Мистериозна печурка од које се људима привиђају сићушна бића

Сваке године лекари у болници у кинеској покрајини Јунану унапред се припремају за пацијенте који имају необичну тегобу.

Пријављују запањујуће необичан симптом: визије ситних бића налик вилењацима који ходају испод врата, пузе по зидовима и пењу се по намештају.

Сваке године болница збрине стотине таквих случајева.

Заједнички кривац је Lanmaoa asiatica, врста печурке која ступа у симбиозу са боровима у околним шумама, локално веома популарна намирница, позната по богатом, умами (пријатном) укусу.

У Јунану се продаје на пијацама, налази се на јеловницима ресторана и служи у домаћинствима током врхунца сезоне печурака, између јуна и августа.

Мора добро термички да се обради, јер у супротном изазива халуцинације.

„У ресторану где гости сами кувају храну за столом у посуди са врелом супом и у којем се служи ова гљива, конобар је подесио тајмер на 15 минута и упозорио нас: 'Не једите док тајмер не зазвони, или ћете можда видети мале људе'", каже Колин Домнауер, докторанд биологије на Универзитету Јуте и у Природњачком музеју Јуте у Сједињеним Америчким Државама (САД), који проучава ову печурку.

„Чини се да је то општепозната ствар у Јунану."

Међутим, изван покрајине и још неколико места, необична гљива је и даље загонетка.

„Има бројних записа о постојању ове психоактивне печурке и много људи ју је тражило, али нико није успео да пронађе ту врсту", каже Ђулијана Фурчи, стручњакиња за микологију, оснивачица и извршна директорка Фондације за гљиве, непрофитне организације која се бави откривањем, документовањем и очувању печурака.

Домнауер покушава да разреши вишедеценијску мистерију о овој врсти и да идентификује непознато једињење које је одговорно за запањујуће сличне халуцинације код људи, као и да открије шта би то једињене могло да нас научи о људском мозгу.

Домнауер је први пут чуо за гљиву Lanmaoa asiatica још као студент, од његовог професора микологије, научне дисциплине која проучава гљиве.

„Звучало је толико бизарно да негде постоји печурка која изазива бајковите визије у различитим културама и историјским периодима", каже Домнауер.

„Био сам збуњен и врло радознао да сазнам више о њој."

У академској литератури је пронашао неколико основних информација.

У раду из 1991. године, двојица истраживача Кинеске академије наука описала су случајеве људи у покрајини Јунану који су појели одређену печурку и доживели „лилипутанске халуцинације" - психијатријски термин за опажање сићушних људи, животиња или фантастичних бића.

Термин је назван по малим људима који настањују измишљено острво Лилипут у роману Гуливерова путовања.

Пацијенти су видели бића како се „крећу свуда" око њих, и обично их је било више од десет у исто време, написали су истраживачи.

„Видели су их на њиховој одећи, док су се облачили и на посуђу, док су јели", додали су истраживачи.

Визије су биле „још живописније када би затворили очи".

Још 1960-их, амерички писац Гордон Восон и француски ботаничар Роже Ајм, који су Западу скренули пажњу на постојање гљива у којима је присутан халуцогени састојак псилоцибин, наишли су на сличну гљиву на Папуи Новој Гвинеји.

Тражили су печурку за коју је тим мисионара, који је то подручје посетио 30 година раније, тврдио да код мештана изазива „лудило", стање које је један антрополог касније назвао „лудило од печурака".

Нису знали да то заправо звучи запањујуц́е слично симптомима који се данас пријављују у Кини.

Прикупили су примерке сумњиве врсте и послали их на анализу Алберту Хофману, швајцарском хемичару који је открио ЛСД.

Међутим, Хофман није успео да открије ниједно једињење од посебног значаја.

Тим је закључио да су приче које су чули на терену вероватно легенде, а не нешто што има фармаколошку основу, и даља истраживања нису спроведена.

Тек 2015. године истраживачи су коначно формално описали и именовали гљиву Lanmaoa asiatica, али нису понудили много детаља о њеним психоактивним својствима.

Зато је Домнауеров први циљ био да прецизно утврди прави идентитет ове врсте.

Он је 2023. године отпутовао у Јунан током врхунца летње сезоне печурака.

Обишао је велике пијаце гљива широм покрајине и питао продавце због које од њихових печурака „видите мале људе".

Куповао је оне на које су му, уз смех, показивали продавци, а затим је примерке носио у лабораторију где је секвенцирао њихов геном.

То је, каже он, потврдило идентитет гљиве Lanmaoa asiatica.

У истраживању које је спровео и чије налазе припрема за објављивање, хемијски екстракти лабораторијских примерака су код мишева изазвали промене у понашању сличне онима које су пријавили људи.

После узимања екстраката гљиве, мишеви су најпре били хиперактивни, а затим би потпуно обамрли на дужи период, током којег су се једва померали.

