Израел и Палестинци: Хоће ли затворени вођа Фатаха Марван Баргути постати наредни палестински председник

Могућност да Израел пусти затворенике у замену за ослобађање Хамасових талаца довела је у жижу јавности затвореног лидера покрета Фатах Марвана Ал Баргутија.

Он је испливао као потенцијални председник Палестинске управе.

Хамас инсистира да он мора да буде ослобођен у било ком новом споразуму о размени заробљеника и талаца.

„Као покрет, усвојили смо јасан став којег се и даље придржавамо, а то је ослобађање свих затвореника и притвореника који су у затворима под израелском окупацијом, без изузетка", рекао је Осама Хамдан, палестински лидер у Хамасу, за ББЦ на арапском.

„То сматрамо националном мисијом. Сваки затвореник који се жртвовао за Палестину мора да добије равноправан третман.

„То смо урадили у операцији Вафа Ал Ахрар (Хамасов назив за размену израелског војника Гилада Шалита заробљеног 2006. године и палестинских затвореника из израелских затвора)", додао је Хамдан.

Према израелском листу Марив, Баргути је прошлог фебруара пребачен из затвора Офер у други неименовани затвор и стављен у самицу, након што су „израелске затворске власти добиле информације према којима је Ал Баргути преко неколико канала покушавао да изазове немире на Западној обали у покушају да покрене трећи устанак."

Израелски министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир поздравио је пребацивање Баргутија у изоловану ћелију.

Палестинска комисија за питања затвореника и ослободилаца осудила је Баргутијево смештање у самицу.

Израел одбија да пусти Баргутија на слободу.

Покрет Фатах

Баргути је започео политичке активности са петнаест година у покрету Фатах, који је предводио покојни Јасер Арафат.

Како се његова политичка каријера развијала, борио се за стицање подршке за палестинску ствар.

„И док се ја, и покрет Фатах којем припадам, оштро противимо нападима на цивиле унутар Израела, нашег будућег суседа, задржавам право да се браним, да се противим израелској окупацији своје земље и да се борим за слободу", написао је он у Вашингтон посту 2002. године.

„И даље желим мирољубиву коегзистенцију између равноправних и независних држава Израел и Палестине засновану на потпуном повлачењу са палестинских територија окупираних 1967...

„Искрено, уморни смо од сталног преузимања кривице за израелску непопустљивост кад сви само желимо примену међународног права."

Политички аналитичари су за ББЦ на арапском рекли да би Баргути, који је у израелским затворима од 2002. године, могао да буде „консензусна опција" за преузимање Палестинске управе и припрему за следећу државу ако до споразума дође.

Бригада мученика Ал Аксе

Баргути је ухапшен у Операцији одбрамбени штит 2002. године, кад су га Израелци оптужили за оснивање војне групе Бригада мученика Ал Аксе, што он пориче.

Организација је извршила низ смртоносних напада на израелске војнике и досељенике.

Баргути је осуђен на пет доживотних казни плус 40 година затвора због учешћа у тим акцијама.

Он је одбио да призна ауторитет израелског суда.

„Оптужбе нису подигнуте против њега зато што је починио те чинове властитим рукама, већ зато што је био вођа", рекла је његова жена Фадва за ББЦ на арапском.

Фадва, која је правница, каже да је током саслушања Баргути „одбацио све оптужбе" и да је „негирао оптужбу да је основао Бригаде мученика Ал Аксе.

Како би Баргути могао да постане председник?

Осама Хамдан, представник Хамаса, верује да је на Баргутијевој страни његова репутација:

„Неко попут Марвана Баргутија несумњиво има револуционарну историју и неки ће то доживети као квалификацију за лидера, и ми то поштујемо, али као покрет, нисмо расправљали о овом питању у начелу…

„Сматрамо да је наш став јасан: да палестински народ изабере властито вођство путем избора, на којима ће Палестинци одлучити ко ће их заступати, и сви треба да поштују ту вољу."

У децембру 2023. године, анкета спроведена на гласачима за Палестинску управу, он је био свеукупно популарнији од других кандидата.

Хамас се одавно бори за Баргутијево ослобађање.

Саопштење Халика Ал Хаје, шефа Хамасове Канцеларије за арапска и исламска питања, објављено је на налогу покрета на Телеграму у новембру 2021. године.

„Желимо да уврстимо лидера Марвана Баргутија и лидера Ахмеда Садата (генералног секретара Народног фронта за ослобођење Палестине) на списак имена за споразум о размени", изјавио је.

Израел је одбио да пусти Баргутија 2011. године у склопу споразума о размени израелског војника Гилада Шалита и палестинских затвореника из његових затвора, који је обухватао ослобађање Хамасовог вође у Гази Јахје Синвара.

