Корона вирус и сурогат мајчинство: „Мој син је рођен пре седам недеља, а ја не могу да га видим“

Кад је Флавија Лаворино одлучила да добије бебу путем сурогат мајчинства, потражила је Украјину на мапи и израчунала удаљеност.

Буенос Аирес, у Аргентини, од украјинског главног града Кијева дели неких 12.800 километара.

„Било је то наше последње прибежиште. Већ смо престали да се трудимо, кад смо од колегинице чули за њихове покушаје да добију бебу преко гестацијског носиоца у Украјини и одмах смо се ухватили за ту сламку", каже Флавија.

Са Хозеом Перезом, партнером са којим је у вези већ 15 година, испробала је сваки могући третман плодности. Флавија је само једном успела да затрудни путем веома сложене и болне процедуре, али је изгубила бебу.

„И тако, кад смо добили потврду да је наш сурогат у Украјини добро и да трудноћа напредује баш како треба, били смо ван себе од среће", каже Хозе.

Нису могли ни да замисле да ће у време кад се беба буде родила бити заглављени на другој страни Атлантика због пандемије корона вируса.

Њихов син Мануел сада је седам недеља стар - а његови родитељи га још нису срели.

„Ово је најгора ноћна мора. Замислите да чекате толико дуго, а онда да морате још да чекате, без јасне представе о томе кад ће вам бити дозвољено да путујете", каже Хозе.

Украјина, као и многе друге земље, затворила је границе за међународне посетиоце у намери да ограничи ширење Ковида-19, који је убио више од 300.000 људи широм света.

То је оставило на десетине беба рођених код украјинских сурогат мајки - спремних да их покупе њихови намењени родитељи из иностранства - у лимбу, у једном од највећих светских центара за туризам плодности.

Аргентина је такође увела забрану путовања за све комерцијалне летове до септембра, у склопу строге блокаде због вируса корона, што овом пару онемогућава да испланира путовање у догледној будућности.

„Физички контакт је у овом тренутку кључан, он мора да буде са нама и ми морамо да будемо с њим", каже нови отац.

„Деловало је мало вероватно…"

Флавија и Хозе су се упустили у сурогат мајчинство у децембру 2018. године и отпутовали у Кијев четири месеца касније да направе ембрионе од његове сперме и њених јајних ћелија.

Ови ембриони направљени у лабораторији тада су пребачени у материцу гестацијског носиоца, илити „сурогат мајке", коју су контактирали преко локалне клинике.

„Никад нисмо упознали нашег сурогата, клиника је руководила тим односом и не знамо много детаља. Знамо само да је била исплаћена, наравно", каже Хозе.

Комерцијално сурогат мајчинство легално је у Украјини - и велики бизнис приде.

Просечан асистирани репродуктивни пакет овде варира од 30.000 до 50.000 долара, што је само делић онога колико кошта у САД и другим земљама, у којима је комерцијално сурогат мајчинство дозвољено.

За овај аргентински пар то је значило да морају да затраже кредит, као и да позајме новац од породице.

Они неће да кажу колико су тачно потрошили, али потврђују да је било у „тим оквирима, док је вероватно половина од тога отишла сурогат мајци."

„Кад смо крајем јула добили потврду да је трансфер био успешан, почели смо да планирамо сваки божји детаљ. Желели смо да стигнемо тамо више дана пре термина, који је био 10. април", каже Флавија.

„У међувремену, проживљавали смо ову трудноћу кроз месечне скенове које нам је слала клиника", додаје Хозе.

Пар је заказао трансатлантски летове за 2. април, са преседањем у Мадриду.

Како је вирус корона почео да се шири и тешко погодио Шпанију, схватили су да се њихово путовање можда неће одиграти баш онако као што су планирали.

„Али испрва нисмо ни помишљали да нећемо моћи уопште да путујемо. Мислим да нас је понео лажни оптимизам, мислили смо више у фазону: 'Ух, можда ће нам требати дуже да стигнемо до Украјине'. Наставили смо да планирамо чак и док смо гледали како се свуда аеродроми затварају", каже Флавија.

