Класична уметничка дела – упечатљиве фотографије са Зимских олимпијских игара 2026.

У сусрет завршници Зимских олимпијских играра 2026, ББЦ је прикупио неке од најлепших фотографија снимљених са такмичења и упоредио их са историјским уметничким делима.

Према древном сведочанству цртежа из каменог доба на стенама планине Алтај, на северозападу Кине, уметност скијања може бити стара колико и уметност писања.

Слика која приказује ловце како јуре на примитивним скијама у потери за дивљачи сугерише да су и тада добијали награде за труд.

Међутим, најраније награде тадашњих такмичара нису биле златне, сребрне или бронзане медаље, већ месо, кожа и кости животиња које су гонили.

Што се тиче хронике достигнућа зимских спортиста, ствари су се у међувремену помериле нешто даље од угљених записа на сеновитој стени.

Будно око камере је сада брже, али чуда нису ништа мање интензивна.

У наставку се налазе неке од најупечатљивијих слика снимљених у протекле две недеље на Зимским олимпијским играма у Милану.

А ту су и линкови ка великим уметничким делима на која њихове задивљујуће контуре подсећају.

1. Инфрацрвено санкање

Инфрацрвена фотографија украјинске такмичарке у санкању Јулијане Туницке, у трци у женском синглу трећег дана у у Кортини, као да је ухватила облик у метаморфози, од форме до силе, и као да је синхронизована са самом фреквенцијом леда преко којег је клизила.

Растварајући се у линију која зрачи - предајник архетипске хладноће, док је свет око ње поље енергије, Туницкино залеђено тело подсећа на слику италијанске футуристичке уметнице Бенедете Капе, „Синтеза радио-комуникација“ (1933–34), део циклуса радова који визуелизују невидљиве силе.

2. Тигрово око

У сјају тигровог лица зелених очију, утиснутог на кациги Италијанке Федерике Брињоне осећа се тиха свирепост, као на фотографији забележеној на тренингу спортисткиње пред женски спуст.

Фотографија је настала првог дана Зимских олимпијских игара у алпском скијашком центру Тофане у Кортини д'Ампецу.

Порив да се сједини осећај за себе и одлучност духа са исконском снагом неукротивог тигра испробао је пре скоро два века италијански уметник Франческо Ајез, чија се изванредна слика из 1831. године, „Аутопортрет са тигром и лавом“ (Autoritratto con tigre e leone), може видети у Милану, у Полди Пецоли музеју.

3. Хроматски мутно

Дуга експозиција потребна да се ухвати хроматски замућени лик Швајцарца Грегора Дешвандена, усред његовог лета у арени за ски-скокове у Предацу десетог дана Игара, омогућила је фотографу да из скијашевог тела извуче призматични дух његовог пролазног присуства у леденом ваздуху.

Прозрачно растварање форме у преливајућим бојама подсећа на живописне вибрације мађарског сликара Вилмоша Хусара из 1915, посвећеног Ван Гогу, који из постимпресионистичког алтер ега, сунцокрета, извлачи спектрални дух који осећамо колико и видимо.

4. Монументалне планине

Етерична фотографија снежних врхова према превоју Стелвио, који вире кроз пукотину усред ледене магле.

Фотографија направљена пред почетак мушке алпске скијашке трке петог дана Игара у Бормију, у Италији, има изразито мистичан светски квалитет.

Магловита мисао о иманенцији и мирољубивости на слици одражава начин размишљања закаснелог пејзажа јапанског укијо-е уметника из 19. века, Утагаве Хирошигеа, „Планине Кисо у снегу“ – једног од три триптиха на тему secugecuke (или „снега, месеца и цвећа“), које је насликао годину дана пре смрти.

Овде се монументалне планине готово растварају пред нашим очима у мисао о нечему мистериозном што се налази иза њих.

5. Визуелни вртлог

Уочљива је центрипетална сила у исеченом погледу немачке клизачице Анике Хоке, чија је глава неколико центиметара од леда и вири кроз прекрштене ноге у облику троугла њеног клизачког партнера Роберта Кункела, док је брзо врти испруженим рукама у опасном покрету познатом као „спирала смрти“ 11. дана Игара.

