„Не бих ово радила да није новца“: Како је рат у Украјини променио светску трговину сурогат мајчинством

Украјина је некада била омиљено европско одредиште за комерцијално сурогат мајчинство, али откако је Русија извршила тоталну инвазију, број порођаја је опао, процењује се, за 90 одсто.

Будући родитељи уместо тога одлазе у Грузију, где је рекламирање услуге у порасту.

Али влада забринутост због притиска који све то врши на жене, од којих се многе сада регрутују из иностранства.

„Не бих радила ово да није новца", каже Алина.

Ова тридесетседмогодишњакиња, чије име смо променили, пријавила се у агенцију за сурогат мајке у Грузији како би изнела трудноћу за неки други пар.

Она ће добијати 500 долара месечно док год је трудна, а потом 15.000 долара након што се породи.

„Желим да помогнем породицама које не могу да имају властиту бебу", додаје она.

„Видим много породица које су у кризи зато што не могу да имају децу.

„Али, пре свега ми је био потребан новац, моја породица мора да добије све најбоље. Морам да будем јака за себе и за своју децу."

Глобално гледано, сурогат мајчинство је грана тешка више милијарди долара.

Алину је регрутовала грузијска агенција из њеног родног Казахстана, где живи као самохрана мајка са двоје деце.

Током процеса сурогат мајчинства, она ће зарадити око три пута више него што би зарадила на редовном послу у продавници одеће.

„Не марим ни за шта, сем за своју децу", каже она, додавши да јој јако недостају док чека да отпутује у грузијски главни град Тбилиси, да би јој у материцу био пребачен ембрион пара.

„Припремила сам се за ово, али осећам се као да сам у свему сама, без икакве подршке."

Потражња у порасту

Грузија је од Украјине преузела титулу европског центра за сурогат мајчинство, али уз становништво које је 10 пута мање, агенције регрутују све више и више жена попут Алине из читаве Централне Азије.

Суме које се врте, а могу да промене живот изазивају забринутост због притиска који се врши на жене, чак и у оквиру саме индустрије.

„Слушајте, нема готово никакве предности од тога кад сте сурогат мајка, наше девојке се осећају присиљено", каже Дамира Бекбергенова, директорка агенције за сурогат мајчинство по имену Болашак („будућност" на казахстанском).

„Ниједна од њих то не ради зато што су добродушне", каже она, додавши: „Оне то раде из финансијске потребе, скоро све девојке рађају децу зарад будућности њихове властите деце."

Њена агенција користи рекламе на ТикТоку и Инстаграму да би циљала жене старости између 20 и 34 године, која су већ рађале властиту децу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Раст потражње за сурогат мајкама значи да она мора константно да лети авионом између три канцеларије у Казахстану, а понекад чак и у Кину, да би се сусрела са женама.

Иако су хонорари за сурогат мајке скочили, Дамира каже да су трошкови живота у Казахстану такође у порасту.

Неке жене се пријављују за друго или треће сурогат мајчинство да би могле да отплате дугове.

„Нажалост, данас примамо чак и наставнице и младе докторке које више не могу да приуште да плаћају властиту медицинску обуку, нисам поносна на то", каже она.

„Жао ми је девојака - не верујем да је новац који добију вредан емотивног терета који преузимају на себе.

„Ми обезбеђујемо психолошку подршку, што неке агенције не раде, али чак и уз то, то је огроман напор за тело. Није лака лова. Тај посао је веома тежак."

Зашто, она, онда, то омогућује, па чак и зарађује?

„Још то радим зато што је потражња све већа", каже она.

„Мора да буде легално, потпуно транспарентно, и да користи свакоме."

Као бивша професорка права, Дамира тврди да се залаже за онолико правне заштите за свакога ко учествује у процесу колико је то уопште могуће.

Она тврди да ју је контактирало много жена које, у најгорем случају, нису биле плаћене или су биле преварене да учестују у трговини децом у земљама у којима је сурогат мајчинство забрањено.

Стигма

Ниједна жена коју смо срели, међутим, није доживљавала себе као жртву.

Многе су биле поносне на живот који граде за властиту децу, као и за себе, и биле су незадовољне стигмом која прати сурогат мајчинство у њиховој родној земљи.

Сабина (није јој право име), која је у седмом месецу трудноће са петим дечаком - трећим ког носи за друге родитеље - позвала нас је у свој апартман у централном Тбилисију.

Добила га је од агенције за сурогат мајчинство и дели дневну собу, кухињу и купатило са и до пет других трудних сурогат мајки, које морају да проведу најмање последњи триместар - а обично и дуже - живећи у Грузији.

Стан је светао, са високом таваницом, и малим балконом са погледом на Кавказ.

За Сабину, која потиче из градића на казахстанском језеру Балкаш а удала се у 15. години, њен „миран" боравак у Грузији нуди уточиште од критике коју би очекивала властите заједнице код куће, где каже да се сурогат мајчинство често пореди са сексуалним радом.

„Тамошњи менталитет то напросто не подржава", каже она.

„Људи ме осуђују и оптужују да продајем бебу. Одлучила сам да не говорим људима за то, да не бих била анатемисана кад се вратим кући.

„Као муслиманка, запитала сам се да ли чиним грех. Читала сам много о томе и истраживала сам на интернету. Мислим да је имати дете добра ствар јер доносим живот на свет и чиним добро за људе који не могу да имају децу.

„Не бих то радила бесплатно. Имам да храним децу у развоју, а мој најстарији син ће поћи на колеџ за неколико година. У Казахстану, требало би ми двапут толико времена да зарадим ову количину новца."

Законска забрана

Контроверза која прати сурогат мајчинство довела је до критика са обе стране политичког спектра у Грузији.

Са либералне стране, феминистичке групе траже строжу регулацију медицинске праксе и већу заштиту од ризика искоришћавања.

Потом, у јулу 2023. године, тадашњи премијер Иракли Гарибашвили из социјално конзервативне странке Грузијски сан, најавио је планове да забрани сурогат мајчинство за стране држављане.

Он је рекао да они „претварају ово питање у бизнис" и да просто „има превише реклама".

Грузијска влада, која је често водила политику и давала изјаве које се доживљавају као анти-ЛГБТ, такође је изразила забринутост да би „истополни парови могли да преузимају бебе рођене овде".

После лобирања агенција за сурогат мајчинство, међутим, предлог закона је прошао у грузијском парламенту пред изборе на јесен.

Многе самохране мајке попут Алине надају се да ће финансијска корист коју доноси сурогат мајчинство остати отворена опција.

„Желим да започнем програм што је пре могуће, да би се завршио што је пре могуће", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]