Кад су европске земље затвориле границе, а Аргентина средином марта ушла у изолацију, пар је почео да очајава.

„Била сам престрављена. Знали смо да су околности изузетне, али смо потценили импликације", каже Флавија.

Све се додатно закомпликовало због чињенице да обоје раде у здравству.

Флавија је социјална радница, а Хозе је лекар на одељењу за интензивну негу у болници надомак Буенос Аиреса.

Као кључни радници, испочетка нису могли да добију слободне дане. Хозе је и сам морао да лечи пацијенте од Ковида-19.

„Почели смо редовно преко Воцапа да комуницирамо са координаторима клинике који знају шпански да бисмо осмислили некакав план", каже он.

Стрпите се, поручивали су им ови. Центар за плодност организовао је место за Мануела где ће остати док буде чекао своје намењене родитеље.

„Рекли су нам да ће новорођенчад бити на безбедном, намирена, нахрањена…"

„Умирили су нас, макар онолико колико је у том тренутку уопште било могуће", каже Хозе.

Рани порођај

Син овог пара рођен је пре термина, 30. марта.

Нервозни родитељи добили су текстуалну поруку са вешћу рано ујутро док су били на путу за посао.

„Рекли су нам да смо добили дете, а ми смо били 12.500 километара далеко од њега… Морали смо да зауставимо кола, скоро смо се слупали", присећа се Флавија.

Касније истог дана успели су први пут да виде свог здравог дечака од 52 центиметра и 3,62 килограма - на фотографији.

„Наша сурогат мајка питала је клинику да ли сме да нам пошаље Воцап поруку и писала нам је да нам каже како је имала лаку трудноћу, да је поносна што може да нам оствари наш животни сан", каже Хозе.

„Нисмо били у прилици да је упознамо, али смо јој рекли да заокружује нашу породицу и да је заувек изменила наше животе", додаје Флавија.

Пар никад није размишљао о томе да остави бебу са њом. У другим земљама, нека деца рођена у склопу сурогат мајчинства остала су током пандемије са гестацијским носиоцима или стручњацима за плодност.

„Било да се ради о сурогат мајци, обученом старатељу или медицинској сестри, није важно. Они се само старају о бебином основном здрављу и прате знаке нормалног развоја, али нико неће моћи да му пружи родитељску љубав током ових кључних првих недеља", каже Хозе.

„Срце да вам се сломи."

Хотел за бебе

Украјинска клиника средила је да заглављене сурогат бебе остану у малом хотелу који се налази у власништву исте компаније на ободу Кијева.

И не ради се само о Мануелу - у великим јаслицама налик групној спаваоници, чува се још педесетак новорођених беба.

А тај број би могао само да расте, будући да су нови порођаји заказани за наредне недеље, а мало је вероватно да ће изолациона ограничења бити укинута.

„Имамо кинеске бебе, италијанске бебе, шпанске бебе, британске бебе…", каже Денис Херма, портпарол БиоТексКома, центра за људску репродукцију, компаније која држи хотел и најпопуларнију сурогат агенцију у Украјини.

Хотел Венеција обично се нуди као смештај за биолошке родитеље који долазе у Украјину да покупе своје дете. Сада га води тим сестара које раде даноноћно под строгим правилима карантина, каже ова компанија за плодност.

Видео који је у јавност пустио БиоТексКом пре само неколико дана, а објавили су га медији широм света, показао је до које мере се продубила кризе са сурогат бебама, поново покренувши расправу о слабо контролисаном „бизнису прављења беба" у овој источноевропској земљи.

Колевке су послагане у редовима, имена су одштампана јарким бојама на зекама сваке бебе.

„Веома нам је жао њих, ми знамо да нико не може да замени њихове родитеље", рекла је за ББЦ сестра Олха Кутс.

Хозе и Флавија добијају свакодневне информација од сестара у смени које знају шпански.

„Кад је напунио месец дана, добили смо веома дуг видео позив, било је то лепо од њих", каже Флавија.

