Ментално здравље: „Док сам покушавао да спасем друге, изгубио сам брата“

„Кад сам пре три године пронашао хладно тело млађег брата био је мај, али у моје срце се увукла зима."

Тако гласи тужна прича једног старијег брата.

Џанг Џун Ха био је посебно затечен свиме, јер је његов млађи брат имао само 35 година.

Џанг је позвао полицију након што данима није успевао да добије брата преко мобилног телефона.

Кад су развалили братовљева врата, Џанг је пронашао Џун-Ана како лежи беживотно на кревету.

„У то време сам ишао на курс превенције суицида бих посао инструктор", каже Џанг.

„Посећивао сам школе да бих едуковао децу о честим знацима да особа размишља о самоубиству и шта може да се уради да би јој се помогло.

Покушавао сам да спасем животе других људи, али никад нисам ни помислио да би мој брат могао да одузме свој."

Џангу (45) је и даље веома тешко да говори о томе кроз шта је прошла његова породица јер је то јако осетљива тема у јужнокорејском друштву.

Али он чини све што може да укаже на проблем говорећи о властитом животном путовању.

Највиша стопа самоубистава међу развијеним земљама

Јужна Кореја је славна по К-попу и глобалним компанијама као што је Самсунг.

Али у споља гледано успешном друштву, свакога дана себи одузме живот 36 људи.

Земља има највишу стопу самоубистава у тридесетосмочланом економском телу богатих земаља Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Према статистичком заводу Јужне Кореје, током 2021. године 13.352 људи је себи одузело живот.

Самоубиство је водећи узрок смрти међу Јужнокорејцима узраста између 10 и 39 година.

Више од двоје на сваких пест смрти међу тинејџерима (43,7 одсто) узроковано је самоубиством.

Тај број скаче на 56,8 одсто за људе у двадесетим, а потом пада на 40,6 одсто за људе у тридесетим.

Џангов брат је део ове генерације која има проблема са преживљавањем.

Сеул бележи стопу од 23,6 смрти на 100.000 људи, што је више него двоструко више од просека од 11,1 смрти у земљама ОЕЦД-а.

Влада је недавно најавила петогодишњи план за спречавање самоубиства са циљем смањења ове топе за 30 одсто.

Циљ од 30 одсто значајан је зато што ако влада буде била успешна, више не може бити означена као „земља са највишом стопом самоубистава међу OECD земљама".

Али да ли је ово само пропагандни трик или ће се стварно позабавити дубоко укорењеним проблемима који се крије иза ових бројки?

Друштво под високим притиском

Стопа самоубистава у Јужној Кореји је резултат мешавине економских, друштвених и културолошких фактора.

Земља је постала глобална економска сила након што је подељена у Корејском рату, окончаном 1953. године.

Али овај брзи економски раст није довео до правилног развоја државних служби већ је само допринео све већој неравноправности.

То је довело до настанка друштва изграђеног на интензивном надметању и постизању успеха, што је на крају навело многе грађане да пате од психолошких проблема.

Тек је након смрти брата Џанг сазнао да је овај ишао на терапију сваке недеље последњих 10 година.

„Мој брат је дипломирао теорију филма и припремао се за студије у иностранству. Као и у случају многих других корејских породица, осећао је велики притисак да успе. Али финансијска средства била су ограничена и живот му је био тежак", каже Џанг.

„Мој брат се очајнички борио против депресије. Срце ми се слама што то толико дуго нисам примећивао."

Стручњаци одавно истичу опасност у друштву које се превише усредсређује на лични успех појединца, обично у погледу новца или друштвеног статуса.

„Иза високе стопе самоубистава у Јужној Кореји крије се тужна прича о друштву са слабим социјалним системом, али друштву изузетно усредсређеном на успех, који се обично огледа у богатству које појединац може да стекне", каже Сунг Нанг Џанг, декан колеџа за указивање неге на Универзитету Чунг Анг.

„И како традиционалне везе између чланова породица и комшија слабе, изгледа да сви воде ову битку за успех сами."

Погледајте видео:

„Разговарајмо"

Ова култура се полако мења, али има још много тога да се уради.

„Јужнокорејци су навикнути да морају да се истакну у овом хиперкомпетитивном друштву, а Кореја није баш место на којем лако можете да изразите сопствена осећања", каже Јеон Су Ким, директорка Лајфлајн Сеосоула, добротворне организације која оружа 24-часовну помоћ у превенцији суицида.

„Људима је потребно више простора да слободно и безбедно изразе проблеме и осећања.

„Морамо непрестано да подсећамо људе да постоје различити начини за успех и да они то истински прихвате."

Џанг сада ради као клинички психолог у менталном здравственом центру у Сеулу, помажући породицама погођеним самоубиством или људима које море суицидалне мисли.

Он води и групе за подршку породицама које су изгубиле најближе у самоубиству.

„То је тежак посао. Чланови породице су обично први који открију тело.

„Они се веома живо присећају те сцене и веома експлицитно описују шта се десило."

Џанг је свестан емоционалне цене коју плаћа у тим разговорима.

„Али овај посао је тога вредан кад видите да им на крају буде боље."

Осећај прихватања и разумевања влада и у његовој породици.

Џанг напомиње да је његов брат оставио опроштајну поруку са извињењем родитељима и њему што их напушта.

Али кад је породица једног дана посетила његов гроб, Џанг је поручио млађем брату да је „све у реду".

„Не мораш да се извињаваш. Добро смо, бринемо једни о другима", каже Џанг.

„И зато не треба да ти буде жао, повратићемо се".

Погледајте видео - Шта је љубав: Еминина и Мустафина прича са психијатрије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]