У потрази за мирним сном кроз векове: Занимљива историја кревета

Усред ветровитог пространства маленог залива на западној обали Оркнијских острва у Шкотској, удомило се древно насеље Скара Бре.

Овај лавиринт пепељасто зелених хумки, великих једнособних кућа које су опасане дебелим зидовима и прекривене травом, и повезане наткривеним каменим пролазима, напуштен је пре отприлике 4.500 година.

Али, у сваком дому су две ствари које бисмо и данас препознали - кревети.

Стамбени објекти у Скара Бреу, на крајњем северу Шкотске, углавном имају исту поставку: просторију од отприлике 40 квадратних метара са огњиштем у средини и разним праисторијским намештајем.

Поред кутија за одлагање и тоалетних столића и полица, ту су и два правоугаона ограђена простора, дужине да отприлике у њих може да се смести човек.

Као и већина артефаката пронађених на овом острву без дрвећа, ови праисторијски кревети су направљени од плоча хладног, тврдог камена.

Па ипак, због високог узглавља и подигнутих страна препознатљивог су облика.

Ако изузмемо древне натписе пронађене на некима, и понеки скелет скривен испод њих, скоро да би могли да буду из 21. века.

Људи праве кревете хиљадама година.

У књизи Шта смо радили у кревету: хоризонтална историја, антрополог Брајан Фаган и археолошкиња Надиjа Дурани са Универзитета Калифорније, Санта Барбара, представљају њихов развој од самог почетка.

Скоро одувек се сматрало да се простори за спавање састоје од гомиле пажљиво сложеног растиња прекривеног меким лишћем биљака које терају штеточине.

А онда су почели да се праве први оквири за кревете.

Кревети од пешчара у Скара Бреу спадају међу најстарије икада пронађене.

Оквири за кревете појавили су се пре нешто више од 5.000 година, на неколико места истовремено.

Око 2.735 километара од Оркнијских острва, на Малти, у тунелима који су служили за погребне обреде, пронађени су докази који упућују на рано постојање ове врсте намештаја.

Међу њима је и глинена фигурина жене која на једноставној подигнутој платформи, мирно спава на боку, с једном руком испод главе.

Ови рани кревети нису били само места за одмор.

Често су имали дубоко симболичко значење и везе са загробним животом, сматрају Фаган и Дурани.

У наредним миленијумима, кревет је попримио много различитих облика, одражавајући веровања и практичне потребе разних култура.

Представљамо кратку историју ових храмова сна, како их, бар људи у западном свету, сматрају.

Стари Египат: Наслони за главу и платформе за спавање

Када је Хауард Картер кроз гипсана врата ушао гробницу фараона Тутанкамона 1922. године, дочекала га је ризница златних предмета, од којих су шест били кревети.

Међу предметима који су насумично враћени у гробницу после две пљачке у давној прошлости, били су погребни кревет украшен ликом богиње у облику краве Мехурте, позлаћени дрвени кревет и практичан кревет за путовање са револуционарним механизмом за склапање, можда и први те врсте.

Као и већина древних египатских кревета направљених за богату елиту, Тутанкамонови се углавном имали дрвени оквир и лежајни део исплетен од трске или канапа.

И као што је то било уобичајено у то време, млади фараон би свако вече поспану главу положио на крут, уздигнут наслон за главу уместо на мекани јастук.

Овакав наслон се често користио у тропским пределима, можда ради боље циркулације ваздуха.

Таква врста наслона можда је помагала и да се током спавања не покваре пажљиво направљене фризуре.

Наиме, стари Египћани, као и Тутанкамонова бака, понекад су носили увојке, кике или уплетену косу.

Стари Рим: Кревет за сваку прилику

У старом Риму, као и у многим друштвима, места где су људи спавали зависила су од њиховог друштвеног статуса.

Док су неки робови сваке ноћи вероватно легали на простирку од осушеног лишћа или животињске коже, или би се само склупчали на земљи, другима је било удобније.

Током археолошких ископавања древне виле у Ћивити Ђулијани, предграђу римског града Помпеје, 2021. године, откривена је спаваћа соба која је остала замрзнута у времену скоро 2.000 година.

Међу гомилом посуда, дрвених сандука и других предмета, била су и три кревета, а испод њих тегле са остацима мишева.

Кревети су имали дрвене ногаре и лежајни део од исплетеног ужета, а уместо душека били су прекривени ћебадима.

С друге стране, имућни људи имали су више кревета него што им је било потребно.

Римљани су измислили посебне називе за кревете за различите намене, међу којима су lectus lucubratorius за учење, lectus genialis за младенце, lectus tricliniaris за излежавање и обедовање у друштву и lectus cubicularis за спавање.

Имали су чак и наменски кревет за сахране.

Већина ових кревета је била од металне подигнуте платформе, прекривене танким душеком.

Рано модерно доба у Европи: Стенице и дебели душеци

Европљани су до 17. века имали широк избор кревета на располагању.

Постојали су затворени кревети (кутије обично са вратима), кревети са подлогом од канапа који је требало редовно затезати, одакле вероватно потиче израз „чврсто спавај" и сложени дрвени кревети са четири ногаре попут Великог кревета из Вера, на коме је наводно једном спавало 52 људи.

Један од основних делова креветнине у рано савремено доба биле су навлаке за душеке од чврстог материјала.

Ове једноставне вреће, које су понекад биле огромне, прављене су од јаких, густо тканих материјала као што је лан.

Вреће су пуњене разним материјалом, од перја до сламе.

Од пуњења је зависио и квалитет спавања.

Према писању Роџера Икирча, професора историје на техничком универзитету Вирџинија тек у САД-у, човек који је путовао Швајцарском 1646. године, жучно се жалио да је морао да преспава на душеку пуњеним лишћем, које је „шушкало" и боцкало га кроз навлаку.

Иако су навлаке за душеке од чврстог материјала биле, или је бар требало да буду редовно проветраване, ипак су биле савршено место за размножавање инсеката.

Како је у то време чест обичај био да се кревет дели са другим људима, чак и потпуним странцима, неретко су били мета најезде инсеката.

Викторијанско доба у Енглеској: Кревет-канап и бескућништво

До 19. века, неједнакост у Енглеској је достигла врхунац.

Услед индустријализације, радничка класа се борила да заради за живот, а истовремено је број становника брзо растао, што је довело до наглог пораста бескућника у градовима.

Добротворне организације у Лондону су осмислиле нека неубичајена решења.

Једно од њих су била здања са „ковчезима за четири пенија", поређани у редовима и у којима су људи могли да преспавају за четири пенија.

Друго решење био је кревет-канап.

Наиме, људи би спавали тако што би се седећи на заједничкој клупи са још стотинама других, наслонили на дугачки канап.

Ујутру би неко пресекао канап и сви би се нагло пробудили.

Оваква ноћ коштала је два пенија.

Међутим, онима који су били на другом крају финансијске лествице, сан ће ускоро постати знатно бољи.

Крајем 1900-их, немачки проналазач патентирао је први душек са спиралним опругама и од тада сан више није био исти.

Данас је избор бољи него икада пре.

Постоје душеци од пене, водени кревети, топли (грејани) душеци, футон (јапански) кревети, кревети на спрат, отомани, кревети са балдахинима...

Можемо само да замислимо шта би све од њих направили становници Скара Бреа.

Погледајте зашто имамо ноћне море

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]