Криминал, затвори и Латинска Америка: У крцатим затворима насиље измиче контроли

Октобарски масакр затвореника у Еквадору — у ком је страдало најмање 119 особа — још једном је покренуо питање пренасељености затвора.

Многи експерти за то делом криве еквадорску стопу затворске насељености од 133 одсто - или, другачије речено, 133 затвореника који заузимају простор намењен за њих 100.

У 52 затвора у Еквадору смештено је више од 39.000 затвореника - око 10.000 више него што има слободних места, према званичним цифрама.

Масакр у затвору у Гвајаквилу био је трећи те врсте забележен у еквадорским затворима 2021. године.

У фебруару их је после масакра страдало 79, а у јулу је у још једном умрло 22.

Међутим, Еквадор није ни међу „топ 10" латиноамеричких и карипских земаља са пренасељеним затворима.

Он се налази на 18. месту листе Светске затворске статистике (ВПБ), коју саставља британски Истраживачки институт за кривичну и правосудну политику (ИЦПР).

Да бисте стекли јаснију слику о размерама овог проблема, вреди напоменути да само једна јужноамеричка држава нема пренасељене затворе: Суринам, у ком је испуњено 75,2 одсто затворских места.

На другом месту је Чиле, са стопом насељености од 100.4 одсто - другим речима, 0,4 одсто изнад капацитета.

Слично је и у Централној Америци: само Белизе нема пренасељене затворе, са стопом од свега 49,8 одсто. Мексико је мало изнад капацитета, са стопом од 101,8 одсто.

И тако, огромна већина латиноамеричких земаља премашује пун капацитет затвора, са регионалном просечном насељеношћу затвора од 160 одсто.

У неким земљама стопа насељености је два, три или четири пута изнад капацитета.

Најгорих шест

Постоји шест земаља у којима је број затвореника два, три или чак четири пута већи од броја доступних места.

Те земље се простиру широм читавог региона.

Убедљиво најгора је Хаити.

То је најсиромашнија земља у Америкама, са стопом насељености затвора од 454,4 одсто - или 4,5 пута више од капацитета.

Следећа је Гватемала, која има три пута више затвореника него што њен систем може да истрпи, са насељеношћу затвора од 367,2 одсто. Следећа је Боливија са 269,9 одсто.

Ове три земље налазе се међу десет са најнасељенијим затворима на свету.

Гренада (233,8 одсто), Перу (223,6 одсто) и Хондурас (204,5 одсто) комплетирају ову табелу за латиноамеричке и карипске земље, са више од двоструко више затвореника него затворских места.

Бразил, који се на овој табели налази на 12. месту, има стопу насељености затвора од 146,8 одсто.

Ова земља има трећу највећу затворску популацију на свету, са 773.000 људи у затворима, према званичним подацима владе.

Испред ње су само САД и Русија.

Али зашто ове земље, а Латинска Америка посебно, имају толику пренасељеност затвора?

Одсуство хапшења

Претпоставили бисте да овај проблем постоји зато што има премало затвора.

И били бисте само делимично у праву.

Број затвореника је растао много брже него број затворских ћелија.

Али стручњаци кажу да градња нових затвора не би решила проблем пренасељености.

„Знамо да што се више затвора изгради, то су они насељенији", каже Саша Дарк, предавач криминологије на британском Универзитету у Вестминстеру, који се специјализовао за латиноамеричке затворске системе.

Дарк истиче да се затворска популација у региону скоро утростручила од 2000. године и Латинску Америку назива „новом зоном масовног затварања".

„Престићи ће и Северну Америку", каже он, говорећи о региону са највише затвореника на свету, али без превеликих проблема са пренасељеношћу, упркос огромном броју затвореника.

Данас САД имају највећу затворску популацију на Земљи, и по укупном броју популације (више од два милиона), и по стопи затвореника на 100.000 становника (629 затвореника на њих 100.000).

У Бразилу, на пример, ова стопа је 322 затвореника на 100.000 људи.

У америчким затворима има више људи него у латиноамеричким и карипским земљама све заједно.

Али Дарк истиче да су САД овај степен од 2 милиона затвореника достигли пре две деценије, а од тада тај број није растао.

У истом периоду, у Латинској Америци је број затвореника скочио са 650.000 на 1,7 милиона.

Извештај ИЦПР-а показује да је између 2000. и 2018. године светска затворска популација нарасла за 24 одсто у складу са растом опште популације.

