Премало или превише соли - да ли је таква исхрана једнако нездрава

Неки научници тврде да је исхрана са премало соли једнако опасна као и унос много соли.

Шта је реалност?

Турски кувар Нусрет Гокче је 2017. године постао виралан после видеа како зачињава огроман одрезак са прстохватом соли.

Видео је имао милионе прегледа на интернету и донео му надимак „салт бае“.

Али пажњу није привукао само његов осећај за детаљ.

Ми смо напросто опседнути сољу упркос упозорењима.

Скоро свака популација широм света троши двоструко више него што би требало и то успут шкоди здрављу.

Али последњих година све је популарнији аргумент који доводи у питање деценије истраживања и баца ново светло на питања која су и даље без одговора о нашем омиљеном зачину.

Натријум, кључни елемент који може да се нађе у соли, од суштинске је важности да би наше тело одржало укупну равнотежу течности, преносило кисеоник и хранљиве материје.

Он омогућава нашим нервима да пулсирају од наелектрисања.

Али већина популација историјски једе више соли него што се препоручује и здравствене власти широм света имају проблема да нас убеде да га смањимо.

Светска здравствена организација (СЗО) предлаже ограничавање трошења натријума на мање од два грама дневно, што је око пет грама соли натријум хлорида.

Прехрамбене смернице за Американце предлажу одраслима да ограниче унос на мање од 2, 3 грама натријума дневно, или на око једну кафену кашичицу соли.

Истраживање из 2022. године закључило је да је умерени унос натријума (између три и шест грама дневно) најбољи кад је у питању ризик од срчане болести, у поређењу са исхраном са ниским и високим количинама натријума.

Смернице британске Националне здравствене службе (НХС) препоручују да одрасли не узимају више од шест грама соли дневно, рачунајући и количину која је већ у купљеној храни и ону коју сами додајемо током или након кувања.

У Великој Британији, просечна конзумација соли ближа је 8,4 грама дневно, док је у САД 8,5 грама.

У међувремену, Светска здравствена организација процењује да је просечан унос соли у свету скочио на скоро 10,8 грама дневно.

Само четвртина нашег дневног уноса долази од соли коју сами додајемо у храну, остатак је скривен у купљеним намирницима, а у коју спадају хлеб, сосови, супе и неке кукурузне пахуљице.

Забуна се јавља и што на етикетама на храни произвођачи често наводе садржај натријума уместо соли, што може да наведе да помислимо да уносимо мање соли него што је стварно случај.

Со чине натријум и од хлоридни јони.

У 2,5 грама соли, има око грам натријума.

„Људи нису свесни овога и мисле да су натријум и со иста ствар.

„Нико вам ово не говори ове информације“, каже Меј Симпкин, нутриционисткиња.

Око 40 одсто натријума који конзумирају људи у Америци потиче од хране као што су пица, сухомеснати производи, буритоси и такоси, пикантне грицкалице, живина и бургери, подаци су америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

Погледајте како новосадски научници од пољопривредног отпада праве протеин

Ризици по здравље од уноса превише соли

Истраживања су показала да превише соли изазива висок крвни притисак, што може да доведе до можданог удара и срчане болести.

Стручњаци су у начелу сагласни да су докази против соли убедљиви.

Наша тела задржавају воду кад једемо соли, повећавајући крвни притисак све док је бубрези не прочисте.

Превише соли током великог временског периода може да изврши притисак на артерије и доведе до продуженог високог крвног притиска, познатог као хипертензија, која изазива 62 одсто свих можданих удара и 49 одсто догађаја коронарних срчаних болести, указују из СЗО.

Она процењује да је претерани унос натријума одговоран за 1,89 милиона смрти у свету сваке године.

Једна мета-анализа 13 студија објављених током 35 година показала је да постоји 17 одсто већи ризик од потпуне кардиоваскуларне болести и 23 одсто већи ризик од можданог удара од конзумирања додатних пет грама соли дневно.

Корист по здравље од смањеног уноса соли

Смањење уноса соли може да има обрнути ефекат.

Паду крвног притиска вероватно је допринело смањење уноса соли за 1,4 грама, што је заузврат допринело паду од 42 одсто фаталних можданих удара и 40 одсто пада броја смрти узрокованих срчаном болешћу, подаци су осмогодишње енглеске Здравствене анализе.

Скорије клиничко испитивање објављено 2023. године показало је да исхрана од ниске количине натријума за недељу дана имала ефекат смањења крвног притиска који може да се упореди са леком који се најчешће даје пацијентима са високим крвним притиском.

Међутим, истраживачи који су спроводили ове студије често су закључивали да је тешко сасвим раздвојити ефекте једења мање соли од других прехрамбених и животних навика.

Они који су свеснији властитог уноса соли склонији су да свеукупно једу здравије, више вежбају, пуше мање и пију мање алкохола.

Селективна испитивања која пореде људе који једу много са онима који једу мало соли могла би да утврде узрок и последицу.

Али врло мало таквих студија постоји због захтева за финансирање и етичких последица.

„Селективна испитивања која показују ефекат соли на тело готово је немогуће извести“, каже Франческо Капучо, професор кардиоваскуларне медицине и епидемиологије медицинског факултета на Универзитету у Ворику.

„Али таквих испитивања нема ни за гојазност, или пушење, а за њих знамо да вас убијају", указује Капучо, аутор осмогодишњег прегледа.

