Свемир: Невероватне фотографије са телескопа Џејмс Веб две године после лансирања

Телескоп Џејмс Веб лансиран је у орбиту пре само две године, али је већ почео да редефинише наш поглед на рани Универзум.

КАСИОПЕЈА A

Крхотине ширећих комада са Кас А, експлодиране звезде, или супернове.

Пречник главног прстена је 15 светлосних година.

ЈУПИТЕР

Највећа планета у Сунчевом систему, Јупитер, виђена на инфрацрвеном светлу.

Најсветлија обележја су највеће надморске висине - врхови конвексних олујних облака.

Без превеликог напињања властитих способности, инфрацрвена опсерваторија завирује дубоко у космос да би нам показала читаве галаксије звезда онако како су изгледале и до пре 13,5 милијарди година.

Многе су јаркије, масивније и зрелије него што су многи научници мислили да је могуће толико брзо после Великог праска, који се догодио пре 13,8 милијарду година.

„Свакако смо мислили да ћемо виђати нејасне мехурове звезда. Али ми такође виђамо потпуно формиране галаксије са савршеним крацима спирала", рекла је професорка Гилијан Рајт.

„Теоретичари већ раде на објашњењу како можете да имате те зреле структуре тако рано у постојању Универзума. У том смислу, Веб заиста мења научно размишљање", рекла је директорка британског Астрономско-технолошког центра за ББЦ.

M51

Спирална галаксија може да се види на ноћном небу само двогледом.

Овде најмоћнији свемирски телескоп икад лансиран користи невероватне способности да проучава деликатне краке спирале.

КАМЕЛЕОН I

Молекуларни облак Камелеон Један налази се на око 630 светлосних година од Земље.

Ту је, на температурама од чак -260 степена Целзијуса, Веб открио тип леденог зрна какав није виђен раније.

СТРЕЛАЦ Ц

Веб гледа у средиште наше галаксије, близу места на ком се налази супермасивна црна рупа.

Процењује се да на овој једној слици има 500.000 звезда.

Пречник слике је око 50 светлосних година.

Плавозелена боја истиче ускомешани гас водоника.

И не изненађује само ефикасност са којом су ове ране галаксије успеле да формирају звезде, необична је и величина њихових средишњих црних рупа.

У сржи нашег Млечног пута налази се чудовиште које је четири милијарде пута веће од масе нашег Сунца.

Једна теорија сугерише да такви горостаси временом настају акумулацијом много мањих рупа које производе остаци експлодираних звезда или супернова.

„Али прелиминарни докази са телескопа Џејмс Веб говоре да су неки од ових раних џинова можда потпуно прескочили стадијум звезде", каже доктор Адам Карнол са Универзитета у Единбургу.

„Постоји сценарио према ком су огромни облаци гаса у раном Универзуму могли насилно да се распадну и само наставе даље, право до настанка црних рупа."

НГЦ 3256

Ово добијате кад се сударе две галаксије, што је догађај за који се процењује да се десио пре око 500 милиона година.

Судар је покренуо формирање нових звезда које потом осветљавају гас и прашину око њих.

РАКОВА МАГЛИНА

Овај славни остатак супернове први су забележили кинески астрономи 1054. године. Лоциран ја на око 6.500 светлосних година од Земље у констелацији Бика.

Кад је Џејмс Веб био лансиран за Божић 2021. године, мислило се да пред собом има можда 10 година активности.

Телескопу је неопходно властито гориво да би се одржавао на положају од 1,5 милиона километара од Земље.

Али лет до орбите на ракети Аријана био је толико прецизан да се сада процењује да он има резерве горива за 20 година живота, ако не и више.

Ово значи да, уместо да журе кроз опсервације, астрономи могу да приуште већи стратегијски приступ раду телескопа.

„Мислили смо да ћемо само скидати кајмак, али ми не морамо више то да радимо", каже доктор Ерик Смит, научник Вебовог програма у америчкој свемирској агенцији НАСА.

Активност која ће се засигурно убрзати је пракса прављења „дубоких поља".

