Сиријска побуњеничка офанзива је „запрепашћујућа", али не отписујте Асада, анализа ББЦ уредника

Још једном распламсани рат у Сирији најновија је последица турбуленција које су захватиле Блиски исток откако је Хамас напао Израел 7. октобра прошле године.

Напади и израелски одговор преокренули су статус кво наглавачке.

Догађаји у Сирији у последњих неколико дана само су још један доказ да рат који је захватио Блиски исток ескалира, а не попушта.

У ратној деценији након 2011. године, владавина Башара ал Асада је опстајала јер је он био спреман да сломи Сирију да би сачувао режим који је наследио од оца.

Да би то учинио, ослањао се на моћне савезнике, Русију, Иран и либански Хезболах.

Они су интервенисали у његово име против побуњеничких група које су варирале од џихадистичких екстремиста Исламске државе до милиција које подржавају САД и богате заливске монархије.

Сада се Иран опоравља од тешких удараца које је Израел, уз америчку подршку, задао његовој безбедности на Блиском истоку.

Његов савезник Хезболах, који је некада слао најбоље борце да се боре за Асадов режим у Сирији, осакаћен је израелским нападима.

Русија је у последњих неколико дана покренула ваздушне нападе против побуњеничке офанзиве у Сирији, али њена војна моћ је готово у потпуности окренута вођењу рата у Украјини.

Рат у Сирији се никад није завршио.

Он је само изгубио место у ударним светским вестима које је некада заузимао, делом због турбуленција широм Блиског истока и на другим местима, а делом зато што је новинарима готово немогуће да уђу у земљу.

На одређеним местима рат је обустављен или замрзнут, али у Сирији је остало пуно недовршеног посла.

Погледајте видео: Рат у Сирији - ко контролише који део земље

Асадов режим никад није повратио моћ коју је имао над Сиријом пре 2011. године, године арапских устанака, мада је и даље држао гулаг сиријских затвореника у својим затворима.

Упркос томе, све до пре неколико последњих дана, режим председника Башара ал Асада контролисао је веће градове, околне сеоске пределе и главне ауто-путеве који их повезују.

Сада је коалиција побуњеничких група, коју предводи Хајат Тарир ал-Шам (ХТС), успела да се пробије из Идлиба, покрајине дуж границе са Турском коју контролише, и за свега неколико дана од 27. новембра прегазила сиријске трупе у низу „фасцинантних“ догађаја, како ми је рекао један виши међународни дипломата.

Два дана од почетка офанзиве, објављиване су фотографије бораца који су заузели древну цитаделу у Алепу, непробојну базу владиних трупа између 2012. и 2015. године, кад је град био подељен између побуњеника и режимских снага.

Атмосфера у Алепу делује мирно после пораза владиних трупа.

На једној фотографији на друштвеним мрежама виде се униформисани и наоружани побуњенички борци док стоје у реду за поховану пилетину у ресторану брзе хране.

ХТС има корене у Ал Каиди, иако се одвојио од групе 2016. године и повремено се борио против њених крњих лојалиста.

Али Савет безбедности Уједињених нација и неке земље, попут САД, чланица Европских унија, Турске и Велике Британије, и даље сматрају ХТС терористичком групом.

(Сиријски режим све противнике назива терористима.)

Лидер ХТС-а Абу Мухамед ал-Џавлани има дуги историјат џихадистичког лидерства у Ираку и Сирији.

Последњих година, међутим, он се удаљио од строге џихадистичке идеологије да би проширио привлачност своје групе.

Ребрандирање се такође користи за привлачење подршке за офанзиву, коју ХТС назива Операцијом одбијање агресије.

То име и њена званична саопштења избегавају џихадистички речник и исламистичке референце.

Неутрални језик, према Мини ал Лами, медијској специјалисткињи за џихадисте у ББЦ Мониторингу, осмишљен је да дистанцира оно што се тренутно дешава од џихадистичке прошлости ХТС-а и представи офанзиву као заједнички подухват свих побуњеника против режима.

Сиријце генерално одбија екстремистичка верска реторика.

Како су џихадистичке групе почеле да доминирају побуном након што су про-демократске демонстрације угушене после прве године рата после 2011, многи Сиријци су или остали неутрални или су нерадо стали на страну режима зато што су се плашили убилачке џихадистичке идеологије Исламске државе.

Офанзива коју предводи ХТС проистекла је из расцепкане политичке сцене у северној Сирији.

Већину североистока контролишу Сиријске демократске снаге (СДФ), група коју предводе Курди а подржавају је Сједињене Америчке Државе, а која има око 900 војника у овој области.

Турска је велики играч, контролише пограничне области у којима је разместила редовну војску, као и милиције које финансира.

Спавачке ћелије извучене из остатака Исламске државе понекад организују смртоносне заседе на путевима кроз сиријску пустињу.

Извештаји из Сирије кажу да су побуњеничке снаге заплениле значајне пошиљке војне опреме, у које спадају и хеликоптери, и да напредују даље ка Хами, наредном великом граду на путу за Дамаск.

Погледајте видео: Сирија и синтетичке дроге - ББЦ открива да је војни врх умешан у трговину дрогом

Несумњиво ће режим и његови савезници радити на томе да се консолидују и да узврате ударац, нарочито уз помоћ ваздухопловних снага.

Побуњеници немају ваздухопловне снаге, мада као још један показатељ на који начин беспилотне летелице уводе револуцију у ратовање, постоје извештаји да су користили дрон да убију вишег режимског званичника обавештајне службе.

Обновљене борбе у Сирији су забринуле међународну заједницу.

Изасланик УН-а у Сирији Геир Педерсену саопштењу је навео да „најновији развој догађаја представља тежак ризик по цивиле и има озбиљне импликације по регионалну и међународну безбедност…" .

„Ниједна сиријска страна или постојеће група актера не може да реши сиријски сукоб војним средствима.“

Педерсен је додао да је дошло до „колективног неуспеха да се успостави истински политички процес“ ради примене Резолуције Савета безбедности 2254, која је усвојена 2015. године.

Она је исцртала мапу до мира, са главним начелом у тексту да ће „сиријски народ одлучивати о будућности Сирије“.

Циљ је био будућност обликована слободним изборима и новим уставом.

Али то је значило да Асад и његова породица одустану од земље коју су годинама третирали као властити лично феудално добро.

Више од пола милиона мртвих сведоче о њиховој одлучности да не дозволе да се то догоди.

Прерано је да се отпише Асадов режим.

Он има језгро истинске подршке.

Неки Сиријци то доживљавају као најмање лошу опцију, свакако бољу од џихадиста који су почели да доминирају побуном.

Али ако се подигну друге антиасадовске групе, а има их много, његов режим ће се још једом наћи у смртној опасности.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]