Како је Тужилаштво за организовани криминал основано уочи убиства Ðинђића

Убиства бивших премијера Србије Зорана Ђинђића и председника Ивана Стамболића, покушај убиства некадашњег опозиционог лидера Вука Драшковића, отмице и разбојништва Земунског клана, бројне криминалне групе, Дарко Шарић и Вељко Беливук.

То су само неки од случајева и имена којима се, за нешто више од две деценије, бавило Тужилаштво за организовани криминал (ТОК).

Истраживали су их и доказе слали пред Посебно одељење Вишег суда за организовани криминал, такозвани Специјални суд.

„Било је разних притисака и чудеса, али је у суштини то тужилаштво одиграло велику улогу у борби против организованог криминала", каже Радмила Драгичевић Дичић, бивша суткиња Специјалног суда, за ББЦ на српском.

Међутим, када се ТОК недавно заинтересовао за имена из врха власти, уследила је бурна реакција председника Александра Вучића и других званичника.

Прво су се Горан Весић и Томислав Момировић, бивши министри и високи званичници владајуће Српске напредне странке, нашли под истрагом због наводне корупције у случају пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

Затим и Никола Селаковић, актуелни министар културе, због наводне злоупотребе службеног положаја у случају Генералштаб у Београду и намере рушења некадашњег војног здања како би на том месту био изграђен луксузни хотелски комплекс.

„Део тужилаштва је отет од државе", изјавио је Угрљеша Мрдић, председник скупштинског Одбора за правосуђе и посланик СНС-а.

Они који воде Врховно тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал директно раде против Србије и „понашају као да су држава изнад државе", додао је.

У међувремену су све чешће и најаве из власти о „реорганизацији" ТОК-а, а у чему многи виде његово ограничавање моћи.

Зато се враћамо у прошлост, да видимо шта је заправо ТОК и како је настао.

ТОК некада

„Повешћемо одлучну борбу против организованог криминала у нашем друштву“, поручио је 24. јануара 2001. Зоран Ђинђић, први демократски изабрани премијер Србије у модерној историји, током читања експозеа.

„Пре свега у домену отмица људи, наплаћивања рекета, трговине наркотицима, шверца нафтом и цигаретама, крађом аутомобила.“

Свођење рачуна са криминалом из прошлост, како је рекао, биће уверљиво.

Међутим, однос странака на власти је брзо постао прилично климав.

Бивши председник Слободан Милошевић, свргнут са власти 5. октобра 2000, изручен је Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу, што је значајно нарушило односе међу странкама некадашње Демократске опозиције Србије (ДОС), широке коалиције против власти Социјалистичке партије Србије (СПС).

Пре свега између премијера Ђинђића, лидера Демократске странке (ДС), и председника Војислава Коштунице из Демократске странке Србије (ДСС), стожерима коалиције.

Као неки од највећих проблема тог доба важили су лоше стање у привреди, компликована ситуација на Косову, остаци Милошевићевог режима у разним гранама власти и службе, као и притисци око изручења суду у Хагу осумњичених за ратне злочине.

И пре свега снажан организовани криминал, 'зачињен' неефикасним тужилаштвима и судовима.

„То је Зоран добро дефинисао рекавши да 'свака држава има мафију, али да је Србија редак примерак где мафија има државу'“, каже Зоран Живковић, у то време министар полиције у Влади Савезна Републике Југославије (СРЈ), за ББЦ на српском.

„У једном дану то није могло да се промени.“

Све је додатно закомпликовано побуном Јединице за специјалне операције (ЈСО), једне од најелитнијих у земљи, али са крајње упутним статусом - због чега су је називали и паравојном формацијом - која је у новембру 2001. отказала послушност.

Време је тако 2002. писало о „недостатку политичке воље и храбрости“ да се рашчисти са наслеђем Милошевићеве власти и „криминално-полицијско-удбашким подземљем“.

Политичким договором је 2002. донет Закон о борби против организованог криминала.

Он је предвиђао формирање Специјалног тужилаштва за организовани криминал, формираног почетком 2003. године.

Пратило га је стварање Посебног одељења окружног суда у Београду пред којима би завршавали највећи и најважнији случајеви.

„Земунски клан је још био активан, сећам се да смо потписали изјаве - а претпостављам и тужиоци - да држава не сноси одговорност за нас живот“, каже Радмила Драгичевић Дичић.

