Војска, НАТО и Русија: Ко све има стране војне базе на Балкану и где се оне налазе

Поред луке и дуге историје, албански град Драч ускоро би могао да постане познат и као место нове НАТО базе у региону - и то поморске.

Управо је то била једна од тема недавног састанка албанског премијера Едија Раме и Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, одржаног у седишту Алијансе у Бриселу.

„Верујем да ћемо се ускоро вратити у Брисел ради наставка преговора о том предлогу", изјавио је претходно Рама.

Та база би, како наводи, била у новој луци Порто Романо, а где се, осим комерцијалног и трговинског „очекује и војни део."

Уколико она заиста буде формирана, то је „знак пооштравања политике НАТО-а", каже за ББЦ на српском Трејси Џерман, која на Кингс колеџу у Лондону предаје о безбедности и конфликтима.

„Та идеја је потреба Американаца да ојачају снаге и затворе прилаз Јадрану за Русију - не желе да им препусте регион", каже за ББЦ на српском Владан Живуловић, председник Атлантског савета Србије, невладине организације која промовише чланство у НАТО Алијанси.

Албанија је чланица НАТО-а од 2009. године, а база у Драчу вероватно неће бити први војни центар Алијансе у тој земљи - у току је реконструкција старе ваздухопловне базе Кучовa.

„То је у потпуности инострано финансирање, док ћемо за луку у Драчу, наравно, сами финансирати цео комерцијални, а позвали смо НАТО да учествује у финансирању војног дела", навео је Рама.

„Ако то остваримо, то ће бити нешто што има изузетну стратешку вредност за Албанију, али и за сам НАТО савез."

Присуство страних сила на Балкану последњих деценија нимало није било неуобичајено, поготово кроз мировне снага током ратова деведесетих, попут Унпрофора у Босни.

Већи део региона у међувремену је постао део НАТО - Словенија 2004, Хрватска 2009, Црна Гора 2017, а Северна Македонија 2020. године и Алијанса њихове ресурсе и територију, по договору, такође може да користи.

Босна и Херцеговина није део НАТО, али унутар граница и даље има мировњаке - припаднике Еуфора, снага Европске уније са задатком очувања Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат.

Ни Србија није део НАТО, већ заступа идеју војне неутралности - ипак, већ 10 година велику пажњу изазива статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

Шта се дешава у Албанији?

У Албанији тренутно не постоји ниједна, али би ускоро могле да буду две НАТО базе.

Од јануара траје реконструкција напуштеног аеродрома Кучова, на југу земље, саграђеног 1955. године.

Оближњи град Кучова, током комунистичког режима у Албанији, под вођством Енвера Хоџе, називан је Стаљинов град, пише Еуроњуз.

Рама тај аеродром назива „првом ваздухопловном базом" НАТО-а у регији, а који би требало да буде коришћен за обуку, снабдевање и логистику.

У бази су били стационирани авиони руске и кинеске производње, који данас нису у употреби, преноси Анадолија.

Тамо се налазе стари МиГ авиони, симболи некадашње ратне авијације, додају.

„У овој бази су раније летели МиГ-15, МиГ-17, МиГ-19 и то је тада била моћна база са много летова и много вежби", изјавио је за Анадолију командант базе, мајор Арћил Ољдаши.

Последњи летови одржани су 2005, од када је база постала место обуке пилота албанског ваздухопловства, вежби албанске војске и држава чланица НАТО-а, додао је.

Завршетак радова очекује се на јесен 2023, а према тврдњама албанских власти, базу ће користити и албанска војска и НАТО.

Према подацима Министарства одбране Албаније, НАТО ће у реконструкцију базе уложити 45,8 милиона евра.

Најаве реконструкције и отварања базе изазивале су бурне реакције руских званичника.

„Русија жели да се супротстави утицају НАТО-а у региону и не делује ми да ће се то у скорије време променити... Ситуација је веома сложена", сматра Трејси Џерман.

Како наводи, НАТО „веома јасно истиче" да је посвећен „колективној одбрани земаља чланица".

„Мислим да су препознали опасност да неке државе могу да буду ухваћене у процепу између НАТО-а и Русије, због чега имају осећај незавршеног посла", каже она.