Али у Јужној Америци тај раст је био невероватних 170 одсто.

Зашто?

Судски проблем

„Главни проблем је у кривичном правосудном систему, а не у затворским систему, који не одлучује ко ће бити ухапшен", каже Цезар Муњоз, виши истраживач Хјуман рајтс воча (ХРВ) за Латинску Америку.

Муњоз истиче два конкретна недостатка кривичног правосудног система: спорост и „претерану употребу претпретресног притвора".

Цифре ВПБ-а најбоље илуструју овај последњи податак: на Хаитију, на пример, 81,9 одсто затвореника борави у затвору без претходног суђења.

У Парагвају је тај број 71,7 одсто.

У Боливији, 65 одсто. А у Бразилу, суђење још није имало око 40 одсто затвореника.

У просеку је у Јужној Америци без пресуде затворено више од 40 одсто затвореника.

У Централној Америци тај просек је 35 одсто.

А судски поступак може да потраје годинама - још један разлог зашто се пуне затвори

Политика према дрогама

Али на све то треба додати још један скорашњи феномен.

„Данас је један од највећих разлога за боравак у затвору продаја дроге", каже Дарк.

„Већина ухапшених нису велики дилери, већ млади људи који су посредници између оних који продају и оних који купују дрогу", каже он.

„У Латинској Америци, свако ко продаје дрогу назива се дилером, али у Европи то име носе само они на врху трговачке хијерархије."

Британски академик истиче да, у Великој Британији, малопродаја дроге - која се назива и микро-трафикингом - није кажњива затвором.

Стога је „затворска популација у Латинској Америци много млађа од оне у Европи".

Као и Муњоз, Дарк верује да је ова политика против дроге не само неефикасна, већ и да има потпуно супротан ефекат.

„На тржишту понуде и потражње, увек ће се наћи неко други спреман да продаје", каже он.

„Контрапродуктивно је пунити затворе људима који продају мале количине дроге на улицама", каже Муњоз из организација Хјуман Рајтс Воч.

Проблем са бандама

У књизи Затвори и криминал у Латинској Америци, објављеној ове године, Густаво Фондевила и Марсело Бергман истичу да су затвори од „инструмената за онемогућавање, одвраћање и рехабилитацију постали подстрекачи насиља и криминалитета".

Сукоби између криминалних група које контролишу затворе довели су до маскара у неколико земаља у региону, као што су Перу и Венецуела.

У бразилском затвору Алкакуз, у држави Рио Гранде До Норте, на пример, убијено је 26 затвореника током сукоба 2017. године између две банде, међу којима је и ПЦЦ (Прва команда престонице).

У Манаусу је исте године у борбама између група убијено 56 затвореника.

Нереди

Бразил је 1992. године доживео свој највећи затворски масакр, у Карандиру, у Сао Паулу, кад је убијено 111 затвореника током упада војске која је желела да угуши побуну.

Стручњаци упозоравају да тесно насељени затвори играју кључну улогу у стицању моћи банди.

„Пренасељеност затвора подстиче раст криминалних мрежа зато што је тамо мања контрола државе", каже Муњоз.

Он даје пример за то: „Ако имате ћелију прављену да прими пет затвореника, али она има 30, чувари не могу да контролишу место. И зато пренасељеност подстиче раст криминалних група."

„Затвори су веома важан елемент ових мрежа, зато што они постају регрутни центри", додаје он.

„Штавише, у региону имамо многе случајеве криминалних група које су оформљене управо у затвору, а потом наставиле илегалне послове изван њега", истиче Муњоз.

Он као пример наводи ПЦЦ, највећу криминалну организацију у Бразилу.

Дарк каже да су у многим земљама затворским властима „потребне банде да би омогућиле нормално функционисање затвора".

„На неким местима, ове банде чак добијају задужење од затворског система да одржавају ред", каже он.

Он то назива „коуправљањем".

„Кад не обезбедите довољно ресурса за казнени систем и не располажете неопходним бројем особља, сасвим је природно да људи који тамо раде и који управљају затвором затраже сарадњу од затвореника", објашњава он.

Решење

Шта је, дакле, решење да би се избегао овај зачарани круг?

„Морамо да улажемо у превенцију злочина уместо да реагујемо на криминал кад се деси", предлаже Муњоз.

„Та промена менталитета била би од фундаменталног значаја за Латинску Америку."

Погледајте видео о човеку који је невин провео 26 година у затвору

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]