„Нису сви хтели, неки су то место одбили, али се неколико нас јавило… Владала је еуфорија и жеља, и међу тужиоцима и међу судијама, да се стане на пут организованом криминалу.“

Први специјални тужилац за организовани криминал био је Јован Пријић, кога су називали „српски Елиот Нес".

„Одмах су из разних политичких кругова на њега кренули да је овакав, онакав, затим напади и притисци, чуда, чудеса и теорије завера и на тужилаштво и на суд“, додаје Драгичевић Дичић.

Уследило је убиство премијера 12. марта 2003.

Погледајте видео: Зоран Ђинђић - од наде за реформом до атентата

„Пре убиства Зорана спремали смо акцију борбе против криминала, која је требало да почне крајем марта 2003, али су криминалци за то сазнали и зато је извршен атентат на Ђинђића“, каже Живковић.

Да ли то значи да је Ђинђић формирање Тужилаштва за организовани криминал платио главом?

„Можда као део новог система који је требало да очисти Србију од организованог криминала“, одговара бивши градоначелник Ниша, који је после убиства Ђинђића накратко преузео и премијерску функцију.

Драгичевић Дичић каже да је убиство било комбинација три фактора.

„С једне стране је то био страх од Хашког трибунала и ко ће све тамо завршити, затим снажни Земунски клан и доношење Закона о организованом криминалу.

„Због тога је, преко дела медија, у јавности створена атмосфера против Ђинђића и наратив да је сасвим у реду убити премијера.“

Ко су били тужиоци?

ТОК данас

На рачун ТОК-а последњих година често су стизале бројне оптужбе и питања - пре свега из табора опозиције и медија - зашто не реагују на наводне афере власти.

Међутим, у последње време ТОК нападају представници власти.

И то жестоко.

Реч је о „боговима осмишљеним да руше владе независних и суверених земаља, нема ни права ни правде, само притисака споља", изјавио је председник Вучић 16. децембра.

Никола Селаковић, министар културе, претходно је ТОК назвао „аутоимуним обољењем".

Селаковић је, иначе, први актуелни министар од самосталности Србије - Недељник пише од 1993. године - против ког је поднет оптужни предлог.

Поднело га је управо Тужилаштво за организовани криминал и то због наводне злоупотребе службеног положаја и фалсификовања државних исправа.

У центру пажње је случај Генералштаб.

Најаве његовог рушења, како би у центру Београда био изграђен комплекс Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа - који је у међувремену од тог пројекта одустао - довеле су до поприличне политичке кризе.

Селаковић за провладин дневни лист Информер каже да се радује суђењу, које види као „крај организоване криминалне групе“ око „одметнутог ТОК-а“ и тужиоца Младена Ненадића на његовом челу.

Ненадић је постао специјални тужилац у време кад је Селаковић био министар правде.

„Последњих месеци јавни тужиоци за организовани криминал су изложени континуираном притиску“ председника Вучића и представника власти, који „на све могуће начине покушавају да потчине ТОК“, одговорили су претходно из ТОК-а.

„Тужиоци овог тужилаштва нису и неће подлећи притисцима и наставиће, као и до сада, да поступају у складу са законима и уставним овлашћењима - једино мерило у раду су закон, чињенице и докази."

„Самостално тужилаштво, као уставна категорија, последња је линија одбране од злоупотребе власти и моћи", истичу.

Међутим, напади нису престали.

Можда су и чак и интензивирани.

Вучић сада најављује да ће „закони који уређују тужилаштва врло брзо бити промењени“, оценивши да код ТОК-а „не постоје контролни механизми путем којих би запослени могли да одговарају ако злоупотребе службени положај.“

Најавио је и да ће помиловати оптужене за аферу Генералштаб.

„То ми делује као опструкција правде и злоупотреба овлашћења председника“, каже Радмила Драгичевић Дичић.

„То би била аболиција, да се против некога уопште не води поступак, на шта председник има право, али помиловање не служи да се председник ставља изнад суда и закона.“

Најављене законске промене види као намеру власти да се самосталност ТОК-а укине и он подреди Вишем јавном тужилаштву, где је главни тужилац „властима потпуно лојални Ненад Стефановић“.

„У суштини су то жалопојке да су се суд и тужилаштво отргли, па их треба вратити под контролу, што је сасвим супротно свим начелима.

„А све у циљу прикривања корупције у коју су умешани високи званичници државе.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]