Колико је имућна Католичка црква и одакле јој богатство

Постоји изрека да је вредност имовине Католичке цркве једна од тајни вере - тајна коју је ова институција чувала вековима.

Црква је подељена на бројне огранке - бискупије, а свака води властита пословања.

Доћи до укупне бројке богатства Цркве која заступа 1,4 милијарду католика на свету је захтеван, ако не и немогућ задатак.

Али кренимо од Свете столице, духовне и административне власти лоциране у самом срцу ове верске организације - Ватикану.

Света столица

Због урођене тајновитости Цркве, спекулације о величини богатства Свете столице су се током година само гомилале.

Али од почетка његове владавине, папа Фрања, који је умро 21. априла ове године, залагао се за промену и већу финансијску транспарентност.

Један од примера је објављивање финансијског извештаја 2021. године за претходну годину Администрације баштине Апостолске столице (АПСА), што је сада постала годишња пракса.

Било је то први пут од настанка АПСА-е да су ове цифре изашле на светлост дана.

Према најновијем извештају АПСА-е, 2023. године је огранак Цркве који води Ватикан пријавио укупну добит од више од 52 милиона долара и повећање имовине у вредности од скоро 8 милиона долара у односу на претходну годину.

Нето вредност се не наводи, али најновија процењена цифра је скоро милијарду долара, према Центру за истраживање тржишта, културе и етике (МЦЕ), у Риму.

Ова вредност односи се на сву имовину којом управља Институт за религијске радове (ИОР), познат као Ватиканска банка, тако да не укључује бројне грађевине и већину земљишта.

АПСА каже да Црква такође стиче приходе од управљања са више од 5.000 поседа, од чега се петина изнајмљује.

То генерише оперативне приходе од 84 милиона долара и нето годишњи профит од скоро 40 милиона долара, каже АПСА.

Све ове цифре односе се на ватикански финансијски систем и искључују друге огранке Католичке цркве из читавог света.

Зато што су финансије Католичке цркве децентрализоване, а свака бискупија управља властитим буџетом, укупно богатство и приходи из читавог света много су већи и можда не могу ни да се израчунају.

„Практично је немогуће проценити имовину читаве Католичке цркве", каже Фернандо Алтемејер Млађи, професор са катедре социјалних наука на Понтифичком католичком универзитету у Сао Паолу (ПУЦ-СП).

Глобално гледано, бројни огранци Цркве поседују између 71 и 81 милион хектара земљишта, према париском Институту за студије религија и секуларизма (ИРЕЛ), тако да се Црква сматра једним од највећих земљопоседника на свету.

Имовина подразумева цркве, школе, болнице, манастире и друге поседе.

Порекла богатства Католичке цркве

Како је, дакле, дошло до ове ситуација, ако Католичка црква следи властити Законик канонског права?

Тај правилник имплицира да Црква не би требало да тежи акумулацији капитала или стицању профита.

Црква је почела да сакупља робу и богатство у 4. веку под царом Константином (272-337. године н.е.), који је католицизам учинио званичном религијом Римског царства, пише Неј де Соуза у књизи Историја Цркве.

Историчари тврде да су у оно време хришћани живели скромно и држали службе у властитим домовима или катакомбама.

„Ти догађаји радикално су изменили историју хришћанства и Римског царства", додаје Де Соуза.

„Од тога да је била прогоњена, Црква је сада постала привилегована и власница многих поседа."

Али то је утрло пут богатству упоредивом с оним великодостојника из Римског царства.

Огромна богатства

Константин и многи други лидери Римског царства донирали су Цркви палате, имања, земљишта и чак термалне бање, уз злато и сребро.

Од тог тренутка надаље, установљен је механизам донација.

Данас Црква на то додаје непроцењива дела, музеје са милионима посетилаца који плаћају улазнице сваке године и улагања на финансијским тржиштима.

У центру католичке моћи је Ватикан.

Његова влада је апсолутна монархија коју спроводи папа - име које се додељује Бискупу Рима.

Туризам је још један извор прихода:

Крупна имовина Ватикана

Ватикан је власник 12 крупних поседа ван властите територије, у које спадају базилике Светог Јована Латеранског, Светог Павла изван зидина, Свете Марије Велике,Свете Ане, канцеларије разних дикастерија и папска летња резиденција у замку Гандолфо.

