Велика Британија и колонијализам: Бакингемска палата одбила захтев да врати посмртне остатке етиопског принца

Бакингемска палата одбила је захтев да врати посмртне остатке етиопског принца који је сахрањен у замку Виндзор у 19. веку.

Принц Алемајеху је одведен у Велику Британију са само седам година и стигао је на Острво као сироче након што му је мајка умрла на путовању.

Краљица Викторија се тада заинтересовала за њега и побринула се за његово образовање и организовала његову сахрану када је умро са само 18 година.

Али његова породица жели да се његови посмртни остаци врате у Етиопију.

„Као породица и као Етиопљани, желимо да његови остаци буду враћени, јер Велика Британија није земља у којој је рођен", рекао је један од његових потомака Фасил Минас за ББЦ.

„Није било исправно што је сахрањен у Великој Британији", додао је.

У саопштењу послатом ББЦ-ју, портпарол Бакингемске палате навео је да би уклањање његових посмртних остатака могло да утиче на друге који су сахрањени у катакомбама капеле Светог Ђорђа у замку Виндзор.

„Мало је вероватно да би било могуће ексхумирати посмртне остатке, а да се не узнемири почивалиште великог броја других", саопштила је палата.

У саопштењу се додаје да су власти у капели до сада биле осетљиве на потребу одавања почасти сећању на принца Алемајехуа, али и да имају „одговорност да сачувају достојанство преминулих".

Наводи се и да је у прошлости Краљевско домаћинство „удовољавало захтевима етиопских делегација да посете" капелу.

Принц Алемајеху је завршио у Британији као врло млад што је била последица империјалних акција и неуспеха дипломатије.

У настојању да ојача империју, принчев отац, цар Теводрос Други, тражио је 1862. године савез са Уједињеним Краљевством, али на његова писма краљица Викторија није одговарала.

Бесан због ћутања и узевши ствари у своје руке, цар је држао неке Европљане, међу њима и британског конзула, за таоце.

То је изазвало огромну војну акцију, у којој је учествовало око 13.000 британских и индијских војника, да их спасе.

У тим снагама је био и званичник Британског музеја.

У априлу 1868. опколили су Теводросову планинску тврђаву у Макдали у северној Етиопији и за неколико сати савладали одбрану.

Цар је одлучио да би радије одузео себи живот него да буде заробљеник Британаца, што га је претворило у херојску фигуру у његовом народу.

После битке, Британци су опљачкали хиљаде културних и верских артефаката.

Међу њима су биле златне круне, рукописи, огрлице и хаљине.

Историчари кажу да су десетине слонова и стотине мазги биле потребне да би се одвезло благо које је данас разбацано по европским музејима и библиотекама, као и у приватним колекцијама.

Британци су одвели и принца Алемајехуа и његову мајку, царицу Тируворк Вубе.

Британци су то правдали тврдњом да су их тиме заштитили како их не би заробили и убили Теводросови непријатељи, који су били близу Макдале, према Ендрју Хевенсу, чија књига Принц и пљачка описује Алемајехуов живот.

После његовог доласка у Британију јуна 1868. године, принчева судбина и статус сирочета изазвали су симпатије краљице Викторије.

Њих двоје су се упознали у краљичиној кући за одмор на острву Вајт, недалеко од јужне обале Енглеске.

Пристала је да га финансијски подржи и дала га је на старатељство капетану Тристраму Чарлсу Сојеру Спидију, човеку који је пратио принца из Етиопије.

Најпре су живели заједно на острву Вајт, а затим га је капетан Спиди одвео у друге делове света, међу којима и Индија.

Али одлучено је да принц има формално образовање.

Послали су га у британску јавну школу рагбија, али тамо није био срећан.

Касније се преселио на Краљевски војни колеџ у Сандхарсту где је био изложен малтретирању.

Принц је „желео" да се врати кући, пише у преписци коју је цитирао Хевенс, али та идеја је брзо одбачена.

„Осећам га као да га познајем. Био је измештен из Етиопије, из Африке, из земље црнаца и боравио тамо као да није имао дом", рекла је његов потомак Абебеч Каса за ББЦ.

На крају, Алемајеху је завршио образовање у приватној кући у Лидсу.

Али се разболео, вероватно од упале плућа, и у једном тренутку је одбио лечење мислећи да је отрован.

После деценије у изгнанству, принц је умро 1879. у доби од само 18 година.

Његова болест је постала предмет чланака у националној штампи, а краљица Викторија је у властитом дневнику исказала тугу због његове смрти.

„Веома сам ожалошћена и шокирана када сам добила вест да је тај добри Алемајеху преминуо јутрос. То је много тужно! Сасвим сам, у страној земљи, без иједне особе или рођака", рекла је она.

„Његов живот није био срећан, пун тешкоћа сваке врсте, и био је тако осетљив, мислећи да људи буље у њега због његове боје коже... Свима је много жао".

Затим је организовала његову сахрану у замку Виндзор.

Захтеви да се посмртни остаци принца врате нису нови.

Некадашња председница земље Гирма Волде-Јоргис послала је 2007. године званичан захтев краљици Елизабети Другој да се тело врати, али су се ти напори показали безуспешним.

„Желимо га назад. Не желимо да остане у страној земљи", каже Абебеч Каса.

„Имао је тужан живот. Кад помислим на њега, плачем. Ако пристану да врате посмртне остатке, доживела бих то као да се вратио кући жив."

Надала се да ће добити позитиван одговор од новокрунисаног краља Чарла Трећег.

„Реституција се користи као начин да се дође до помирења, да се препозна шта није у реду у прошлости", каже професор Алула Панкхарст, специјалиста за британско-етиопске односе.

Он верује да би повратак тела био „начин за Британију да преиспита сопствену прошлост. То је одраз и суочавање са империјалном прошлошћу".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]