Самит НАТО: Пет изазова за војни савез, Турска пристала да Шведска и Финска уђу у алијансу

Овонедељни самит НАТО у Мадриду одржава се у критичном периоду у седамдесеттрогодишњој историји овог савеза.

Руска инвазија на Украјину описана је као највећи стратешки шок за Запад још од напада 11. септембра 2001. године на Америку.

НАТО је једини војни савез способан да одбрани Европу од даље руске агресије, али да ли он за то има стратегију?

Пре мање од три године, француски председник Макрон прогласио је „мождану смрт" НАТО-а.

А опет је од тренутка кад су руски тенкови прешли границу и ушли у Украјину, реакција Запада била изузетна по јединству, брзини и енергичности.

Савез је сада оснажен с обновљеним циљем - ојачавањем граница и слањем оружја.

Пред самит у Мадриду, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг најавио је „фундаменталну промену у одвраћању и одбрани савеза", појачавши одбрану на својим источним границама и проширивањем снага за брзо реаговање на више од 300.000 војника.

Савез се суочава са низом изазова, од хибридног ратовања преко дестабилизације Балкана до сајбер-напада, милитаризације свемира и питања шта чинити поводом све веће кинеске војне силе.

Први пут ће се самит НАТО-а позабавити „изазовима које Пекинг представља по нашу безбедност, интересе и вредности", изјавио је Столтенберг.

Ево неких од горућих питања који ће се ове недеље вероватно наћи на дневном реду самита.

1. Избегавање ескалације рата у Украјини

НАТО савез очекује захтевно ходање по жици.

Најмоћнија војни савез на свету, који се састоји од 30 земаља чланица, од којих три поседују нуклеарно оружје (САД, Велика Британија и Француска), не жели да уђу у рат са Русијом.

Председник Русије Владимир Путин је више пута подсетио Запад да поседује масиван нуклеарни арсенал, а чак и омањи прекогранични инцидент могао би брзо да се отргне контроли.

И тако је највећи изазов савеза у последња четири месеца био, а остаје то и данас, како помоћи Украјини да се одбрани од ове неиспровоциране инвазије а да и сам не буде увучен у борбе.

Ране инхибиције Запада око неузнемиравања Москве слањем тешког наоружања Кијеву одбачене су након испливавања детаља о наводним руским ратним злочинима и зверствима, поткрепљеним сателитским снимцима.

Мадридски самит мораће да дефинише размере војне помоћи које НАТО земље могу да пруже и колико још дуго.

Москва за сада добија битке у Донбасу, региону источне Украјине у ком се углавном говори руски, иако по масивну цену живота и материјалне штете.

Очекивања су да ће Русија покушати да задржи те освојене територије, можда их припојивши на исти начин на који је то учинила са Кримом 2014. године.

У одсуству мировног споразума, НАТО ће се касније суочити са новом дилемом.

Да ли наставити да наоружава Украјинце док покушавају да поврате земљу коју Москва сада сматра легалним делом Руске Федерације?

Кремљ је наговестио да западно оружје којим се гађа руска територија прелази црвену линију, тако да ће се ризик од ескалације драстично повећати.

2. Очување јединства поводом Украјине

Да је Русија напала само Донбас а не извршила инвазију на читаву Украјину са три стране, могуће је да не бисмо доживели овакво изузетно јединство у реакцији Запада.

Шест рунди санкција ЕУ озбиљно штете руској привреди, а Немачка је за сада отказала гасовод Северни ток 2 вредан више милијарди долара који је требало да доведе руски гас у северну Немачку.

Али постоје неслагања око тога колико далеко треба ићи са кажњавањем Русије и колико притиска западне економије могу да поднесу.

Ова питања највероватније ће бити потегнута у Мадриду.

Немачка је оптужена да оклева са обећаном испоруком оружја, док је Мађарска, коју предводи премијер са блиским везама са Путином, одбила да престане да купује руску нафту.

На другој страни спектра, земље које се осећају најугроженијим од Москве, конкретно Пољска и балтичке државе, инсистирају на најтврђем могућем ставу и појачању присуства НАТО трупа на својим границама.

Погледајте видео: Нови Хладни рат

3. Заштита Балтика

Овај регион има потенцијал да постане крупна тачка раздора између НАТО-а и Русије.

Русија је овог месеца запретила „практичним контра мерама" након што је Литванија блокирала робу одобрену од ЕУ на пропутовању по њеној територији до руске балтичке енклаве Калињинграда.

Отворена естонска премијерка Каја Калас критиковала је НАТО због неприпремљености на руску прекограничну инвазију.

Актуелна стратегија предвиђа поновно заузимање естонске територије тек кад Русија већ изврши инвазију.

„То би могло да нас обрише са мапе", рекла је она.

Естонија, Летонија и Литванија су све једном биле део Совјетског Савеза.

Данас су све независне земље и све су у НАТО-у.

