Светске номадске игре: Спектакуларне ‘Олимпијске игре’ средње Азије

Назване „Велики скуп у степи", Олимпијске игре номадског света су спектакуларна прослава традиционалних спортова, идентитета и културе народа широм средње Азије.

Светске номадске игре, мало су налик шкотским играма народних спортова Highland Games, а мало монголском традиционалном фестивалу спорта Надаму.

На њима се учесници такмиче у спортовима као што су рвање на коњима и тешкоатлетским (стронгмен) дисциплинама средње Азије.

Пете Светске номадске игре одржане су у септембру у Астани, главном граду Казахстана.

По њима може да се наслути како су Олимпијске игре могле да изгледају да их је организовао монголски војсковођа Џингис-кан, један од најмоћнијих владара у историји.

Уистину, многи спортови захтевају вештине потребне за опстанак у степи, као и ненадмашно умеће јахања коња на којима су почивале степске империје, од Хуна до Монгола, током читавог миленијума.

На Играма се одржавају такмичења у традиционалним спортовима као што су стреличарство и трке коња на дуге стазе, али оне промовишу и казахстанску храну, традиционалну ношњу, па чак и уметност епског приповедања.

Циљ је очување и заштита номадске и степске културе, која је под све већом претњом глобализације, модернизације, па и климатских промена.

Светске номадске игре одржавају се сваке две године и мењају место онолико често колико и номадски народи који учествују.

Следеће су 2026. и вероватно ће домаћин бити Киргистан, где је и одржано прво такмичење 2014. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Спектакуларно отварање

Церемонија отварања 8. септембра била је спектакуларна.

Продефиловало је 3.000 спортиста из 89 земаља, док су стотине музичара, плесача и певача наступили пред политичком елитом средње Азије.

Приказана је историја казахстанске степе, од древних скитских ратника и трговаца на Путу свиле до успона Златне хорде, монголско-туркијске државе, и Казашког каната у 15. веку, уређења које је означило почетак казахстанске државности.

Извођачи су представили сцене окупљања у степи испод симболички извезених трака јурте (шатор-дом, који користе номадска племена), као подсетник на периодична окупљања номадских конфедерација ради устоличења новог кана.

Најдивљији спорт у средњој Азији

Најпопуларнији спорт Игара, познат широм региона као кокпар, кок буру, улак тартиш и бузкаши, најбоље би могао да се опише као рагби на коњима са мртвом козом као лоптом.

Два тима од по седам јахача се такмиче да зграбе мртву козу без главе (направљена од гуме за овe Игре), држе је уз ногу и галопирају до противничке линије, а затим треба да је убаце у обруч од канапа или велику пластичну кофу.

Мало је рећи да изгледа грубо - сломљени прсти и друге врсте повреде се подразумевају.

„За копкара су најважнији снага, храброст и неустрашивост", каже капитен казахстанске екипе Керменбек Турганбек.

Хиљаде навијача гледало је домаћи тим Казахстана како побеђује највеће ривале (и етничку браћу) Киргистанце у финалу, у продужецима.

Угрожени традиционални спорт

Један од необичнијих од 21 званичног спорта на Играма је лов орловима.

Искусном дресеру орлова, познатом као беркучи, потребно је много година да укроти и обучи дивљег златног орла (беркут), а због трошкова и потребног времена то је најугроженији традиционални спорт Игара.

Такмичење се одржава у три категорије: лов орловима, јастребовима и соколовима.

Све три потичу из Киргистана, Казахстана и западне Монголије, где се лисице, зечеви и вукови традиционално лове зими када им је крзно најдебље.

Рвање на коњима

Рвање на коњима се организује на песку у арени пречника 15 метара, а борбе су подељене у шест тежинских категорија.

Циљ је срушити противника на земљу, али се поени добијају и ако се ривал подигне из седла или изгура из круга.

Коњи се кажњавају за ујед.

На играма су заступљене и друге рвачке дисциплине без јахања коња, познате као куреши, кураш или кореш на туркијском језику.

То су специфични казахстански, турски, татарски, и киргиски стилови, а за разлику од многих других спортова на Играма, постоје и женска надметања у већини ових дисциплина.

Ода ратничкој прошлости

Стреличарство (и на земљи и на коњу) је спорт који можда највише подсећа на ратничку прошлост ових делова Азије.

Вековима су ненадмашни коњаници из степе са луковима и стрелама били ударна снага у освајању градова широм Блиског истока и источне Европе.

„Крв Џингис-кана тече мојим венама", каже монголски стреличар Цецегсурен Дорјсурен.

„Кад узмем лук у руке, осетим дух мојих предака".

Рвачка такмичења за мушкарце и жене

Потезање штапа потиче из Јакутије - данашња Република Саха, једна од неколико република Руске Федерације у којој живе Туркијци, која је учествовала на Играма 2024.

Два такмичара седе један наспрам другог, упиру ноге о даску која је постављена између њих, и обојица држе исти штап.

Циљ је отети штап противнику или га повући на своју страну - замислите децу која се отимају око играчке).

У овом спорту постоје мушка и женска такмичења.

Слављење номадске културе

Светске номадске игре су много више од спортског надметања.

У срцу шест спортских објеката налази се етно-аул (село на казахстанском), у коме су збирка јурти, занатске радње и локални ресторани, глумци се облаче као средњовековни ратници, а музичари изводе древне народне песме.

На слици изнад, ове жене у традиционалној казахстанској ношњи стоје испред дрвета јабуке, што симболички представља веровање да дивља јабука потиче из подручја око највећег града и некадашње престонице Казахстана Алматија, чији назив се често преводи као 'Богат јабукама', а руска верзија имена, Алма Ата, би могла да се преведе као 'Отац (свих) јабука'.

Народни певачи, музика и епска поезија

Један од највећих ужитака посете Светским номадским играма је традиционална музика која се чује из концертних просторија и јурти у етно-селу.

Најзанимљивији казахстански извођачи су акими, песници или приповедачи који рецитују и импровизују епске песме и историјске приче, док свирају на домбри (фолклорни гудачки инструмент) и казахстанској лаути.

Музичари на фотографији изнад свирају домбру и хармонику, која је наслеђе дугог руског утицаја у овом региону.

Стари занати

Поред спорта и музике, Светске номадске игре славе и старе занате.

На играма су заступљене разне занатлије, попут везиља и ткаља, а многи нуде часове традиционалних казахстанских ручних радова.

Булбул Капкизи, на слици са тепихом из совјетског доба са извезеним ликом Лењина, врхунска је ткаља, израђивачица јурти и етнографкиња која се усавршава и подучава више од 45 година.

Етничка Казахстанка која је рођена у западној Монголији, преселила се у Казахстан пре 20 година након што је земља стекла независност, у време огромних етничких и економских промена на подручју постсовјетске средње Азији.

Сјај престонице

Ултрамодерна архитектура Астане не чини се прикладним домаћином за прославу древне номадске културе.

Номади традиционално не остављају много архитектонског наслеђа, а казахстанска футуристичка престоница Астана брзо надокнађује изгубљено време.

Због скупих и модерних грађевина, чији пројектанти су звучна имена, попут британског архитекте Нормана Фостера, Астана више личи на Дубаи у средњој Азији, иако је смештена у Евроазијској или Великој степи и друга је најхладнија престоница на свету, после Улан Батора у Монголији.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]