Колико се променила политика Турске на Балкану

Испорука турских дронова-камиказа Косову довела је до нове, краткотрајне, кризе у већ напетим односима Београда и Приштине, али и до оштре изјаве Александра Вучића, председника Србије на рачун политике Анкаре.

Иако је само дан касније, председник Вучић је ублажио реторику, ова криза је показала каква је позиција Турске и њене политике у региону.

Турска је последњих година повећала извоз на Балкан, али су уговори из области војске и одбране са различитим земљама доспели у центар медијске пажње.

Стручњаци тврде да овакви потези представљају значајно одступање од политике „меке моц́и“ усмерене на културну дипломатију која је примењивана до пре једне деценије.

ББЦ на турском је истраживао је како се политика ове земље према Балкану променила последњих година.

Споразуми о одбрани уместо стипендија за образовање

Албанија, Косово, Румунија и Србија су међу десетинама земаља са којима је Турска недавно проширила мрежу извоза наоружаних беспилотних летелица.

Слично томе, Турска проширује сарадњу у овој области потписивањем оквирних војних споразума са многим балканским земљама.

Један од најзначајнијих таквих споразума био је споразум потписан 2024. између Отокара, која посłује у оквиру компаније Коч Холдинг, и румунског Министарства одбране за тендер за оклопна возила вредан приближно 857 милиона евра.

Неки стручњаци сматрају да је овај развој догађаја „значајна прекретница у турској политици на Балкану у последњој деценији“.

Током премијерског мандата Ахмета Давутоглуа између 2014. и 2016, на Балкану је спровођена политика „меке моц́и" која је давала приоритет културним и верским везама.

Вук Вуксановиц́, виши истраживач у Београдском центру за безбедносну политику, рекао је за ББЦ на турском да је после покушаја пуча 2016, који је уследио након Давутоглуовог одласка, председник Реџеп Тајип Ердоган „постао лице личне дипломатије“ и наглашавао економска улагања.

„Постоји више назнака да Турска кроз безбедносну сарадњу и војну индустрију покушава да стекне исти утицај који је раније имала кроз школе кроз безбедносну сарадњу“.

„То је тренутна филозофија турских политичара: давање стипендија студентима за учење турског језика је у реду, али ако имате локалну одбрамбену сарадњу, то ствара много вец́и и јачи политички утицај“, рекао је Вуксановиц́.

'Турска жели да буде ефикасан и видљив актер у свакој области'

Турска сарадња на Балкану није ограничена само на одбрану.

Мехмет Угур Екинџи, истраживач у Фондацији СЕТА, каже да „тржиште обликује инвестиције“.

„Турске компаније улазе на Балкан у областима где су јаке и имају могуц́ности“, каже он.

Екинџи истиче да су турске компаније укључене у пројекат аутопута Београд-Сарајево, гасовода у Румунији и бројне путне, железничке и грађевинске подухвате у региону.

„Анкара жели да буде утицајан и видљиви актер у свакој области у региону.

„Што више турских компанија послује у региону, то ц́е вец́е бити економско присуство и видљивост Турске“, коментарише он.

Екинџи наглашава да турске компаније послују и на Балкану у транспорту, рударству, банкарству, туризму, енергетици, здравству и телекомуникацијама.

Билатерални односи су толико важни да се разлике брзо решавају

Напетости између Србије и Косова су у сржи турске политике на Балкану.

Турска и Србија воде дијаметрално супротне политике у вези са Косовом.

То може довести до нестабилности у односима између Анкаре и Београда.

Напетости на Косову између вец́инског албанског становништва и мањинских Срба су дуго присутне.

У фебруару 2008. године једнострано је прогласило независност од Србије.

Турска је била једна од првих земаља које су признале Косово.

Данас Косово признаје више од 100 земаља, међу којима су Сједињене Америчке Државе и неке чланице Европске уније.

Међутим, Србија, уз подршку моц́ног савезника Русије, не признаје Косово.

Исто важи и за вец́ину етничких Срба на Косову.

Турска наставља да негује блиске односе са Косовом у различитим областима, од одбране до културе.

Такође подржава право Косова да оснује сопствену војску кроз разне споразуме.

Као део споразума Анкаре и Приштине, недавно је објављено да ц́е Машинска и хемијска индустрија (МКЕ) основати погон за производњу кертриџа на Косову са годишњим производним капацитетом од 20 милиона јединица.

Завршетак пројекта је заказан за 2026. годину.

Екинџи сматра да су беспилотне летелице Скајдегер (Скyдаггер) које је Косово купило од Турске део овог општег тренда.

„Косово, чија безбедност у великој мери зависи од НАТО-а (КФОР), види Србију као значајну претњу.

