Иза кулиса највеће размене затвореника Русије и Запада после доба Хладног рата

„Овакве ствари се најбоље завршавају у тишини".

Ово је омиљена фраза руских званичника када их питамо за коментар о могућој размени затвореника Истока и Запада.

Речи које слушамо месецима.

Кремљ воли овакве методе: постизање договора иза затворених врата, „талачка дипломатија" далеко од очију медија.

Обавештајне службе разговарају са обавештајним службама; владе са владама.

Све док Москва не добије шта - или боље речено, кога - хоће.

Али и поред „тишине", било је сигнала. Нешто се дешавало.

У интервјуу бившем водитељу америчке телевизије Фокс њуз Такеру Карлсону у фебруару, Владимир Путин је говорио и о Евану Гершковичу, новинару Вол стрит журнала ухапшеном у Русији и оптуженом за шпијунажу.

„Не искључујем могућност да би Гершкович могао да се врати у његову домовину", рекао је тада Путин.

„Желимо да америчке тајне службе размисле како би могле да допринесу постизању циљева које наше специјалне снаге теже да остваре", рекао је Путин.

Био је то веома јаван и нимало прикривен наговештај: Москва је отворена за постизање договора.

Путин није изговорио ниједно име.

Али је врло јасно ставио до знања кога Русија жели заузврат: Вадима Красикова, осумњиченог руског агента на доживотној робији због убиства - не у Америци, већ у Немачкој.

Погледајте видео: Дочек размењених затвореника: Коначно код куће

Неколико дана касније, руски опозициони лидер Алексеј Наваљни је умро у удаљеној кажњеничкој колонији на Арктику.

Пре његове смрти, колале су гласине да су вођени разговори о размени Наваљног, Гершковича и бившег америчког маринца Пола Велана, затворених у Русији, за Вадима Красикова.

Јесу ли немачке власти тада уведене у преговоре о размени заробљеника?

Наваљни је умро у затвору у фебруару, пре него што се остварио и први корак ка размени у коју би и он био укључен.

Пређимо у јун.

Суђење иза затворених врата по оптужбама за шпијунажу Евану Гершковичу, које су и Волстрит џорнал и америчке власти одбациле као „лажне", најзад је почело у Јекатеринбургу.

Врло брзо је одложено за средину августа.

Али прошлог месеца је суд изненада најавио друго рочиште, близу три недеље раније.

На крају суђења које је текло брзином светлости, Гершкович је осуђен на 16 година у затворској колонији.

Истог дана, Алсу Курмашова, америчка новинарка руског порекла, осуђена је на шест и по година затвора пред судом у Казану.

Ово суђење је трајало само два дана.

Неко је, очигледно, био у журби.

Био је то највећи знак до сада да је договор постигнут, да је размена више него могућа.

Руске власти обично сматрају да је пресуда предуслов за сваку размену заробљеника.

Почетком ове недеље, појавили су се нови сигнали, са извештајима да је низ проминентних руских политичких затвореника пребачено из затворских колонија у притворне центре.

Спекулација је било све више.

Да ли би ови дисиденти могли да буду део веће размене заробљеника него што се до сада претпостављало?

Прво је стигла вест из Белорусије: председник Александар Лукашенко се сложио да помилује Рика Кригера, немачког држављанина осуђеног на смрт због тероризма и других оптужби.

Да ли би и он могао да буде један од размењених?

Сада знамо.

Ово је највећа размена затвореника Истока и Запада још од Хладног рата.

Западне владе су поздравиле ослобађање страних држављана, као и неких од најпознатијих руских политичких затвореника.

Москва ће славити повратак руских агената.

Обе стране ће тврдити да је договор добар.

Али ако Русија закључи, као што је то чинила у прошлости, да је „талачка дипломатија" успешна, ово неће бити последњи пут да се затвореници у овој земљи - и странци и Руси - користе као улог за ценкање.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]