Домнауер је посетио и Филипине, где је чуо гласине о гљиви која изазива симптоме сличне онима који су забележени у записима у Кини и на Папуи Новој Гвинеји.

Примерци које је тамо прикупио изгледали су мало другачије од кинеских - били су мањи и светло ружичасти, за разлику од већих, црвенкастијих печурака у Кини, каже он.

Међутим, генетска испитивања су показала да је реч о истој врсти.

У децембру 2025. године, Домнауеров ментор је такође отпутовао на Папуу Нову Гвинеју у потрази за печуркама о којим су писали Восон и Ајм, чији идентитет је, како Домнауер каже, „и даље велика непознаница".

Међутим, нису успели да пронађу ниједан примерак, па загонетка није решена.

„Могуће је да је реч о истој врсти, што би било изненађујуће, јер на Папуи Новој Гвинеји обично нема врста које се проналазе у Кини и на Филипинима", каже Домнауер.

Следећа могућност је да се ради о другој врсти, што би било још „занимљивије из угла еволуције", додаје он.

То би значило да су се иста лилипутанска дејства развила независно код различитих врста печурака у потпуно различитим деловима света.

За тако нешто већ постоје преседани у природи.

Научници, међу којима су и неки који раде у истој лабораторији као Домнауер, недавно су открили да се псилоцибин, психоактивно једињење које се налази у „магичним" гљивама, независно развио код две географски удаљене сродне врсте печурака.

Међутим, псилоцибин није састојак који изазива лилипутанско дејство гљиве Lanmaoa asiatica, каже Домнауер.

Он и његов тим и даље покушавају да открију хемијско једињење у гљиви Lanmaoa asiatica које изазива халуцинације.

Досадашње анализе указују да оно вероватно није повезано ни са једним познатим психоактивним једињењем.

Као прво, трипови које ова печурка изазива трају неуобичајено дуга, често један до три дана од појаве симптома 12 до 24 сати после конзумирања, а у неким случајевима је потребна хоспитализација до недељу дана.

Због изузетно дугог трајања ових симптома и ризика од продужених нежељених дејстава, као што су делиријум и вртоглавица, Домнауер још није пробао сирове печурке.

Према његовим налазима, овакви трипови су можда разлог што људи у Кини, на Филипинима и Папуи Новој Гвинеји изгледа немају обичај да намерно траже гљиву Lanmaoa asiatica због њених психоактивних дејстава.

„Увек се користила само као храна", каже Домнауер.

Халуцинације су неочекивано споредно дејство.

Постоји још један занимљив детаљ: друга позната психоактивна једињења обично изазивају халуцинације, али не само да сваки човек има различите трипове, већ исти човек може да има потпуно другачија искуства.

Међутим, гљива Lanmaoa asiatica „изузетно поуздано и изнова изазива привиђење сићушних људи", каже Домнауер.

„Не знам ни за шта друго што изазива тако доследне халуцинације."

Домнауер каже да разумевање ове печурку неће бити лак задатак, али као и код студија о другим психоактивним супстанцама, научно истраживање ове гљиве могло би да се дотакне највећих питања о свести и односа ума и стварности.

Истраживање би такође могло да пружи важне увиде у то шта изазива спонтане лилипутанске халуцинације код људи, чак и када не једу гљиву Lanmaoa asiatica.

Ово стање је ретко и, закључно са 2021. годином, забележено је само 226 случајева који нису повезани са печуркама од 1909. године, када су први пут пријављене лилипутанске халуцинације.

Ипак, за тај релативно мали број људи последице могу да буду озбиљне: трећина пацијената са овим стањем које није изазвано печуркама није се у потпуности опоравила.

Проучавање гљивеLanmaoa asiatica могло би да помогне научницима да боље разумеју мождане механизме који су одговорни за спонтано настале лилипутанске визије, а можда чак и да доведе до нових терапија за људе који развију ово неуролошко стање, каже Домнауер.

„Сада можда можемо да схватимо где у мозгу настају лилипутанске халуцинације", каже Денис Мекена, стручњак за традиционалне лекове и директор Академије за природну филозофију Мекена, непрофитног образовног центра у Калифорнији, у САД-у.

Он је сагласан да би разумевање једињења у овој гљиви могло да доведе до открића нових лекова.

„Да ли може да се примени у терапеутске сврхе?

„То тек треба да се утврди", каже Мекена.

Истраживачи процењују да је описано мање од пет одсто свих врста гљива на свету, па ови налази додатно указују на „огроман потенцијал" за открића у екосистемима који се широм света убрзано смањују, каже Фурчи која се бави истраживањем царства гљива.

„Гљиве крију огромну биохемијску и фармаколошку библиотеку у коју тек почињемо да завирујемо", каже Фурчи.

„Постоји читав свет који тек треба да откријемо", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk