Авијација, историја и Балкан: Како је Србин из Румуније пре два века маштао да прелети Дунав

Стара, породична фотографија сведочи о једноставном изуму: дрвени чун са крилима требало је да помогне Нестору Костићу да крајем 18. века прелети реку Дунав.

Србин из Дивића, места које данас припада Румунији, пре више од 200 година сам је осмислио, направио летелицу и „полетео" са брда изнад његове куће.

О подвигу сељака писале су југословенске, румунске и турске новине, а прича се и данас преноси с колена на колено у кући Костићевих.

„Имао је косу велику, кике натраг као жена", описује Слава Голубовић претка.

Професор физике у пензији Никола Стефановић ипак сматра да је у причи о Нестору Костићу и његовом лету „нешто истина, а нешто фабулација".

Стешњено између Дунава и јужних обронака Западних Карпата, село Дивић се вековима налазило на променљивој граници империја, на подручју где су се вековима сударали интереси великих сила.

Клисурско село данас је у границама Румуније, на Дунаву - природној граници са Србијом, удаљено од Београда 150, а од Букурешта око 500 километара.

Крушка и недосањани сан о Србији

Мало је вероватно да су Нестору Костићу, као инспирација за конструкцију справе, послужили изуми летећих машина Леонарда да Винчија или мит о Дедалу и непослушном сину Икару.

Пре би се могло рећи да је маштовити земљорадник дошао на идеју да се вине у облаке посматрајући лет и лебдење птица.

Седамдесетшестогодишњи Слава Голубовић из Дивића тврди да је Нестор Костић хтео да прелети Дунав и да на тај начин стигне у Србију, коју и данас старији Срби у Банатској клисури називају „Сервија".

„Летео је 200 метара ваздушном линијом и пао у градину, на крушку.

„Мислио је да је стигао у Србију, на врбе", прича Голубовић.

Да ли је Нестор Костић био разочаран што се летећи апарат срушио пре него што је прелетео реку или је био радостан што је уопште и полетео, тешко је претпоставити.

Његов лет, међутим, остао је дубоко урезан у памћењу мештана.

Прича, коју од заборава чувају Дивићани, каже да је за израду крила користио „перушке од гусака и ћурака".

„Издубио је чун и изашао на брег, одакле је и полетео", истиче Костићев потомак.

Труп је начинио од лаког дрвета, а Костићеви су изум до скоро чували на тавану - служио им је као остава за пасуљ.

„Знам тај чун. Разбио га мој отац и изгорео", открива Голубовић неславну судбину летелице.

Станко Панић, шездесетједногодишњи Дивићанин, вели да су Костићеви добили, по славном претку, надимак „Несторови".

Станко је шумар, а причу о Несторовом подвигу памти „од кад зна за себе".

Костићев лет и закони физике

На снове банатског сељака наука гледа нешто другачије, па на питање да ли је дрвени чун могао да се одржи у ваздуху потпомогнут крилима домаћих птица, физика пружа прецизан одговор.

„Тај чун, који је био од дрвета, ако су на њему стављена нека перја, не знам колико велика, клизећи са висине низ брдо, по трави, вероватно да је нешто мало и полетео.

„Али сигурно не ту дужину од 80 метара, која је у причи", закључује професор физике Никола Стефановић.

Музеју ваздухопловства у Београду лет Нестора Костића није познат.

„Музеј нема података о њему и лету (...), нити је покушај регистрован", каже се, поред осталог, у одговору Музеја.

Србин или Румун?

О Икару из Банатске клисуре београдска Политика објавила је неколико редова 6. јуна 1937. у рубрици „Кроз цео свет".

Четири године касније, и румунски часопис посвећен ваздухопловству Романија аериана (România aeriană) штампа сличан текст у двоброју за април-мај.

И један и други чланак преузимају информације и цитирају истанбулски лист Република (La Republique).

Ипак, поред низа сличности, уочавају се и неке разлике.

Док Политика пише да је Нестор Костић „извршио први и једини лет", румунски часопис наводи како је Нестор летео више пута.

Друга дилема јавља се око имена и порекла Нестора Костића.