„Стога жели брзо да оснује сопствену војску и да то учини у складу са НАТО-ом.“

Србија, која не признаје Косово, реагује на ова дешавања.

Београд је 2023. године објавио да је одустао од одлуке о куповини беспилотних летелица од Турске током сличне кризе.

„То је зато што се сваки потез Косова да ојача властиту одбрану и безбедност - без обзира колико нормалан и разуман био за независну земљу - приказује као претња Србији“, каже за ББЦ на турском Арменд Бекај, виши истраживач за студије мира и сукоба на Универзитету у Упсали.

'Србија ц́е увек остати у центру'

Међутим, за разлику од недавних догађаја, напетости до данас нису проузроковале трајну штету односима.

Током посете Београду 2024, Ердоган је рекао да две земље доживљавају „златно доба“ у односима.

„С обзиром на тешкоц́е са којима се Вучиц́ тренутно суочава у домац́ој и спољној политици, не очекује се да ц́е напустити дијалог и сарадњу са Турском", казао је Екинџи.

Вук Вуксановиц́ истиче да су „Билатерални односи и даље толико важни да се разлике брзо решавају.“

„У Босни и Херцеговини често постоји осец́ај разочарања што Београд добија инвестиције, упркос порукама о блискости из Турске.

„Међутим, за Турску, Србија остаје кључна земља на Балкану и, упркос свим њеним проблемима, вероватно је економски најфункционалнија међу суседима. Стога ц́е увек остати у центру пажње.“

Вуксановиц́ подсец́а да Турска жели да повец́а утицај на Балкану.

„То значи да [Турци] не могу да занемаре Албанце, још једну веома важну етничку групу, као ни Србе, а самим тим ни испоруку дронова.

„Зато трговина и односи представљају веома чудну мешавину љубави и мржње.“

Ердоганова предност је што може да разговара са свима

Неки стручњаци сматрају да је Ердоганов стил вођења државе једна од најзначајнијих предности Турске у овом региону, где је јак и западни и руски утицај.

„Највец́а предност Турске на Балкану је то што је Ердоган лидер оријентисан ка циљевима који може да комуницира са њима.

„Може да склапа споразуме са сваком етничком и верском групом појединачно, како жели.“

Вуксановиц́ сматра да је вишеструка политика Турске, која сарађује и са Западом и са Русијом, такође „привлачна“ земљама попут Србије.

Српска спољнополитичка доктрина са „четири стуба“ такође промовише уравнотежену сарадњу са свим геополитичким актерима.

'Етничке и верске напетости захтевају опрез'

Етничке и верске напетости у региону представљају једну од најзначајнијих линија раздора за земље попут Турске, оцењују стручњаци.

„Проблеми у региону захтевају од Турске да делује осетљиво и уравнотежено у односима.

„Као и у недавним дешавањима, ангажовање једне стране може да изазове реакцију друге“, каже Мехмет Угур Екинџи.

Вук Вуксановиц́ описује ризике са којима се Турска суочава у том погледу.

„Ако Турска оде предалеко у подстицању верзије политичког ислама или национализма коју, на пример, вец́ински хришц́анске земље или Балкан не одобравају, могла би да се суочи са ризиком да Грчка, Бугарска, Србија и друге земље сарађују против ње.“

У спољној политици, Турска себе дефинише као део Балкана и каже да предузима кораке за одржавање мира.

Представници Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Србије, Албаније и Косова присуствовали су Балканској мировној конференцији одржаној у Истанбулу 26. јула.

У саопштењу после састанка, министар спољних послова Фидан је рекао:

„Окупили смо се да пронађемо балканска решења за балканске проблеме и да развијемо конкретне пројекте. Разговарали смо о регионалним питањима.“

Забринутост због верске радикализације

Радикализација, посебно међу младим муслиманима, представља велику бригу за неке балканске земље.

Током грађанског рата у Сирији, Косово је наведено као једна од земаља са највец́им бројем бораца у ИСИС-а по глави становника у Европи.

Према истраживању УН из 2017, скоро 70 одсто становника Косова веровало је да постоји проблем радикализације у њиховом друштву.

Скоро четвртина испитаних је рекла да познаје некога ко је био радикализован.

Арменд Бекај каже да ова забринутост и данас постоји и да нису ограничене само на Косово.

„Постоји забринутост да верске иницијативе које потичу или имају подршку у Турској, доводе до радикализације младих људи у земљама попут Косова, Северне Македоније и Босне и Херцеговине “, каже он.

Екинџи тврди да турска улагања у верске пројекте имају супротан ефекат.

„Данас се Турска сматра важним регионалним актером, посебно у погледу економије и безбедности.

„Активности рестаурације се позитивно посматрају за очување историјског наслеђа региона, а подршка верским институцијама се посматра као позитиван корак у спречавању радикалних покрета.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]