„Држали су Мануела у рукама прилично дуго, а он је баш тежак! Много нам је значило што смо могли да причамо с њим и видимо га у реалном времену."

„Али ми разумемо да они очекују још беба и да не могу да проводе онолико времена са родитељима колико би желели, све у међувремену постаје само још компликованије," каже Хозе.

АНАЛИЗА: Изолација и расправа о туризму плодности

Жана Безпиачук - ББЦ Њуз Украјина, Кијев

Од 2015. године, кад су главни центри за сурогат мајчинство у Азији почели да се гасе један за другим после извештаја о експлоатацији, Украјина се претворила у главно глобално чвориште комерцијалног сурогат мајчинства.

Са релативно ниским ценама у поређењу са другим земљама, не толико строгим прописима и све већом потражњом из иностранства, украјинске клинике за репродукцију почеле су да цветају.

Многе Украјинке, углавном из мањих места или руралних области, то виде као прилику за зараду. Комплетан пакет може да кошта око 50.000 долара, а сурогат мајка може да добије мање од половине тога - али то је и даље велик новац према украјинским стандардима.

Сурогат мајка мора да има најмање једно властито дете да би била подобна. Она неће имати генетску везу и неће се старати о новорођенчету. То је строго правило осмишљено како би се спречило емотивно везивање.

Карантин је оголио неке сурове истине које су украјински здравствени званичници предуго игнорисали. Нико не зна тачно колико беба се рађа овде сваке године путем сурогат мајчинства. Два месеца од почетка изолације, од родитеља је раздвојено најмање 100 беба.

За многе парове који муку муче за неплодношћу, сурогат мајчинство је вероватно једина шанса да добију дете. Али за критичаре сурогат мајчинства, запањујућа слика редова и редова колевки у једном од кијевских хотела распламсала је расправу о тзв. „фабрици беба" и туризму плодности.

Дипломатски преговори

Украјинске границе су затворене од марта.

Влада је „одлучила да не дозволи странцима да улазе у Украјину, чак и ако им се беба родила у Украјини", каже Денис Херма из БиоТексКома.

А опет су неке породице успеле да отпутују са специјалним дозволама, док се земље појединачно упуштају у преговоре са украјинским властима, преко амбасада и конзулата.

До сада је у земљу пуштено 15 родитеља беба, укључујући један пар из Шведске који је стигао до украјинског главног града приватним млазњаком који је платио анонимни доброчинитељ, како су они рекли за ББЦ.

У Аргентини има још 16 породица које чекају заједно са Флавијом и Хозеом - све међународни родитељи са украјинским сурогатима. Три бебе су већ рођене, остале се очекују између краја маја и септембра.

Они су покренули заједничку петицију да би навели владу да услиши њихову молбу.

„Чекали смо двадесетак дана зато што разумемо да су ова много компликована времена. А онда смо поднели званичну молбу", каже Хозе.

Преговори су напредовали и Украјина је управо дозволила њихов улазак у земљу. Они сада моле аргентинску владу да одобри лет из хуманитарних разлога.

Они се надају разрешењу „пре краја месеца, чак су прилично уверени у њега".

А чекање неће бити окончано једном кад слете на другој страни.

„Мораћемо да се самоизолујемо на 14 дана, пре него што будемо могли да видимо Мануа", каже Флавија.

„Има то смисла, а и паметно је ако узмемо у обзир добробит бебе."

Мораће да заврше израду бебиних докумената пре него што се врате у Аргентину и можда чак сачекају да се поново отворе границе.

„У овој фази нас није брига за тај повратни део пута. Имамо сина који је седам недеља стар и далеко од нас", каже Флавија.

„Толико је било тешко добити дете, толико физички и емотивно исцрпљујуће. Желимо да се то заврши, и за нас и за читаву породицу."

Терет за будуће деде и баке, тетке и стричеве, био је огроман, каже Флавија у сузама.

„Морамо да га сретнемо. Решићемо све остало после."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]