Политички аналитичар и истраживач Ораиб Ал Рантави каже да би Баргутијево потенцијално предавање Палестинској управи могло бити повезано са споразумом о размени између Хамаса и Израела.

Хамдан каже да Израел опструира такав споразум.

Размена затвореника

Ал Рантави је рекао за ББЦ на арапском да Баргутијево ослобађање зависи од тога да ли ће Израел „жртвовати таоце да би избегао да прави уступке и наставио рат без стављања приоритета на ослобађање израелских талаца које држи Хамас".

Међутим, он верује да „амерички и унутрашњи израелски притисци отежавају израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу да се одлучи за ту опцију, тако да би могао да нагиње ка споразуму о размени затвореника и талаца".

Нетанјаху је као „делузивне" описао Хамасове захтеве за ослобађање великог броја Палестинаца.

Потенцијално ослобађање

На питање о могућности да се кандидује, Баргути је 2009. године послао писани одговор из затвора: „Кад се постигне национално помирење и дође до договора о одржавању избора, донећу одговарајућу одлуку."

Упркос његовом заточеништву, он се 2021. године кандидовао на палестинским председничким изборима.

Актуелни председник Махмуд Абас је отказао гласање, навевши као разлог израелско одбијање да дозволи учешће Источног Јерусалима.

Међутим, Ал Рантави каже: „Покрет отпора ће инсистирати на захтеву за ослобађање Марвана и његових другова."

Меир Масри, професор политичких наука на Хебрејском универзитету у Јерусалиму и члан Централног комитета Израелске лабуристичке странке, рекао је за ББЦ на арапском да је тешко замислити да израелска влада предузме такав корак, „због историјских преседана", мислећи на договор о пуштању Синвара.

У његове разлоге спада и то што „Баргути служи неколико доживотних казни", поред противљења израелске деснице ослобађању људи које је Масри описао као „терористе".

Решење о две државе

Израелски писац Гершон Баскин написао је у Харецу у јануару да транзициони период после рата у Гази захтева да „палестински вођа буде у могућности да заговара јединство и да се посвети разоружању у региону. Такав вођа би могао да буде Баргути."

Баскин истиче да Баргути „још подржава решење о две државе".

У међувремену, америчка дипломаткиња Ђина Винстенли, председница Савета за блискоисточну политику, рекла је за ББЦ да је садашња израелска влада јасно ставила до знања да нема ни вољу ни намеру у овом тренутку да прави кораке напред у вези са решењем о две државе.

„Да бисмо стигли дотле, биће потребан велики напор међународне заједнице.

„Међутим, то је једини начин да се прекине ово стравично врзино коло насиља између Палестинаца и Израелаца."

Винстенли додаје да чак и ако Баргути буде био пуштен, „нема јасног пута до решења о две државе…".

„Актуелни израелски премијер можда неће остати на власти дугорочно, тако да је усмеравање било ког израелског лидера ка преговорима нужно, али неће бити лако."

Зашто је Баргути опција?

Тарек Фахми, директор Јединице израелских студија у Националном центру за блискоисточне студије, сматра да је мало вероватно да ће Израел ослободити Баргутија.

„Марван има сјајан револуционарни историјат, али Израел у овом тренутку неће допустити његово пуштање да би преузео вођство над Палестинском управом.

„Можда ће бити предложене неке друге личности, али он практично неће бити председник", каже Фахми.

Међутим, Винстенли тврди да би „ослобађање Марвина Баргутија било стратешки потез са израелске стране, јер се он сматра одрживом опцијом за нехамасовско вођство над Палестинцима."

Ал Рантави верује да би Баргутијево ослобађање било у интересу Хамаса.

Он каже да би то обновило Фатах, помогло у обнови Палестинске ослободилачке организације, довело до помирења и изградило јединствену референтну тачку за палестински народ.

Али да ли би Баргути могао да води Палестинску управу из затворске ћелије?

Ал Рантави каже да је један предлог да Баргути преузме председничку дужност из затворске ћелије.

Теорија гласи да би потпредседник преузео церемонијалну улогу а потом би се извршио притисак на Израел да пусти Баргутија на слободу да влада и практично.

С друге стране, Меир Масри верује да је идеја да Баргути преузме власт из затвора „нереалан предлог".

Према Масријевом мишљењу, Израел не би осећао притисак да га ослободи и он би био неефикасан, управљајући са изоловане локације са ограниченим приступом комуникацији.

Ал Рантави сматра да је Баргути „релативно умерен", у поређењу са неким другим палестинским лидерима.

Он каже да га његова „национална и уједињујућа личност, која није повезана са екстремистичким струјама унутар палестинског националног покрета, чини популарним и прихваћеним од већине фракција".

До објављивања овог чланка, вођство Палестинске управе није одговорило на захтеве за коментар.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]