Београдски лист запажа да је „презиме овога сељака више југословенско, него ли румунско".

Насупрот томе, румунски аутор каже да се, помоћу летеће машине, „ваздухом кретао румунски сељак" чије је име „вероватно Костика".

Дивић, Костићево родно село које се налази на левој обали Дунава, преко пута Великог Градишта, припадало је Банатској војној граници, дистрикту влашко-илирске граничарске регименте број 13 са седиштем у Белој Цркви, а затим у Карансебешу.

Војна граница била је подређена бечком двору који је управљао Хабзбуршком монархијом.

Породица Хабзбурга управљала је монархијом која се простирала на подручјима данашње централне и јужне Европе, укључујући делове савремене Србије и Румуније.

Када је Нестор Костић летео?

Према информацији коју су од истамбулске „Републике" преузели југословенски лист и румунски часопис, Костић је 1765. „правио змајеве" за сеоску децу, док је за себе „конструисао једну необичну справу коју је усавршавао све до идуће године".

Темишварски недељник „Наша реч" доноси податке из Протокола умрлих, који је очуван до данас, и у којем стоји да је Нестор Костић преминуо 29. новембра 1837. и да је поживео 72 године.

Ови подаци указују да је Костић 1765. рођен, а не да је тада правио змајеве и летелицу.

Изум је склопио неколико деценија касније.

Истамбулска „Република" објавила је текст о Србину који је летео помоћу сопственог изума на 100. годишњицу његове смрти, 1937. године.

Две безимене улице у којима настају снови

Место у којем је Нестор Костић сањао небеске висине чине данас две безимене улице.

Дужа је паралелна с Дунавом, краћа кривуда уз сеоску речицу.

„Живот становништва био је, све до половине 19. века, врло тежак и доста несигуран, а дисциплина строга", пише у „Монографији Банатске клисуре".

Распадом Аустроугарске монархије после Првог светског рата, независна Румунија је проширила територије, али је тај период обележила унутрашња политичка нестабилност, наводи енциклопедија Британика.

После Другог светског рата, у земљи се учвршћује комунистичка власт под утицајем Совјетског савеза, па земља потпада под Источни блок, упркос неким покушајима да води сопствену спољну политику, пише Британика.

Мештани су обрађивали земљу, бавили се сточарством, риболовом, а последњих деценија прошлог века запошљавали се у руднику бакра или мањим предузећима у оближњем градићу Новој Молдави.

Променом режима који је симболизовао Николае Чаушеску 1989, отварају се границе, затвара рудник и млади масовно напуштају завичај одлазећи у веће градове или у иностранство.

Већинско становништво села Дивић чине Срби, а на то указују двојезични, српско-румунски натписи постављени крај првих кућа, као и називи топонима.

„Старчева ливада, Килави рт, Коларница, Језава, Русоваћ, Коњски пут, Велика река, Средњик", набраја Слава Голубовић показујући руком знана места на замишљеној карти.

У протоколима цркве из суседног села Белобрешка налазе се и подаци о Нестору Костићу.

Дивић је удаљен 11 километара од манастира Базјаша, најстарије светиње Српске православне цркве на територији данашње Румуније коју је, по предању, утемељио Свети Сава 1225.

Срби у Румунији

Од Дедалових крила до свемирских летелица

Људи су одвајкада сањали да полете, али су снове, не ретко, плаћали животима.

У грчкој митологији Дедал је себи и сину Икару направио крила и, помоћу њих, спасао се ропства.

Непослушни син Икар, међутим, пао је у море и утопио се.

Леонардо да Винчи (1452-1519), италијански ренесансни сликар, вајар, архитекта, проналазач, оставио је човечанству, поред ремек-дела „Монализе" и „Тајне вечере", планове и цртеже бројних машина, а међу њима и неколико летелица.

Браћа Рајт су својим авионом први пут полетела 1903, а Иван Сарић из Суботице испробао је сопствени изум 1910.

Први астронаут Јуриј Гагарин отворио је нову страницу 12. априла 1961.

Шездесет година касније, 12. јуна 2021, „карта" за лет у свемир помоћу аутоматизоване капсуле продата је на аукцији за 28 милиона долара.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]