У међувремену, запажених доказа има у изобиљу.

Јапанска влада покренула кампању да убеди људе да смање унос соли крајем 1960-их.

Њихов унос се смањио са 13,5 грама на 12 грама дневно.

У истом периоду дошло је до пада крвног притиска и 80 одсто смањења смртности од можданог удара.

У Финској је дневни унос соли крајем1970-их опао са 12 на чак 9 грама до 2002. године, а дошло је и до пада броја смрти од можданог удара и срчане болести за 75-80 одсто у истом периоду.

Како унос соли утиче на свакога другачије

Додатни фактор који компликује ствари је да се ефекти уноса соли на крвни притисак и здравље срца разликују од појединца до појединца.

Студије су показале да наша осетљивост на со варира, на шта утичу различити фактори као што су етничко порекло, године, индекс телесне масе, здравље и породични историјат хипертензије.

Нека истраживања су показале да су они са већом осетљивошћу на со угроженији од крвног притиска повезаног са сољу.

Неки научници сада тврде да је исхрана са мало соли једнаки фактор ризика за стицање високог крвног притиска баш као и велики унос овог састојка.

Постоји крива у облику слова Ј или У са прагом на дну, где ризик поново почиње да се пење.

Једна мета-анализа, на пример, пронашла је везу између малог уноса соли и кардиоваскуларних догађаја и смрти.

Истраживачи су тврдили да је узимање мање од 5,6 грама или више од 12,5 грама дневно повезано са негативним здравственим исходима.

Студија објављена 2020. године, показала је да је строго ограничавање уноса соли повезано са лошијим здрављем код пацијената са срчаном проблемима, нарочито међу млађим и небелачким људима.

Сухомеснати производи као што су ћуретина, шунка и печена говедина имају око 1,5 грама соли по порцији, док две кришке хлеба од целог зрна пшенице може да дода још 0,6 грама.

Студија спроведена на више од 170.000 људи имала је сличне налазе: везу између „ниског" уноса соли, дефинисану као мање од 7,5 грама, и повећаног ризика од кардиоваскуларних догађаја и смрти код људи са хипертензијом или без ње, за разлику од „умереног“ уноса до 12,5 грама дневно (између 1,5 и 2,5 кашичице соли).

Тај умерени унос је и до двапут већи од британског препорученог дневног уноса.

Смањење уноса соли са високог на умерени умањује ризик од високог крвног притиска и нема других здравствених користи мимо тога, закључак је Ендрјуа Ментеа, водећег аутора студије.

Повећање уноса соли са ниског на умерени могао би такође да буде од помоћи.

„Проналажење савршене тачке у средини је доследно са оним што бисте очекивали од било ког основног хранљивог састојка - на високим нивоима имате презасићеност, а на ниским нивоима недостатак.

„Оптимални ниво увек може да се нађе негде на средини", каже он.

Нису сви саглсани са њим.

Капучио је недвосмислен по питању тога да смањење уноса соли снижава крвни притисак код свакога, не само код људи који једу превише.

Талас студија које последњих година доносе контрадикторне закључке је мали, укључује учеснике који су већ нездрави и ослања се на фаличне податке, додаје.

Његова студија користила је на учесницима тест на урин после вечерњег поста уместо „златног стандарда“ распоређивања неколико тестова на 24-часовни период.

Сара Станер, научна директорка у добротворној установи у Британској фондацији за исхрану, сагласна је да су докази да смањени унос соли код људи са хипертензијом снижава крвни притисак и ризик од срчане болести чврсти.

Нема много људи који уносе тако мало соли као што је три грама, што је ниво који неки у овим истраживањима зову опасно ниским.

То би било тешко постићи због нивоа соли у храни коју купујемо, указује Станер.

„Велики део соли коју уносимо је у свакодневној храни“, каже она.

„Због тога је реформулација у целом ланцу снабдевања храном најуспешнији приступ смањењу националног нивоа соли, као што је био случај са Великом Британијом", објашњава.

Стручњаци имају опречна мишљења и око тога да ли високи унос соли може да буде поништен иначе здравом исхраном и вежбом.

Неки, као што је Станер, кажу да исхрана богата калијумом, кога има у воћу, поврћу, орашастим плодовима и млечним производима, може да помогне и смањи негативне ефекте соли по крвни притисак.

Цеу Матеус, виши предавач Економије здравља на Универзитету у Ланкастеру, саветује да приоритет буде спознаја о скривеној соли у нашој исхрани уместо да покушавамо у потпуности да је избегнемо.

„Проблеми које имамо са превише соли могли би да буду слични са онима повезаним са премало, али и даље морамо да урадимо више истраживања да бисмо разумели шта се ту тачно дешава. У међувремену, здрав човек ће умети да регулише мале количине“, каже Матеус.

„Треба да будемо свесни да је превише соли заиста лоше, али да не смемо потпуно да је елиминишемо из наше исхране", додаје.

Истраживачи у документу из 2022. године закључили су да је умерени унос натријума од 3-6 грама дневно најбољи за смањење ризика од срчане болести, у поређењу са исхраном са ниским и високим нивоом натријума.

Упркос скорашњим студијама које тврде да постоје потенцијалне опасности од исхране са ниском количином соли, и појединачним разликама у осетљивости на со, најразрађенији закључак из постојећих истраживања је да превише соли дефинитивно повећава крвни притисак.

Остатак узмите са зрнцем - знате већ чега.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]