Свемирска истраживања: Решавањем тајне најсјајније космичке експлозије откривене нове мистерије

Истраживачи су открили узрок најсјајнијег забележеног праска светлости.

Али су успут наишли на две веће мистерије.

Једна од њих доводи у сумњу одакле долазе тешки елементи, попут злата.

Откривено је да је у средини праска светлости, примећеног 2022, била звезда која експлодира, кажу истраживачи.

Али та експлозија, сама по себи, не би изазвала толико сјајан прасак.

Према тренутној теорији се сматра да неке звезде које експлодирају, познате као супернове, такође могу произвести тешке елементе у универзуму, као што су злато и платина.

Али истраживачки тим није пронашао ниједан од ових елемената, што је довело до нових питања о томе како настају племенити метали.

Овакви резултати помажу да наука напредује, истиче професорка Кетрин Хејманс са Универзитета у Единбургу, која није део научног тима.

„Универзум је невероватно, дивно и изненађујуће место, и волим начин на који нам поставља ове загонетке.

„Чињеница да нам не даје одговоре које желимо је сјајна, јер можемо да се вратимо за таблу, поново размислимо и смислимо боље теорије", рекла је она.

Телескопи су уочили експлозију у октобру 2022.

Дошла је из галаксије удаљене 2,4 милијарде светлосних година, емитујући светлост на свим фреквенцијама.

Али експлозија је била посебно јака у гама зрацима, који су продорнији облик рендгенских зрака.

Прасак гама зрака трајао је седам минута и био је толико снажан да је био ван скале, надјачавајући инструменте који су их детектовали.

Накнадна очитавања су показала да је прасак био 100 пута сјајнији од било чега што је било кад раније снимљено.

Праскови гама зрака су повезани са експлодирајућим суперновама, али ово је било толико сјајно да се није могло лако објаснити.

Да је у питању била супернова, према тренутној теорији, то би значило да је морала бити огромна.

Прасак је био толико сјајан да је у почетку заслепио инструменте Насиног свемирског телескопа Џејмс Веб.

Телескоп је тек недавно почео да ради, а ово је била невероватна срећа за астрономе који су желели да проучавају овај феномен зато што је прорачунато да се тако снажне експлозије дешавају једном у 10.000 година.

Како се светлост смањивала, један од инструмената Насиног телескопа је могао да забележи да је заиста дошло до експлозије супернове.

Али она није била ни приближно снажна као што су очекивали.

Зашто је онда прасак гама зрака био ван скале?

Доктор Питер Бланшард са Универзитета у Нортвестерну, у америчкој савезној држави Илиноис, који је предводио истраживачки тим, каже не зна.

Али жели да сазна.

Планира да проведе више времена радећи на Насином телескопу, како би истражио друге остатке супернове.

„Могуће је да ови гама зраци и експлозије супернове нису нужно директно повезане и да могу бити одвојени процеси који се одвијају", рекао је он.

Доктор Танмој Ласкар са Универзитета у Јути и један од вођа истраживања, рекао је да се моћ овог праска може објаснити начином на који су млазови материјала распршени, као што се обично дешава током супернова.

Али ако су ови млазови уски, они стварају усредсређенији, а самим тим и сјајнији сноп светлости.

„То је као усмеравање зрака батеријске лампе на уски стуб, за разлику од широког снопа који се протеже преко читавог зида.

„У ствари, ово је била једна од најужих млазница виђених приликом гама зрачења до сада, што нам даје наговештај зашто је накнадни сјај изгледао тако светло", навео је он.

Преиспитивање теорије

Али шта је са златом које недостаје?

Према једној теорији, један од начина на који се тешки елементи, као што су злато, платина, олово и уранијум, могу произвести јесте у екстремним условима који се стварају током супернова.

Они су распрострањени по галаксији и присутни су приликом формирања планета.

Тако имамо и злато које смо пронашли на Земљи, гласи ова теорија.

Постоје докази да се тешки елементи могу произвести када се мртве звезде, зване неутронске звезде, сударе.

То је процес који се назива килонова, али се сматра да се на овај начин не може створити много метала.

Тим ће истражити друге остатке супернове да види да ли се тешки елементи ипак могу произвести приликом експлозије звезда, али само под одређеним условима.

Али истраживачи нису пронашли доказе о тешким елементима око звезде која је експлодирала.

Да ли је стога теорија погрешна, а тешки елементи се производе на неки други начин, или настају само у суперновама и под одређеним условима?

„Теоретичари би требало да се врате и погледају зашто приликом најсјајније забележене експлозије нису настали тешки елементи, када теорије и симулације предвиђају да би требало", истакао је доктор Бланшард.

Истраживање је објављено у часопису Нејчр астрономи (Nature Astronomy).

Како изгледа „мрачни универзум":

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]