„Време је веома изазовно и мислим да се то неће променити - нове линије се повлаче и готово се враћамо у блоковски менталитет", додаје.

Поред тога, Албанија је позвала НАТО да учествује у суфинансирању војног дела нове луке у Драчу, што би могло да доведе и до поморске базе Алијансе.

На конференцији за новинаре у Тирани, по повратку са самита НАТО-а у Мадриду, који је одржан средином јула, Рама је рекао да је тамо „изнео детаље о изградњи луке".

Разговора, између осталог и о поморској бази, било је и приликом посете Бриселу, када је Рама истакао да ће нова база бити по „најновијим технолошким стандардима".

„Веома ценим вашу одлучност, омогућите нам да представимо наше амбиције и додамо још једну важну вредности инфраструктури и логистици нашег савеза", рекао је Рама.

Више детаља о том пројекту није изнео, а о томе није причао ни Столтенберг.

Ипак, он је похвалио „посвећеност Албаније стабилности у региону".

„НАТО је чврсто уз Украјину, која се брани од руске инвазије - пружамо подршку и то ћемо наставити дугорочно, а поздрављам и подршку Албаније Украјини", навео је Столтенберг.

Он је похвалио и недавну посету Раме Кијеву, назвавши је „важним доказом солидарности".

Владан Живуловић тврди да је циљ НАТО Алијансе ту јасан - „заштита Отрантских врата", што је назив за мореуз између Апенинског и Балканског полуострва, који спаја Јадранско и Јонско море.

„Све то показује јасну жељу Америке и НАТО-а да буду присутни и да избаце било какву могућност покушаја дестабилизације у режији Русије", каже Живуловић.

Које базе и објекте стране државе користе у региону?

На питање због чега државе или савези у страним земљама подижу војне базе или објекте, Џерман даје једноставан одговор.

„На основу положаја - због сигурности чланица, али и јачања способности и капацитета читавог савеза", наводи.

Једна од најпознатијих је америчка војна база Бондстил на Косову, коју користе и мировне снаге КФОР-а.

Реч је о бази отвореној после рата на Косову током 1998. и 1999. године, када је НАТО бомбардовао Савезну Републику Југославију.

Повод за војну интервенцију НАТО савеза био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.

Име је добила по Џејмсу Лироју Бондстилу, америчком војнику који је служио током рата у Вијетнаму, после чега је одликован Медаљом части.

„Претпостављам да је идеја да се (преко Бондстила) додатне снаге могу лако из Италије пребацити даље према Црном Мору", каже Живуловић.

База се налази се код Урошевца, на истоку Косова, недалеко од границе са Северном Македонијом.

Простире се на нешто мање од четири квадратна километра, намењена је за боравак до 7.000 војника, што је чини највећом америчком базом на Балкану.

У Сарајеву, на линији која дели Федерацију и Републику Српску - два ентитета којима је Дејтонским споразумом 1995. земља подељена - налази се база Еуфора.

Реч је о снагама Европске уније које надгледају војну имплементацију Дејтонског споразума и у БиХ се налазе још од 2004.

Пре тога, имплементацију су надгледали СФОР и ИФОР, под командом НАТО-а.

У марту је широм БиХ распоређено 500 војника пристиглих у Еуфор, пише Слободна Европа.

Тема чланства у НАТО у БиХ за то време и даље изазива тензије.

„Две стране (бошњачка и хрватска) желе да уђу у НАТО, али Република Српска и Додик то коче - док је он на власти тај процес ће вероватно бити блокиран", сматра Живановић.

Ипак, како наводи, један од закључака самита у Мадриду биле су „воља и жеља да НАТО буде присутан и ојача снаге у Босни и Херцеговини, Молдавији и Грузији".

„То значи да је НАТО јасно опредељен на Босну", каже.

Последњих година у медијима се често појаве и информације да ће Црна Гора добити НАТО базу, пише портал Раскрикавање, који се бави дезинформацијама у медијима.

Међутим, те тврдње и власти Црне Горе и НАТО увек негирају.

„НАТО не планира сличне инвестиције у Црној Гори, и неће градити војну базу у тој земљи", изјавио је 2018. за Вијести Пјерс Казале, портпарол НАТО-а.

