Израел и Палестинци: Захтев за дозволу за оружје први пут поднело 120.000 израелских цивила

После напада од 7. октобра, у ком су Хамасови милитанти убили више од 1.400 људи, израелски грађани су поднели више од 120.000 нових захтева за дозволу за ватрено оружје.

Навала да се легалним путем набави оружје примећена је у читавој земљи.

Стрелишта су препуна рекордног броја Израелаца који желе да усаврше стрељачку вештину.

Испред продавница оружја, огромни редови људи стрпљиво чекају да купе своје прво наоружање.

После најаве израелске влада да ће попустити законе о оружју, они који имају право на њега - особе без кривичног досијеа или здравствених компликација - сада могу да добију дозволе за оружје у року од недељу дана.

Појединцима ће такође бити дозвољено да држе више од 100 метака, што је пораст у односу на претходно ограничење од 50.

„Зато што су укинули сва ограничења, сада је лакше доћи до оружја", каже Омри Шнајдер, четрдесетједногодишњи адвокат из кибуца надомак Јерусалима.

Али далеко од тога да је Шнајдер задовољан овом одлуком.

Њега брину импликације додељивања десетина хиљада примерака оружја цивилима.

„Постоје предности, али, наравно, постоје и лоше стране. Видимо шта се дешава у САД. То није лака одлука. Али сматрам да то морам да урадим, да би се људи Израела осећали безбедније."

Ултрадесничарски министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир, дугогодишњи заговорник приватног власништва над оружјем, тренутно је на турнеји по земљи делећи хиљаде примерака оружја.

Он је изјавио да су нова оружја конкретно намењена онима који живе близу границе са Газом или у мешаним јеврејско-арапским градовима, и позвао је све те јеврејске заједнице да формирају тимове цивилне одбране.

Шнајдер живи у великом кибуцу који је дом за 200 породица.

Он подржава ову идеју „цивилне акције".

„Због читаве ситуације, у мом кибуцу смо одлучили да набавимо оружје и да формирамо народне патроле.

„Овај тим за хитне реакције ће интервенисати ако, не дај Боже, дође до нове пуцњаве или инфилтрације терориста."

Погледајте видео о наоружавању Израелаца:

Али док већина јеврејске популације тражи начине да се осећа безбедније, израелски Арапи, који чине више од 20 одсто становништва, кажу да никад нису били уплашенији.

Израелски арапски грађани из читаве земље пријавили су ББЦ-ју инциденте дискриминације, вербалног узнемиравања и онлајн троловања.

Град Лод у централном Израелу има болни историјат расног насиља између јеврејског и арапског становништва.

Сухаир Хамдуни, специјална наставница за децу са инвалидитетом, живи у Лоду читав свој живот.

На једној страни њене улице су јеврејске куће, на другој арапске.

Она каже да од напада више не одлази да купује намирнице у јеврејску четврт, већ хода заобилазним путем до арапских радњи, чисто из страха да ће бити нападнута.

„Већ смо били нападани у властитим домовима раније и морамо да се носимо са том траумом."

Арапски грађани Израела, од којих се многи идентификују као Палестинци, углавном су изузети од служења обавезног војног рока.

Без те обуке, њима је много теже да дођу до дозволе за наоружање.

„Бринем се да док Израелци буду користили право да се бране, ја бих могла да завршим мртва. Ја и моји синови. Не зато што сам урадила било шта лоше, већ зато што сам Арапкиња.

„Ако Јевреји у мом крају имају право да набаве оружје, онда би требало и ја да га имам или ниједна страна да не добије оружје."

Од напада Хамаса, мешани градови у Израелу, који су некада цветали од локалног туризма, сада делују напуштено.

Радње су затворене и ниједан ресторан не ради.

„Више од 60 одсто мојих муштерија су били Јевреји", каже власник ресторана у Лоду Абу Амир.

„Али они сада не долазе. Нико не долази. Нико не зове.

„Арапи се плаше да иду у јеврејска насеља, а Јевреји се плаше да иду у арапске градове."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]