Србија и разоружавање: Може ли Србија да се ослободи нерегистрованог оружја

Након серије трагичних догађаја какву Србија не памти, власти су покренуле кампању разоружавања, али стручњаци очекују „ограничене резултате".

У одговор на два масовна убиства, која су се прошле недеље догодила за мање од 48 сати, Министарство унутрашњих послова (МУП) Србије позвало је грађане да између 8. маја и 8. јуна предају нерегистровано оружје, анонимно и без икаквих последица.

Током прва четири дана кампање, предато је 9.401 комад оружја, више од 400.000 комада муниције и 884 минско-експлозивне направе, наводи се у саопштењу МУП-а.

„Мислим да неће бити значајног помака, јер истраживања показују да грађани Србије верују да институције раде у интересу властодржаца и тајкуна, па су због тога убеђени да треба сами да се штите", каже Предраг Петровић, директор истраживања у Београдском центру за безбедносну политику (БЦБП), за ББЦ на српском.

Процењује се да цивилно становништво на Балкану има девет пута више оружја него војска и полиција, показала је глобална Анкета о лаком оружју (Small Arms Survey) из 2018. године.

Србија и Црна Гора деле неславно треће место у свету по броју комада оружја у рукама цивила, иза САД и Јемена.

Да ли кампање за предају оружја имају ефекта?

Првог дана кампање, на позив МУП-а одазвао се Нарцис Селимић, маркетиншки стручњак из Београда.

Овај шездесеттрогодишњак одлучио је да се одрекне пиштоља, иако има дозволу за држање оружја.

„Мој син иде у четврти разред основне школе и јако ме је погодила ова трагедија", каже Селимић за ББЦ на српском.

„Имао сам снажну потребу да нешто учиним".

Отишао је у једну полицијску станицу на Новом Београду где је, како додаје, затекао велику гужву.

„На ред сам чекао дуже од три сата - било је много људи, углавном старијих од 50 година, а рекао бих да су половина биле жене", описује Селимић.

Каже и да „нема папирологије", а полицијски службеници су „љубазни и предусретљиви".

Током протекле деценије, у Србији и земљама региона спроведене су десетине кампања за предају нерегистрованог оружја.

Најмање 171.000 комада оружја добровољно је предато властима у Србији од 2012. године, показују подаци Популационог фонда Уједињених нација (УНДП).

Петровић подсећа да је најуспешнија оваква кампања у Србији спроведена 2003. године, после полицијске акције Сабља, када су грађани предали „око 50.000 комада оружја".

Ради се о акцији проналажења и хапшења осумњичених за атентат на премијера Зорана Ђинђића, али и других за које се сумњало да су припадници криминалних кланова.

„Све касније акције биле су знатно мањег домета, када је предато свега неколико хиљада комада", истиче Петровић.

Александра Илић, професорка на Факултету за безбедност у Београду, сматра да „ригорозне и краткорочне мере", попут оваквих кампања, „превасходно имају за циљ да умире јавност".

„Шаље се порука да је то кључни потез државе у решавању проблема - ако има мање оружја, мања је шанса да се овако нешто догоди."

Међутим, Илић сматра да се „таквим мерама не постиже ништа на плану превенције".

Очекује да ће се на позив МУП-а одазвати „пре свега грађани који не представљају значајан ризик по безбедност".

„У сенци ће остати они који су повезани са неком врстом криминалне активности јер разоткривањем илегалног оружја постају изложени и за откривање других облика криминала", оцењује Илић.

Зашто грађани Србије имају толико оружја?

„Ратови у последњих 100 година довели су грађане у уверење да треба да држе наоружање, како би се заштитили у случају новог сукоба", каже Петровић.

Оцењује да су чести сукоби током протеклог столећа допринели развоју „културе наоружавања".

„Сматра се да је поседовање оружја одраз моћи, која је фактор опстанка и тако добијамо зачарани круг", наводи.

Селимић, који додаје да се дуго бавио стрељаштвом, одрекао се пиштоља који је држао од 1991. године, када је почео распад Југославије.

„Тада сам га набавио за личну заштиту", наводи.

Петровић каже да је још један елемент слагалице неповерење у институције.

Скоро две трећине грађана сматра да су „политичари организовани у интересне групе злоупотребљавају власт зарад остварења личних интереса", као и да највише корупције има „у политичким партијама, влади, правосуђу, полицији и медијима", наводи се у истраживању БЦБП из 2022. године.

„Наша истраживања такође показују да грађани Србије осећај безбедности приписују пре свега способности да сами себе заштите, што их подстиче да се наоружавају - и легално и нелегално", појашњава.

Претпоставља се да се оружје гомила још од Балканских ратова 1912-1913. године, а процене о количини варирају.

„Најскромнија процена је да на сваки комад легалног долази један комад нелегалног оружја, а најшира да има трипут више нелегалног оружја него легалног", каже Петровић.

У земљи има око 1.1 милион комада легалног оружја, податак је БЦБП из 2018. године.

„Подаци показују да, у случајевима убиства, предњачи коришћење илегалног ватреног оружја", додаје стручњак.

Јелена Лакићевић, начелница Одељења за оружје у Управи за управне послове МУП-а, оповргнула је истраживања по којима је Србија на врху листе ватрених оружја по броју становника.

„До тих података се дошло тако што је 2017. спроведено истраживање једне невладине организације.

„Приликом прикупљања података су коришћени неажурни подаци о броју комада регистрованог оружја и произвољни подаци о броју комада нелегалног оружја.

„Неком њиховом методологијом су дошли до податка да је Србија на врху листе", навела је Лакићевић за ТВ Прва у јануару 2023. године.

Међутим, није изнела нове податке.

Погледајте видео: Дан када је Београд занемео

Предаја и заплене оружја на Балкану

Од 2012. године, становници Западног Балкана су властима предали скоро 190.000 комада оружја које су држали без дозволе, показују истраживања УНДП-а.

Од тог броја, нешто више од 171.000 комада предато је у Србији.

Од 2000. године, власти у Србији уништиле су најмање 159.450 комада оружја, наводи се у Мапи пута за усклађивање законодавног оквира у земљама Западног Балкана са европском регулативом.

За то време, на Западном Балкану уништено је скоро 630.000 комада оружја, податак је глобалне Анкете о лаком оружју (Small Arms Survey) из 2018. године.

Од 2018. године, на границама Србије заплењено је скоро 8.000 комада оружја, показује Мапа пута.

Али, упркос овим напорима, у рукама грађана и даље га има „превише", оцењено је у истраживању БЦБП-а из 2018. године.

Према њиховим подацима, око 90 одсто оружја на Балкану је у рукама цивила.

Колико има оружја у региону?

Процењује се да у Босни и Херцеговини, на сваких 100 становника има 31 комад оружја - илегалног и легалног заједно.

У Северној Македонији долази 30 комада на 100 становника, а на Косову је тај број 24 на 100.

У Хрватској и Албанији има га вишеструко мање.

У Хрватској га има два комада на 100 становника, а у Албанији је 1,5 комад на 100 људи.

Извори: Анкета о лаком оружју и World Population Review

Погледајте видео: Дубона и Мало Орашје, дан после трагедије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]