Изолација очију као имплозивног центра слике, коју је фотограф чудесно ухватио, одражава визуелни вртлог гледања у срце заборављеног феномена такозваних „минијатура очију“ у Енглеској из 18. века.

6. Живи вектор

Фотографија Марка Хејниса из репрезентације Француске како сече ваздух при пробном скоку петог дана Игара у арени у италијанском Предацу задивила је оштрим угловима.

Телом нагнутим напред при потпуно савијеном лету и са оштрим сечивима скија, постао је живи вектор – оса која пресеца врхове боровима преко којих малтене лебди.

Хејнисови линијски пресеци усред зимског спокоја подсећају на контроверзне и чувене резове италијанског просторног уметника Луча Фонтане у монохроматским платнима, као што је „Просторни концепт, очекивање“ (Concetto spaziale, Attese) из 1968, који садржи једну филозофску пукотину која позива на размишљање о текстури онога што се налази испод површине нашег виђења.

7. Маса и кретање

Трансформисана објективом фотографа у замућене линије које убрзавају иза пажљиво прорачунатог гурања полираног камена за карлинг, Швајцаркиња Бриар Швалер-Хирлиман, такмичећи се у дуелу мешовитог дубла против Канаде четвртог дана Игара, изгледа као да се стопила са самим каменом.

Њихове свести постале су једно.

Такво топљење материје у ум и обрнуто одражава флуидизацију масе и кретања коју је постигла бронзана скулптура Умберта Бочонија, „Јединствени облици континуитета у простору“ (1913), која замагљује границе – дело које је подједнако филозофско колико и физичко.

8. Људско левитирање

Фиксирана између грациозности и гравитације, између контроле кореографије и мирне капитулације пред законима природе, фотографија независне учеснице Анастасије Андријанаве, рођене у Белорусији, на тренингу акробатског скијања слободним стилом осмог дана игара (14. фебруара) у снежном парку Ливињо, као да тестира људске границе левитирања.

Изолована у простору, бестежинска, а опет хитра, као да се под утицајем алхемијских процеса шкрипом брзине и леденог ваздуха претвара у чисти аеродинамички облик, њено напето опуштање подсећа на слику италијанског уметника из Далмације Тулија Кралија из 1939. године, „Пре него што се падобран отвори“, која такође спаја геометрије форме и лета.

9. Достојанство у девастацији

Слике америчког уметничког клизача Иље Малинина, чији је акробатски салто уназад одушевио публику и судије, како пада на лед током такмичења у мушкој конкуренцији у уметничком клизању седмог дана игара у Милану, откривају достојанство у девастацији.

Са искривљеним торзом и рукама ослоњеним на мермерно белу површину, Малининово држање подсећа на римску статуу „Умирућег гладијатора“ (копија изгубљене грчке скулптуре из 3. века пре нове ере), која изврсно приказује ротације мишићавог ума који се бори са поразом.

10. Лебдење у свемиру

Фотографија јужнокорејског возача сноуборда Цаони Кима у квалификацијама за дисциплину халфпајп петог дана Игара у парку Ливињо и његовог изврнутог тела, згрченог испод даске и заувек утиснутог у небеском своду залеђеног снега – ухватила је осећај узбудљивог покрета.

У бестежинском стању испод натписа „НИТРО“ на његовој дасци, и окружен густим сјајем светлећих кристала, спортиста делује готово као плутајући молекул, који је испарио у вео расутих елемената.

Суспензија боја и енергије подсећа на узвишено разбијање облика и форме у ремек-делима од емајла Џексона Полока.

11. Игра сенки

Сенке имају начин да кретање учине механичким.

Анонимна у тами, фигура ухваћена у сенци често делује есенцијализовано у архетипски облик – тело граница које их некако превазилази.

Таква је моћ фотографије више интернационалних спортиста снимљене трећег дана Игара на полигонима за скијашко трчање у Тезеру.

Сенке бацају сенке.

Ове оштре, али нејасне фигуре подсећају на контуре футуристичких експеримената у одвајању силе од форме.

На слици италијанског модернисте Ђакома Бале из 1913, „Апстрактна брзина“, тама и светлост су зупчаници хроматске машине која се креће мимо покрета.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk