Шта пуч из 1950. у Гватемали открива о Трамповој политици према Венецуели, Гренланду и Ирану

Кад је воћна компанија убедила америчког председника Двајта Д. Ајзенхауера да 1954. свргне демократски изабраног председника Гватемале Јакобоа Арбенца, последице су се осећале деценијама широм Латинске Америке.

Корене „Донроове доктрине“, на коју се амерички председник Доналд Трамп позива да би оправдао заробљавање венецуеланског председника Николаса Мадура, стручњаци проналазе још у државном удару у Гватемали који је покренула америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА).

У пракси је велики у свему удео имала моћна америчка мултинационална Уједињена воћна компанија (УФЦ) која је највећи део новца зарађивала продајом банана.

„Компанија је била толико моћна у Гватемали и суседним земљама да је добила надимак 'хоботница', зато што је имала пипке свуда“, каже докторка Грејс Ливингстон са Универзитета у Кембриџу.

Са седиштем у Бостону, савезној држави Масачусетс, компанија није имала никакве званичне везе са Ајзенхауеровом администрацијом.

Али кад је Арбенц предложио експропријацију и прерасподелу још необрађеног земљишта на великим плантажама, како би решио проблем хроничног сиромаштва, УФЦ је лобирао у Вашингтону, играјући на карту хладноратовских страхова.

Представили су Гватемалу као подложну совјетском утицају.

„Арбенц је планирао да плати прилично великодушну одштету - двоструку у односу на цену коју је УФЦ платила - али компанија није била задовољна понудом“, каже Ливингстон.

И Ајзенхауер је пристао да интервенише, упркос томе што је Арбенц по доласку на власт причао да Гватемалу, из феудалног, жели да претвори у модерну капиталистичку економију.

Ајзехнауерово оправдање се ослањало на Монроову доктрину.

Декларација америчког председника из раног 19. века Џејмса Монроа, да западна хемисфера мора бити ослобођена утицаја европских сила, била је у то време одбрамбени пуцањ упозорења.

Поручивала је другим земљама да се држе подаље од онога што су САД сматрале њеним регионалним пословима.

Председник Теодор Рузвелт је 1904. поново посегнуо за овом политиком и осавременио је да би „експлицитно оправдао америчке војне интервенције у региону“, каже Ливингстон.

Трампова Донроова доктрина такође се експлицитно ослања на њу, како би оправдао звецкање оружјем према Венецуели, Гренланду и Ирану.

„Логика сфера“ је „суштински Трампов приступ светском поретку и делом обележје његове дуготрајне аверзије према глобализму, мултилатерализму, изукрштаним савезништвима и вечитим ратовима у далеким земљама“, сматра Стјуарт Патрик, виши стручни сарадник и директор програма Глобалног поретка и институција при Карнегијевој фондацији за међународни мир.

Циљ нове америчке Стратегије за националну безбедност, саопштио је Трамп прошле године, јесте да „заштити трговину, територију и природна богатства који су кључни за нашу националну безбедност“.

У међувремену је истакао да је „америчка доминација“ кључна и да ће бити примењен максимални идеолошки, психолошки и војни притисак да би се заштитили амерички интереси.

У Венецуели и Ирану, ти интереси се врте око нафте, каже Андерсон, и претње да ће је се Кина дочепати прва.

Гренланд такође има драгоцена природна добра које Трамп жели да обезбеди пре него што их приграбе непријатељи Вашингтона.

У Гватемали су то били идеологија, хладноратовски ривалитет са Русијом и банане, али тактика суштински остаје иста.

„Слично ономе што смо недавно видели у Венецуели, постојало је нагомилавање војске око Гватемале“, каже Ливингстон.

„Ајзенхауер је најавио да ће послати две подморнице на југ, а послали су и бомбардере у оближњу Никарагву, и почели да пресрећу гватемалске бродове у морима око Гватемале - и зато има много сличности са Венецуелом.“

ЦИА је бацала летке у Гватемали упозоравајући на огромну инвазију, користећи цртеже да допру до углавном неписменог становништва.

Основала је радио мрежу, која је истицала да емитује из унутрашњости земље, мада стручњаци тврде да су многи од сигнала долазили преко границе.

„На радио станици тврдили су да се хиљаде људи придружују плаћеничким снагама, али кад су прешли границу, није дошло до спонтаног устанка“, каже Ливингстон.

„Подршка коју је ЦИА пружила овој наводној инвазији почела је бомбардовањем стратешких положаја широм Гватемале, као и у самој престоници.

„Чак је и бацила огромну димну бомбу на војну касарну и пуштала преко радија звуке бомбардовања, са циљем да деморалише људе и војску.“

Заузврат је војно вођство, верујући да не може да победи инвазију, позвало и на крају убедило Арбенца да поднесе оставку.

Гренланд је сада, а самим тим и Данска, добио директне претње од Трампа на друштвеним мрежама, међу њима планове да се анектира територија и уведу економске казне за било какав отпор.

У међувремену, психолошки притисак је појачан у Ирану, са претњама бруталном војном акцијом да би се изнудила покорност, утерао страх и заштитили амерички интереси.

„Масивна армада се упутила ка Ирану“, објавио је Трамп на друштвеним мрежама.

„Као и са Венецуелом, спремна је, вољна и способна да рапидно оствари мисију - брзо и насилно, ако буде било потребно.“

Неколико недеља пошто се Арбенц повукао, био је присиљен да оде у изгнанство.

„Нови режим га је на аеродрому присилно претресао скинувши га у доњи веш, пред разјареном масом, и затим убацио у авион“, каже Ливингстон.

Више од 70 година касније, Мадуро је био присилно одведен у Њујорк, након што су га заробиле америчке снаге.

„Прво смо видели слике бомбардовања Каракаса“, каже Андерсон.

„А следеће што смо видели је био Мадуро у ланцима окружен војницима и покоран. То је део истог обрасца.“

Аналитичари као што је Мајк Кроули из ЦБЦ њуза истичу да се Трампов приступ Гренланду такође ослања на визуелни политику, попут објава на друштвеним мрежама, отказане државничке посете и провокативне слике.

Њима се успоставља доминација и умањује слободна воља мањих земаља.

Дугорочна претња

Они који подржавају америчку интервенцију често тврде да само диктатори и они који исказују презир према демократији или америчкој безбедности треба да се плаше.

Међутим, велики број стручњака се не слаже с тим.

„Гватемала показује да су САД биле спремне да свргну демократски изабрану владу - и да је од проглашавања Монроове доктрине, Америка интервенисала у Латинској Америци више од 80 пута“, каже Ливингстон.

„Трамп враћа ту доктрину у њеном најдрскијем облику.“

Оно што је уследило после интервенције у Гватемали могло би да пружи председнику разлог за забринутост.

Уследили су деценије насиља и нестабилности, током које су ауторитарне владе - а потом нарко картели - искористили вакуум моћи, дубоко се ушанчивши и шаљући истовремено очајне избеглице и наркотике преко америчке границе.

А то је, кажу посматрачи, представљало већу дугорочну претњу по америчке интересе од реформи земљишта или страхова од комунистичког утицаја коришћених за оправдавање интервенције на самом почетку.

Додатно извештавање: ББЦ Глобално новинарство

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk