић.

„На његову одлуку утицали су, према истим изворима, и усташки злочини над српским народом са Kозаре и из Босанске Дубице", каже Денда.

До прелета, када је буквално сео у авион и прешао на партизанску територију, дошло је захваљујући томе што је НДХ територијално била админстративна целина, али хрватске власти нису имале потпуну контролу у сваком тренутку.

„После неколико дана придружио му се други пилот Рудолф Руди Чајавец.

„Фрањо Клуз је долетео на авиону 'потез 25', а Чајавец на авиону 'бреге 19' и са њим је био митраљезац Миша Јазбец", каже историчар.

Њих тројица и та два авиона били су прва партизанска авијација, додаје.

Управо то што је као пилот Фрањо Клуз проглашен за народног хероја чини га и данас посебним, напомиње историчар Далибор Денда.

„Овај вид оружаних снага у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије био је и најслабије развијен, па отуд и његова посебност и малобројност.

„Један је од свега четворице пилота међу 1.323 народна хероја учесника НОР-а који су заслужили то одличје", каже пуковник Војске Србије.

Уз Клуза се као народни херој - летач помиње најчешће његов сарадник Чајавец, али не треба заборавити још двојицу, напомиње, генерала-пуковника Божу Лазаревића и Виктора Бубња који су остали активни у војсци до шездесетих година 20. века па су и зато мање промовисани.

Један пилот - три војске

Десетак дана пошто је Клуз прелетео на слободну партизанску територију код Приједора, 4. јуна 1942. извео је и први борбени лет.

Тако је у биографију уписао три различите војске за које је летео - Краљевине Југославије, НДХ и будуће нове Југославије.

Иако данас то делује помало необично, историчари кажу да није реткост, посебно на Балкану.

„Сличну судбину имали су многи некадашњи официри аустроугарске или руске царске армије или војске Kраљевине Југославије, који су након престанка службе у тим војскама наставили да служе у Војсци Kраљевине СХС/Југославије, НДХ, а неки од њих и у Народноослободилачкој војсци Југославије, касније (од марта 1945) Југословенској армији (ЈНА)", наводи Денда.

У ЈНА је, каже он, од 1944. до 1947. поред неколико хиљада краљевских официра који су се вратили из заробљеништва, а међу њима и 12 генерала, примљено 1.963 официра хрватских домобрана, 215 официра Вермахта, 322 официра из бугарске, 124 из италијанске, 18 из мађарске и четири из албанске фашистичке војске као и 727 официра припадника покрета Драже Михаиловића.

Током јуна 1942. Клуз је извршио неколико борбених летова, али су већ у јулу те године немачке снаге извеле контраудар и уништиле све авионе.

Наредних годину дана Клуз се бавио копненим задацима унутар партизанских одреда и примљен је у Комунистичку партију.

Првој ваздухопловној бази у босанском граду Ливну прикључио се 1943.

Заједно с осталим авијатичарима, прешао је у Италију, па у северну Африку, где је ушао у састав Прве ескадриле Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ).

Тамо су их дочекали савезници, пре свих британска војска.

Југословенски Сквадрон 352 Британци су, после интензивне обуке, и наоружали ловцима марке „спитфајер".

Сарадња с Британцима

Капетан-мајор или пилот официр Клуз је летео у 12 мисија Сквадрона 352, што је 26 сати и пет минута летења, наводе из лондонског Музеја РАФ-а.

Сквадрон 352. била је, наводе за ББЦ на српском, прва оперативна јединица у РАФ која је формирана од југословенских ваздухопловаца.

Копнено особље је такође било из Југославије.

У време када је формиран Сквадрон 352. 22. априла 1944, био је смештен у бази Бенини у северној Африци.

Они су у мају те године прошли обуку летећи прво на авионима „хјурикејн", а затим су од јуна прешли на „спитфајер".

„Били су у саставу Балканског ратног ваздухопловства и 15. јуна 1945. напустили су РАФ и постали део југословенског ратног ваздухопловства", каже Нина Хедавеј, менаџерка Музеја РАФ-а.

Јединица се наредне године преселила у Италију и била у Канеу од августа 1944. до јануара 1945.

Деловала је у оквиру ланца команде и снабдевања РАФ-а.

„У Италији, Сквадрон 352 био је део Крила 281.

„Њихов задатак је био да буду пратња борбеним јединицама и да бомбардују циљеве, попут железнице и саобраћајница", додаје Хедавеј.

Савезнички прелет

Сарадња с Британцима је показала ширу промену политике савезника према Југославији.

„У јесен 1943. и почетком 1944. дошло је до пребацивања тежишта британске политике са Михаиловића на Тита и почетком 1944. партизански представници који су отишли у Африку споразумели се са командантом Британског ваздухопловства на Медитерану да се у оквиру њихове војске формира једна или две ескадриле.

„Договорено је да имају партизанске и британске ознаке, да авиони такође имају такве ознаке, али да буду у склопу РАФ до краја рата", напомиње Димитријевић.

Тако је и било све до 1945.

„На тај начин су Британци дали политичку подршку партизанском покрету, а на бази деловања две партизанске ескадриле остварена је директна помоћ из ваздуха партизанским снагама на терену.

