Преминуо чувени борац за људска права Џеси Џексон

Џеси Џексон, лидер америчке борбе за људска права, преминуо је у 84. години.

„Његова непоколебљива посвећеност правди, једнакости и људским правима помогла је да се уздрма и пробуди глобални покрет за слободу и достојанство“, пише у саопштењу његове породице.

Узрок смрти Џесија Џексона још није саопштен, али је он у новембру прошле године примљен у болницу због хроничне болести.

Лекари су рекли да му је дијагностиковано дегенеративно стање звано прогресивна супрануклеарна парализа.

Џексон је 2017. објавио да му је откривена Паркинсонова болест, прогресивни поремећај који погађа мозак, нервни систем и контролу мишића.

Назвао је здравствено стање „физичким изазовом“, али је наставио да се активно залаже за људска права.

Ко је био Џеси Џексон?

Истакнути борац за људска права који се два пута кандидовао за председника испред Демократске странке, 1984. и 1988. године.

Ни у једном покушају није успео и да постане званични кандидат странке за председника САД.

Рођен 8. октобра 1941. у Гринвилу, Јужна Каролина, Џексон се укључио у политику у раном детињству.

Дошао је до изражаја 1960-их као лидер на Конференцији хришћанских лидера југа Мартина Лутера Кинга.

Био је присутан када је Мартин Лутер Кинг убијен у Мемфису, у Тенесију, 1968. године.

Покренуо је две организације за социјалну правду и активизам: Операцију ПУСХ 1971. а 12 година касније и Националну коалицију Дуга.

Својевремено је преговарао са некадашњим југословенским председником Слободаном Милошевићем о ослобађању тројице заробљених америчких војника 1999. године.

„Једним оком гледам на разарања у Југославији, а другим на судбину људи на Косову... Бомбардовање српске телевизије једнако је бомбардовању ББЦ-ја или ЦНН-а", рекао је Џеси Џексон крајем априла 1999. године, стојећи поред рушевина зграде Радио-телевизије Србије у којој је месец дана раније убијено 16 људи.

Џексон је у Београд стигао на челу делегације која је, после два састанка са Милошевићем, издејствовала пуштање тројице америчких војника, Џејмса Стоуна, Ендруа Рамиреза и Стивена Гонзалеса.

Џексон је остао активиста и у каснијим годинама, борећи се за људска права обесправљених група у Сједињеним Државама и иностранству.

Као штићеник Мартина Лутера Кинга Млађег, Џексон је изградио каријеру радећи на политичком организовању и побољшању живота Афроамериканаца и постао је национална снага током две кампање за Белу кућу.

Док су се други Афроамериканци кандидовали за председника САД, Џексон је био први који је постигао значајан успех на бирачким местима.

Ипак, ни у једном од два покушаја није успео да победи унутар Демократске странке и постане званични кандидат на изборима.

То је отворило пут потоњим кандидатима за председника из афро-америчке заједнице Бараку Обами и Камали Харис.

Током каријере, Џексон је изградио покрет који је окупљао све разноврсније становништво Америке, са поруком која је била усредсређена на сиромашне и радничке слојеве.

Његов говор на Конвенцији Демократске странке 1988. године, који се завршио поруком „Сачувајте наду“, одјекнуо је деценијама касније у слогану „нада и промена“ Обамине успешне председничке кампање 2008. године.

После председничких кампања, Џексон се позиционирао као виши званичник унутар Демократске странке.

Међутим, Џексонове касније године обележили су скандали, открића неверности у браку и финансијских малверзација у које је био умешан његов син и политички наследник, Џеси Џексон Млађи, који је био конгресмен из Илиноиса.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk