Банде Хаитија: Све већа власт криминалних група

A man drives past a burning barricade during a protest against Prime Minister Ariel Henry's government and insecurity, in Port-au-Prince, Haiti on 1 March 2024

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Протести против премијера Хенрија јачају последњих недеља
    • Аутор, Ванеса Бушлутер
    • Функција, ББЦ Латинска Америка и Кариби

Хиљаде затвореника на слободи, влада без иједног легитимно изабраног званичника и вођа банде који отворено прети премијеру.

Сцене које се одвијају на Хаитију шокантне су чак и за оне који су последњих година помно пратили наизглед незаустављиви успон оружаних група у земљи.

У овом тексту детаљније се бавимо како је дошло до тога да банде завладају огромним деловима престонице, док све већи примат добијају и у руралним крајевима ове карипске земље.

Short presentational grey line

Оружане групе су одавно играле крваву улогу у историји Хаитија.

Током 29 година диктатуре Франсоаа Дивалијеа, познатог као Папа Док, и његовог сина Жана Клода „Бејби Док" Дивалијеа, паравојна сила звана Тонтон Макуте служила се екстремним насиљем да искорени било какву опозицију Дивалијевом режиму.

Млади Дивалије је 1986. приморан на изгнанство, али су банде, понекад уз заштиту и охрабривање политичара, наставиле да исказују различити степен моћи.

Најскорију, широко распрострањену, епидемију насиља банди, покренуо је атентат на председника Жовенела Моиза 7. јула 2021. године.

Jovenel Moise, Haiti's then president, speaks during an interview in Port-Au-Prince, Haiti, on Monday 29 January 2018

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Моиз је убијен у јулу 2021

Председника је у његовом дому надомак Порт-о-Пренса, престонице Хаитија, убила група колумбијских плаћеника.

Колумбијци су ухапшени, као и велики број других осумњичених, али истрага још није утврдила ко је наредио атентат на председника.

Насиље банди било је и под Моизом, али „вакум моћи" после његовог убиства омогућио је бандама да заузму више територија и постану утицајније.

И није био упражњен само положај председника.

После неколико одлагања законодавних избора, мандати свих изабраних званичника су у међувремену истекли, оставивши празним све институције у земљи.

Од убиства Моиза, земљом влада Аријел Хенри.

Хенрија је Моиз изабрао за премијера недуго пре него што је убијен, али га није изабрао народ, због чега неки доводе у питање његов легитимитет.

Haitian prime minister Ariel Henry addresses world leaders during the United Nations (UN) General Assembly on 22 September 22 2023 in New York City

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Аријел Хенри је премијер од 2021. године, док је место председника остало упражњено

Како нових избора није било, противљење Хенријевој владавини било је све јаче.

Уз то, несигурност на улицама се само појачавала, присиљавајући стотине хиљада Хаићана да беже из домова.

Један од најгласнијих Хенријевих ривала је Џими Шеризије, бивши полицијски службеник који је по отпуштању из полиције постао вођа банде.

Шеризије, познат по надимку Роштиљ (Barbecue - Барбекју), предводи Г9, савез девет банди основан 2020. године, а који наводно има везе са странком Тет Кале покојног председника Моиза.

Роштиљ је од самог старта пружао отпор премијеру Хенрију.

Атентат на Моиза, за који је окривио „смрдљиву буржоазију", искористио је да позове присталице на учешће у „легитимном насиљу".

Брутални напади и пљачке почели су да се шире, нарочито у Порт-о-Пренсу, где се налази центар Роштиљове моћи.

У октобру 2021, Хенри је хтео да положи венац на споменик убијеном председнику, али је у томе спречен.

Одједном су се појавили тешко наоружани чланови банде Шеризијеа и почели да пуцају у ваздух.

Обучен у беспрекорно бело одело и окружен присталицама, вођа банде је потом сам положио венац на споменик - убедљива демонстрација силе.

Његова банда Г9 у исто време води крвави рат са Г-Пепом, ривалском бандом која је наводно повезана са странкама које су биле опозиција убијеном председнику Моизу.

Свађе и борбе око територије између ове две групе постале су уобичајене и пренеле су се из сиромашнијих четврти у центар Порт-о-Пренса.

Former police officer Jimmy "Barbecue" Cherizier, leader of the 'G9' coalition, speaks during a press tour of the La Saline shanty area of Port-au-Prince, Haiti 3 November 3 2021.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Џими „Роштиљ" Шеризје је вођа банде који воли да се представља као револуционар

Школе и болнице су морале да се затворе, а 2023. је из домова побегло више од 100.000 људи.

Међународни комитет Црвеног крста рекао је за ББЦ да је његово особље морало да разговара са стотинама банди да би добило дозволу да испоручи хуманитарну помоћ.

У даљој демонстрацији силе, банда Г9 је 2022. блокирала приступ главном терминалу за гориво Варо, изазвавши несташице горива и осујетивши друге кључне испоруке, као што су лекови и пијаћа вода.

Националне полицијске снаге Хаитија - које према статистици из 2023. броје свега 9.000 активних чланова у земљи са 11 милиона становника - имале су проблема да се супротставе бандама, добро наоружаним оружјем прокријумчареним из САД.

Процењује се да је осамдесет одсто престонице под контролом банди и да се људи који живе у тим крајевима суочавају са „нехуманим" нивоом насиља, наводи координаторка Уједињених нација Улрика Ричардсон.

Ричардсон је изјавила да је између 2022. и 2023. дошло до повећања сексуалног насиља од 50 одсто, а да су се на мети банди посебно нашле жене и младе девојке.

Хенри изнова позива на међународну подршку у борби против насиља, али до сада су само Бахами, Бангладеш, Барбадос и Чад формално саопштили Уједињеним нацијама да планирају да пошаљу безбедносне снаге као помоћ.

Међутим, нико до сада није то заиста и урадио.

Jimmy Chérizier

Аутор фотографије, Pierre Michel Jean

Потпис испод фотографије, Шеризије је изнео мировни план 2022

Током најновијег скока насиља, Хенри је отпутовао у Кенију да покуша да издејствује испуњење обећања тамошњих званичника да ће послати 1.000 полицијских службеника на Хаити.

И док хаићански цивили очајнички желе више безбедности, неки са забринутошћу гледају на размештање страних снага безбедности.

Хаити, који је независност од Француске стекао после успешне побуне робова 1791. године, налазио се под окупацијом Америке од 1915. до 1934. године.

Накнадне америчке војне интервенције између 1994. и 2004. учиниле су многе грађане скептичним према „мешању" из иностранства.

Неки Хенријеви критичари, попут Шеризијеа, страхују да он само жели да кенијске полицијске снаге искористи да учврсти власт, док расту протести са позивима на његову оставку.

Вођа банде је заправо 2022. изнео сопствени „мировни" план.

Предлаже да чланови његове банде буду амнестирани и да се оснује „савет мудраца" са представницима десет региона Хаитија.

Тражи и да његова банда добије положаје у кабинету.

Од тада је само појачавао притисак, трудећи се да се представи као „револуционар" који жели да свргне с власти „нелегитимног лидера".

Првог марта Шеризије је изјавио да ће „наставити да се бори против Аријела Хенрија".

„Борба ће трајати колико год буде било потребно", додао је он.

Тренутно се не зна где се налази Хенри, али са хиљадама затвореника на слободи и моћним вођом Г9 који отворено позива на његову оставку, шансе да премијер брзо поново успостави ред постају све мање.

Presentational grey line

Погледајте видео: Банде, пуцњава и нехигијена: Живот у „отетим" зградама у Јоханесбургу

Потпис испод видеа, Bande, pucnjava i nehigijena: Život u „otetim" zgradama u Johanesburgu
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]