У овим земљама распоређене су три мултинационалне борбене групе, баш као и у Пољској, у склопу такозваног „Појачаног истуреног присуства".

Велика Британија предводи групу у Естонији, САД у Пољској, Немачка у Литванији, а Канада у Летонији.

А опет планери НАТО-а врло добро знају да би ове борбене групе представљале само потезну жицу на путу будуће руске инвазије.

Оне су исувише мале да би спречиле сконцентрисани упад прегруписане руске војске.

Балтички лидери сада желе најмање по дивизију НАТО-а у свакој од земаља као озбиљни фактор одвраћања.

То ће највероватније бити врућа тема у Мадриду.

Погледајте видео: Блиски сусрет руских и НАТО авиона

4. Дозвола Финској и Шведској да се придруже

Финска и Шведска, обе озбиљно потресене потпуном руском инвазијом на једну суверену земљу, одлучиле су да одбаце неутралност и придруже се НАТО-у.

Савез их оберучке прихвата, али није све баш тако једноставно.

Турска, чланица НАТО од 1952. године, све до сада блокирала је њихово придруживање, тврдећи да обе ове нордијске земље пружају уточиште курдским сепаратистима које Турска доживљава као терористе.

Али Турска је сада пристала да подржи чланство Шведске и Финске у алијанси.

Без подршке Турске Шведска и Финска не би могле да постану чланице алијансе.

Чланство у НАТО-у окончало би више од 200 година шведске несврстаности.

Русија се оштро противи придруживању две државе и користила је ширење одбрамбеног војног савеза Запада као један од разлога за рат у Украјини.

Министри иностраних послова Финске, Шведске и Турске потписали су заједнички безбедносни пакт који се бави забринутошћу Турске.

Шеф НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је Шведска пристала да појача рад на турским захтевима за екстрадицију осумњичених екстремиста.

Две нордијске земље ће такође укинути ограничења на продају оружја Турској, рекао је он.

Канцеларија турског председника Реџепа Тајипа Ердогана саопштила је да је Турска „добила шта је хтела" од Шведске и Финске.

Једном кад се ове две земље придруже, Балтичко море практично ће постати „НАТО језеро", окружено с осам земаља чланица и са, на крају, уједињеном ваздушном одбраном и интегрисаним ракетним системом.

Гледајући још више у будућност, НАТО ће морати да се одлучи да ли икада намерава да прими нове чланице као што су Грузија и Молдавија, са свим придруженим ризицима да ће тиме додатно испровоцирати Кремљ.

5. Нагло повећање трошења на одбрану

Тренутно су земље чланице НАТО у обавези да троше 2 одсто годишњег БДП-а на одбрану, али то не чине све.

Скорашње цифре са Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ) показују да, док САД на одбрану троше 3,5 одсто, а Велика Британија 2,2 одсто, Немачка троши свега 1,3 одсто, а Италија, Канада, Шпанија и Холандија се налазе добрано испод постављеног циља од 2 одсто.

Русија троши 4,1 одсто БДП-а на одбрану.

Док је Доналд Трамп био амерички председник, запретио је да ће повући Америку из савеза ако друге земље чланице не испуне свој део обавезе.

То је имало извесног ефекта, али је инвазија на Украјину имала већег.

Само три дана откако је отпочела инвазија, Немачка је најавила да ће издвојити додатних 100 милијарди евра на одбрану и коначно повећати своју квоту изнад 2 одсто.

Ове недеље је шеф НАТО-а саопштио да је девет од 30 земаља чланица достигло или премашило циљ од 2 одсто, док 19 има јасне планове да то постигне до 2024. године.

Цифра од два одсто, изјавио је Јенс Столтенберг, „треба да буде доња, а не горња граница."

Западни војни шефови и аналитичари једногласни су у позивима на хитно повећање трошења на одбрану ако желе да одврате Русију од даље агресије.

Али стална смањења буџета за одбрану последњих деценија постављају питање да ли НАТО још има довољну масу да одврати будуће нападе Русије.

Иако је недавно појачано трошење Велике Британије на одбрану, дошло је и до масовних губитака у набавкама.

Тренутна бројчано стање британске војске је 82.000 војника, међу којима и оне на обуци, али после скорашњих смањења очекује се да ће та бројка спасти на 72.500.

Оно што још више брине је да су и Русија и Кина испред Запада у развоју хиперсоничних ракета које могу да путују ка мети пет пута брже од звука и на непредвидивој путањи лета.

Све се то дешава током драстичног глобалног раста цене хране и горива, на репу пандемније, тако да су буџети већ ионако тесни.

Издвајање још новца на одбрану могло би да се покаже непопуларним код куће кад има толико других хитних захтева за трошење државе.

Али војни шефови упозоравају да ако НАТО не појача безбедност сада, онда ће цена даље руске агресије у будућности бити немерљиво већа.

Погледајте видео: Шта је зона забране летења и зашто је нема у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]