Она такође добија глобалне добровољне донације преко система званог Петров новчић, који подржава социјалне иницијативе, ватиканске операције, туризам, музеј и одржавање.

Извори прихода обухватају Ватиканске музеје, Сикстинску капелу, продају комеморативних маркица и новчића, институције као што су Ватиканска банка и АПСА, која управља позамашним имовинама.

Бенито Мусолини

Већи део богатства потекао је од италијанског диктатора Бенита Мусолинија.

Италијански историчар и оснивач Заједнице светог Еђидија Андреа Рикарди каже да је 1929. године Мусолини депоновао 1,75 милијарди италијанских лира (отприлике 91,3 милиона долара у то време) у касу Свете столице.

То је био део Латеранског споразума, познатог и као Споразум помирења.

Тај новац је био намењен одштети за имовину Католичке цркве заплењену током Италијанског уједињења у једну нацију, нарочито између 1860. и 1870. године.

Око четвртину средстава искористио је папа Пије Једанаести да би основао савремену Ватиканску државу, подигао грађевине Свете столице и омогућио смештај ватиканским запосленицима.

Остатак је улаган са диверсификованом стратегијом да би се смањио ризик.

Данас АПСА има поседе у Италији, Великој Британији, Француској и Швајцарској.

Зграде и земљишта

Тренутно, имовина у земљишним поседима, заједно са управљањем инвестиционог портфолија од око 1,77 милијарди евра, доносе добит за одржавање Римске курије, ватиканског административног тела, каже АПСА.

Папа Фрања је 2019. бранио улагање као метод за спречавање да капитал изгуби вредност.

„Да би он могао да се одржи или чак донесе мало добити", објаснио је.

Ово је важно зато што Света столица, упркос томе што је подржава Ватиканска држава, сама по себи није држава, рекао је Рикарди италијанском листу Коријере дела Сера.

Она не плаћа порез и не декларише јавни дуг, према Институту за напредне студије верског финансирања (ИХЕФР).

Њу издржавају приходи од њене властите имовине и, изнад свега, донација верника.

Међутим, годишња добит и трошкови Ватикана значајно су недовољно пријављивани, а његова укупна имовина двоструко је већа него што је претходно пријављено (око 4 милијарде долара), каже ИХЕФР.

Најбогатије бискупије

Надбискупија у Келну у Немачкој један је од најбогатијих огранака цркве на свету.

Њени приходи углавном долазе од „кирхенстеуера", пореза који се убире директно од регистрованих чланова верских заједница признатих од државе, међу којима је и Католичка црква.

Црква је 2023. године сакупила отприлике 7,4 милијарде долара од пореза.

То је био пад од отприлике пет одсто у односу на претходну годину, кад је сакупљено 7,77 милијарди долара, према ИХЕФР-у.

Упркос значајној добити, Црква у Немачкој је забринута због пада њених прихода, јер опада број регистрованих верника.

До тог пада долази делом због кризе имиџа, као што је био скандал са бискупом Франц-Петером Тебарком ван Елстом из 2013. године.

Трошкови изградње и одржавања његове бискупске палате наводно су скочили у небеса са 5,7 милиона долара на око 35 милиона долара током петогодишњег периода.

У одговор на медијски притисак, половина од 27 немачких бискупија јавно је обелоданила властиту имовину, у које је спадало 10 банака, осигуравајућа друштава, 70 хотела, фирме за некретнине и медијске куће.

Црква у Америци

Црква у Сједињеним Америчким Државама даје велике прилоге Ватикану.

Она је власница различитих средстава, међу њима цењених универзитета као што су Нотр Дам у Индијани (са пријављеном добити од 1,76 милијарди долара) и Џорџтаун у Вашингтону (са пријављеном добити од 1,92 милијарде), баш као и болница и школа.

Не постоји обавезни порез на веру, али Црква прима значајне приватне прилоге.

Бразил: Највећа католичка заједница на свету

Бразил је дом највећег католичког становништва на свету.

Земља има највећи и други најпосећенији Маријин храм на свету, Национални храм наше госпе од Апаресиде.

Бискупија Апаресиде каже да сваке године храм посети 10 милиона ходочасника, што за резултат има годишње приходе од отприлике 240 милиона долара у граду од свега 35.000 становника.

Иако недостају консолидовани финансијски подаци, бразилска бискупија управља огромном мрежом парохија, школа, болница и универзитета.

Надаље, добијају донације од верника и уживају у изузећима од плаћања пореза.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]