„Није то биле претерано значајна помоћ, али у тактичком смислу јесте", наводи Димитријевић.

У чину капетана, искусни пилот Фрањо Клуз је у овој јединици, поред летачке дужности, обављао и функцију политичког комесара.

Као пратилац командира ескадриле мајора Милете Протића, извршио је први борбени задатак, 18. августа 1944.

После тога је с истог аеродрома извршио више борбених летова, нападајући непријатељске циљеве у Далмацији и деловима Босне и Херцеговине и обезбеђујући ловачку заштиту партизанским и савезничким авионима.

Погинуо је после мање од месец дана на хрватском приморју.

Једно име различита тумачења

Јеленин отац је по стрицу, народном хероју, добио име Фрањо Клуз.

Херојско име које је педесетих и шездесетих изазивало дивљење, током ратних деведесетих и распада Југославије за овог Београђанина било је понекад терет.

„Њему је било поприлично незгодно што се тако звао, јер је у то време био популаран Фрањо Туђман, нас су повезивали са Хрватском.

„Сад се изгубило и једно и друго", каже 46-годишња Београђанка.

Фрањо Туђман био је генерал ЈНА, хрватски политичар и први председник Хрватске, од проглашења независности.

Јелени Клуз, пак, презиме је доносило само делимично терет у школи, јер су га професори лако памтили и често је прозивали да одговара.

„Мени то и није био проблем јер сам била добар ђак, али имам два брата којима је то много више сметало", каже кроз смех.

Данас је Клузових мало на Балкану, можда само њихова породица.

Ипак, не односе се исто људи данас према презимену Клуз и осамдесетих, када је ова Београђанка била млада.

У време њених ђачких дана Клуз је красио уџбенике из историје за завршне разреде.

„Тамо негде при крају књиге, када се дође до Другог светског рата, био је помињан и Фрањо Клуз, сећам се да је била и слика, тако да су деца знала за њега.

„Постојала је и та чувена фабрика, конфекција Клуз и реклама у којој црнац шета Кнез Михаиловом и каже 'Маче, идем код Клуза'", каже Клуз Ђорђевић.

Одећа, падобрани и музика

Индустрија конфекције и падобрана, основана је 1947. и добила је име по Фрањи Клузу, како би се ту шили падобрани, шињели и војничке блузе.

У мирнијем времену и током процвата југословенског самоуправљања, шили су и разне врсте одеће.

Једно од продајних места била им је велика робна кућа у Масариковој улици, у центру Београда.

Пратећи модерне токове, за „Клуз", где је радило и до 10.000 углавном жена, афрички студент Стив Ханингтон, познати и као Стева Шумадинац, осамдесетих је снимио рекламу која је много пута цитирана у свакодневном говору.

„Маче, идем код Клуза" - добацивали су Јелени Клуз и на улици, али и као редовну шалу приликом упознавања.

„У то време ми је то и сметало и било симпатично истовремено, али више ми је импоновало.

„Некад су моје презиме повезивали са народним херојем, касније су имали алузију на робну кућу, а ови млађи не знају ни за једно, ни за друго, они само примете необично презиме", каже Клуз.

Кроз осмех каже да су је једном питали и да ли су њени власници те робне куће, иако је, као и сви гиганти у Југославији, била у државном власништву.

Робна кућа Клуз, као познато место у срцу престонице, надживела је фабрику.

После пропасти текстилног гиганта и транзиције, оронула, али лепа зграда била је место за пејнтбол, као и бројне журке.

Данас је ту велика продавница робе пореклом из Кине.

Фабрика Клуз-падобрани и данас послује као акционарско друштво.

Колико се овај бренд одомаћио и у 21. веку показује и то што је на музичком фестивалу Бирфест пре неколико година наступала група Клуз.

Сећање на пилота и народног хероја, чува и „Аеро клуб Фрањо Клуз Земун", који је основан непосредно после Другог светског рата.

Основали су га 1949. године ваздухопловци, Земунци.

„Дали су му име Фрањо Клуз јер је историјски познат као утемељивач војног ваздухопловства.

„Ми то нисмо никада више мењали, сматрамо да су антифашисти, немамо никаквих националних оптерећења и тако се клуб зове 70 и нешто година", каже Никола Боровац, и даље активни члан.

Овај авијатичар мало је старији од самог клуба, цивилни је пилот, а ваздухопловством се бави од 1957. године.

Као дете се учланио у аероклуб који окупља љубитеље падобранства, моделарства, али и летења и, насупрот многима, није мењао име.

„То је сећање и поштовање оних који су у неком времену нешто учинили и онима свима касније који су то подржали да се клуб и даље тако зове", каже Боровац.

Није случајно да улице са именом Фрање Kлуза и даље постоје у Србији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а да његово име још носи и штампарија у хрватском граду Омишу, каже историчар Далибор Денда.

„Из тих разлога Ратно ваздухопловсто и противваздухопловна одбрана Војске Србије и даље баштине неокаљане традиције из Народно ослободилачког рата у које спада и Фрањо Kлуз", закључује он.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]