То су дуга осматрања конкретних делова неба која омогућују телескопу да пронађе светлост из најблажих и најдаљих галаксија.

Тако ће Веб највероватније приметити прве галаксије а можда чак и неке од првих звезда које су засјале у Универзуму.

САТУРН

Славна планета са прстеном делује прилично мрачно на Вебу на овој слици зато што метан на планети снажно апсорбује инфрацрвено светло.

Лево се виде три Сатурнова месеца.

ХХ212

Беба звезда, не старија од 50.000 година, испаљује енергичне млазеве с оба пола који осветљавају молекуларни водоник ружичастим.

Читава структура је пречника 1,6 светлосних година.

Телескоп Хабл је славно утрошио бројне дане на гледање само једног ћошка космоса.

„Не мислим да ће нам бити потребне стотине сати излагања које је користио Хабл, али мислим да ће нам требати више дубоких поља", каже докторка Ема Кертис-Лејк са Универзитета у Хертфордширу.

„Имали смо већ прилично дуга посматрања са Џејмс Вебом и видимо прилично много варијација.

„Не можемо, дакле, само да се усредсредимо на један сићушни део зато што нема гаранција да ћемо наћи нешто супер-узбудљиво."

ЖАД

Напредно дубоко екстрагалактичко истраживање свемирског телескопа Џејмс Веб, познатије као Жад, открило је најранију потврђену галаксију, названу JADES-GS-z13-0, која је примећена свега 325 милиона година после Великог праска.

ЗВЕЗДАНО ЈАТО ИЦ 348

Праменови гаса и прашине струје између јата јарких звезда. Веб је на овој слици открио смеђег патуљка најмање масе, или „неуспелу звезду" - објекат око три до четири пута већи од масе нашег Јупитера.

Доктор Масимо Стоиавели са Научног института за свемирски телескоп сања о откривању звезде која је исконска - која има потпис оригиналне хемије настале из Великог праска; није загађена елементима који су настали касније у космичкој историји.

„Морали бисмо да их видимо као супернове, кад експлодирају", рекао је шеф мисије Веб.

„Да бисмо то постигли, морамо да почнемо да гледамо исте делове годину за годином да бисмо их ухватили пре и непосредно након што експлодирају.

„Биће екстремно ретке и мораћемо да имамо много среће."

ИРЕНДЕЛ

Најудаљенија до сада откривена звезда зове се Ирендел.

Џејмс Веб је потврдио да је њеној светлости требало 12,9 милијарди година да стигне до нас.

Њена светлост била је појачана гравитацијом галаксија у позадини.

МАГЛИНА ОРИОН

Славни регион настанка звезда може да се види голим оком само као мрља на небу. Свемирском броду који путује брзином светлости требало би мало више од четири године да стигне до ове Вебове сцене.

На овој страници можете да се дивите изузетној колекцији слика Џејмса Веба - од најдаљих кутака Универзума до оближњих познатих објеката у нашем властитом Сунчевом систему.

Невероватно је кад помислите да сликање заправо није телескопова највећа радна обавеза.

Више од 70 одсто времена он троши на спектроскопију.

То је узимање узорака светла са објеката и њихово исецање у „дугине" боје.

Тако извлачите кључне информације о хемији, температури, густини и брзини мета које се проучавају.

„Могли бисте о Вебу да размишљате као о огромном спектографу који повремено начини неку лепу слику", нашалио се доктор Смит.

РО ОФИЈУЧИ

Овај комплекс облака регија је формирања звезда најближа Земљи, на само 400 светлосних година од нас.

Звезда која осветљава белу шупљину стара је свега неколико милиона година.

Погледајте видео: Спектакуларни снимци мрачног универзума

Аутори:

Написао: Џонатан Ејмос, уз додатно извештавање: Ребека Морел, Алисон Франсис и Тони Џолиф.

Продукција: Мајк Хилс и Доминик Бејли

Дизајн: Кејт Гејнор и развој: Беки Раш.

Слике: NASA/ESA/CSA

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]