Животна средина: Мега-цурење метана у Казахстану трајало месецима

Једно од најгорих цурења метана забележених у историји одвијало се прошле године из забитог изворишта у Казахстану, показала је нова анализа достављена ББЦ тиму за утврђивање чињеница.

Процењује се да је исцурило 127.000 тона гаса када је шикљање изазвало пожар који је беснео дуже од шест месеци.

Метан је много снажнији гас ефекта стаклене баште од угљен-диоксида.

Бузачи Њефт, компанија у чијем је власништву извориште, негира да је исцурила „значајна количина" метана.

Према Калкулатору за израчунавање еквивалента гаса ефекта стаклене баште америчке Агенције за заштиту животне средине, последице по животну средину таквог једног цурења могу да се пореде са вожњом више од 717.000 аутомобила на бензин годину дана.

„Величина и трајање цурења су искрено необични", рекао је Манфреди Калтађироне, шеф Међународне опсерваторије за емисије метана при Уједињеним нацијама.

„Били су екстремно велики."

Цурење је започело 9. јуна 2023. године, кад је пријављено шикљање током бушења на истраживачкој бушотини у области Мангистау, у југозападном Казахстану, које је изазвало пожар који је беснео без прекида све до краја године.

Стављен је под контролу тек 25. децембра 2023. године.

Локалне власти су рекле за ББЦ да се тренутно ради на томе да се извориште залије цементом.

Природни гас је превасходно сачињен од метана, гаса који је безбојан за људско око.

Али кад сунчеви зраци прођу кроз облак метана, он оставља јединствени отисак који неки сателити умеју да прате.

Ово конкретно цурење метана прво је истражила француска геоаналитичарска фирма Кајрос.

Њихову анализу сада су потврдили Холандски институт за свемирско истраживање и Политехнички универзитет у Валенсији, у Шпанији.

Проучивши сателитске податке, научници су открили да су високе концентрације метана биле видљиве у 115 пута између јуна и децембра.

На основу тих очитавања, они су закључили да је из једне бушотине побегло 127.000 тона метана.

То би могло да представља друго најгоре забележено цурење метана проузроковано људским фактором.

Луис Гуантер са Политехничког универзитета у Валенсији, који је помогао да се потврди цурење, каже да је „само саботажа Северног тока могла да има веће цурење".

У септембру 2022. године, подводне експлозије пробушиле су два цевовода за пренос руског гаса у Немачку - Северни ток 1 и 2 - испустивши у атмосферу и до 230.000 тона метана.

Према Међународној агенцији за енергетику, метан је одговоран за око 30 одсто пораста глобалне температуре од Индустријске револуције.

Иако на сателитска очитавања могу да утичу спољни фактори као што су облачност, научници кажу да су „потпуно сигурни" да су из овог конкретног изворишта испуштене огромне количине метана.

„Детектовали смо облаке метана на пет различитих сателитских инструмената осетљивих на метан", каже Гуантер.

„Сваки од ових инструмената мери метан на одређени начин, али ми смо добили врло доследна мерења из сваког од њих."

У саопштењу, Министарство за екологију у региону Мангистау потврдило је да је концентрација метана у ваздуху превазилазила законске границе у десет наврата између 9. јуна и 21. септембра прошле године.

Министарство је рекло и да је, у сатима после првобитног шикљања, ниво метана у ваздуху био 50 пута већи од дозвољеног.

Али Бузачи Њефт, казахстанска компанија у чијем је власништву извориште, негира тврдње да су исцуриле огромне количине метана.

Компанија каже да је њено извориште садржало „занемарљиве" количине гаса и да би сваки исцурели метан сагорео при изласку из бушотине.

Она каже и како верује да је само водена пара исцурила у атмосферу, створивши велике беле облаке који су били видљиви из свемира.

„Приступили смо овој ситуацији одговорно", рекао је за ББЦ заменик директора компаније за стратешки развој Данијар Дуисембајев.

Спољно истраживање које је наручио Бузачи Њефт, а у које ББЦ није добио увид, наводно доводи у сумњу Кајросове налазе.

Према компанији, истраживање сугерише да су сателити помешали друге гасове у атмосфери, као што је водена пара, са метаном и да научници нису урачунали метан који се већ налазио у ваздуху пре него што је дошло до шикљања.

Али тимови који су учествовали у верификацији Кајросове првобитне истраге цурења негирају ово.

„Тестирали смо потенцијални ефекат водене паре или дима, и нисмо нашли никакав сигнал да су они утицали на наша мерења", рекао је Гуантер са Политехничког универзитета у Валенсији.

Он је такође рекао да су научници тражили само „појединачне метанске облаке" и да на њихове методе није могао да утиче метан који се већ налазио у атмосфери пре несреће.

Казахстан се обавезао да ће смањити емисије метана

Званична истрага о узроцима несреће, коју је водио Атирауов градски Одбор за индустријску безбедност, показала је да Бузачи Њефт није правилно обезбедио бушење изворишта.

Она је такође окривила Заман Енерго, подизвођача, за бројне пропусте у самом процесу бушења.

Заман Енерго није желео да да коментар.

Казахстанско Министарство енергетике је у саопштењу написало за ББЦ да је борба са цурењем била „сложена техничка операција" и да „не постоји универзално решење за елиминисање сличних несрећа".

А опет ово није први пут да су огромна цурења метана откривена у Централној Азији.

Као и суседни Туркменистан, Казахстан је забележио десетине догађаја „супер-емитовања", што је израз који научници користе да опишу инциденте где су велике количине метана испуштене у атмосферу.

Али Гуантер каже да се догађај примећен у области Мангистау истиче чак и међу њима.

„То је највеће цурење метана од 'нормалних' људских активности које смо икада открили", рекао је он.

Климатски експерти из Пратиоца климатске акције кажу да се, уз пројектовано повећање производње природног гаса, Казахстан суочава са ризиком од нових цурења метана из гасовода.

На прошлогодишњем климатском самиту ЦОП28, Казахстан се придружио Глобалном обећању за метан, добровољном споразуму више од 150 земаља о смањењу емисија метана за 30 одсто до 2030. године.

Додатно извештавање: Рајхан Демитри и Дилмурад Авалбаев из ББЦ Мониторинга.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]