„Као што смо раније истицали, све НАТО активности у Црној Гори спроводе се уз сагласност Владе те земље."

Аеродроми чланица НАТО такође су доступни за коришћење авионима Алијансе.

О једном од њих, аеродрому Церкље у Словенији, писало се још 2003. године, као о будућој „првој НАТО бази на подручју бивше Југославије".

Реч је о аеродрому на десетак километара од границе Хрватске и Словеније, а који је био један од највећих у СФРЈ.

Аеродром је тада користила Југословенска народна армија (ЈНА) и око њега је било борби приликом отцепљења Словеније од Југославије.

Церкље је данас централни војни аеродром словеначке војске, али и база логистичке подршке НАТО и ОЕБС-а, пише Танго сикс, портал који се бави авијацијом.

И он је под реконструкцијом - Министарство одбране Словеније објавило је 2021. да је завршена прва фаза обнове.

Друга фаза требало би да буде завршена до 2028.

Статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу дуго изазива напетости.

Формиран је 2012. на основу споразума Владе Србије и Владе Русије, са циљем да са „обезбеди низ хуманитарних задатака на територији Србије и других земаља балканског региона", наводи се на његовом сајту.

Ипак, западни званичници често наводе да је реч о руској обавештајној, па чак и војној бази, што Београд и Москва негирају.

„Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, Србија ће изгубити контролу над делом своје територије", изјавио је 2017. Хојт Брајан Ји, високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију.

Центар је у међувремену тражио и дипломатски статус за особље, који до данас није стигао „због великог отпора из Европске уније", пише Данас.

Српско-руски хуманитарни центар био је тема и у Европском парламенту.

Прво је шест европарламентараца позвало српске власти да „обезбеде више транспарентности о улози и активностима тзв. хуманитарног центра", пренела је телевизија Нова.

Други амандман је поднела Виола фон Крамон, посланица европских Зелених, која је практично затражила да тај центар буде укинут.

Александар Вулин, министар унутрашњих послова Србије, изјавио је недавно да је центар „племенитим радом и деловањем... оправдао сврху постојања".

„Тај јединствени центар на Балкану је много пута нападан и многи су његово постојање хтели да злоупотребе и искористе у политичкој борби против Србије и Русије", навео је Вулин.

Шта је НАТО?

Североатлантска алијанса је војни савез 30 северноамеричих и европских земаља формиран на основу споразума потписаног 4. априла 1949.

Организација представља систем колективне одбране при чему чланови организације пристају на међусобну одбрану од напада било којег спољног елемента, наводи се на сајту НАТО-а.

Седиште НАТО-а се налази у Бриселу у Белгији, док је Врховна команда смештена у Монсу, у истој земљи.

Приликом оснивања 1949, НАТО је имао 12 земаља чланица, а тај број је до данас порастао на 30.

Последња земља која се придружила алијанси била је Северна Македонија, 27. марта 2020.

Током Хладног рата, НАТО је штитио Запад од могућих напада Совјетског Савеза и његових савезника окупљених у Варшавскоm пактu.

После распада СССР-а 1991, НАТО је имао више војних мисија у различитим земљама.

Прву борбену мисију од оснивања НАТО је имао у фебруару 1994, када су снаге алијансе обориле четири авиона Војске Републике Српске у Босни и Херцеговини.

У августу 1995, НАТО авиони гађали су положаје Војске Републике Српске, док је у априлу 1999, НАТО је почео операцију бомбардовања Југославије.

Повод за војну интервенцију НАТО савеза био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.

Савет безбедности Уједињених нација није издао дозволу за војну интервенцију.

Бомбардовање је трајало 78 дана. У нападима је погинуло 1.008 припадника безбедносних снага, а укупан број цивилних жртава се до данас не зна.

Године 2001, после терористичких напада на Њујорк и Вашингтон, НАТО алијанса је први пут у историји покренула противтерористичку операцију у Авганистану.

НАТО авијација учествовала је и у 2003. у Другом заливском рату у Ираку, када је свргнут режим Садама Хусеина.

У марту 2011, снаге Алијансе су интервенисале и у Либији после револуције и смене власти.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]