Масовна убиства у Србији: Шта је ефекат копирања злочина

Шок и неверица због незапамћене трагедије у школи у Београду још су били снажни када је стигла вест да је 21-годишњи нападач аутоматским оружјем убио осморо људи и ранио 14 у селима око Младеновца.

А дан пошто је 13-годишњак ушао у његову школу и пуцао на другове, чувара и наставницу, било је и мањих инцидената у основним школама у Београду, Обреновцу и Војводини.

„Морамо да се изборимо против једног психолошког феномена који се зове ефекат копирања (copycat), да се не дозволи копирање монструозног злочина", изјавио је Александар Вучић, председник Србије, после убиства ђака и чувара школе.

Из Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду објашњавају да се тај термин односи на људе који пресликавају начин извршења кривичних дела.

„У питању су извршиоци који су под различитим утицајима, што не мора да буде везано за масовне медије, него и за обожавање лика и дела особе која је извршила кривично дело.

„Али не можемо да кажемо да је тако нешто узрок тренутних дешавања у Србији, не бих то поистовећивао са овим и пре бих рекао да је додатни изоловани инцидент", наводи Звонимир Ивановић, професор Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Власти су најавиле појачану контролу оружја међу цивилима, оштрију казнену политику, али и контролу извештавања медија и ограничавања садржаја на интернету за децу.

„Ефекат копирања" је добро познат и криминолози га темељно изучавају, каже Дејвид Вилсон, криминолог и професор са Државног универзитета у Бирмингему, Великој Британији.

„Та истраживања показују да овај феномен има много нијанси и да много више зависи од околности него што се то мисли.

„Никаква лавина сензационалистичког извештавања медија о злочину вероватно неће навести никога ко је стабилан да почини злочин попут оног о коме се пише", каже професор Вилсон за ББЦ на српском.

Ипак, додаје да извештавање медија може да повећа шансе да они који су склони насиљу постану „имитатори" тако што им смањи инхибиције, односно психолошке кочнице.

„Добијају упутства како да успеју у ономе што су наумили да ураде и сугерише им се да ће добити медијску пажњу због њихових дела.

„У суштини, такозвани 'имитатор' већ има склоност ка насиљу, те медијско извештавање није окидач, већ водич", објашњава Вилсон.

Због тога је потребно да држава иступи са мерама спречавања екстремног насиља на дужи рок, каже Лепосава Крон, клиничка психолошкиња са Института за социолошка и криминолошка истраживања.

„Потребне су мере дугорочне превенције која почиње од образовања становништва о ризичном понашању и факторима ризика у васпитавању деце", наглашава она.

Шта је Вертеров ефекат и како се разликује од ефекта копирања злочина?

Назван по трагичном лику из књиге Јохана Волфганга Гетеа из 18. века, Вертеров ефекат се користи као синоним за медијски подстакнута копирања самоубилачког понашања о којима се пише или извештава.

У истраживању које је објавио Универзитет Кембриџ се наводи да су непрестано извештавање о истом самоубиству и писање о митовима о самоубиству били повезани са повећаним стопама суицида.

То значи да би медијске организације морале да потраже савет здравствених стручњака како да извештавају о темама у вези са самоубиством.

Ефекат копирања или 'ланчана реакција'

У психолошком смислу се ефекат копирања злочина односи на повећану шансу имитативног понашања, то јест, копирања у одређеним ситуацијама.

До њега долази после изложености сценама насиља или директном насилном понашању, објашњава Крон.

„То значи да појединци могу да испоље склоност ка сличном понашању, као неку врсту ланчане реакције.

„У питању је 'учење по моделу' које је најмоћнији облик учења у области људске психе и понашања, посебно када су у питању деца у формативном периоду", наводи Крон.

Додаје да се то односи на децу у рањивом узрасту до пете или седме године живота, или ране адолесценције.

„Ту су и појединци са историјатом унутрашњих конфликата, тензија или менталних поремећаја који нису видљиви околини", напомиње Крон.

Професор Ивановић каже да постоје психолошки ефекти који се одигравају приликом угледања на одређене идоле или поступања по њиховим идолопоклоничким радњама и шаблонима.

„То, у принципу, не представља неки ненормалан шаблон који људи уопштено прихватају.

„Међутим, овде говоримо о девијантном понашању, првенствено човека који представља узор, као што је, на пример, Адолфу Хитлеру био Бенито Мусолини", објашњава Ивановић.

Термином 'копикет извршилац' се пажња скреће на човека који је починилац одређеног, по правилу, бестијалног дела, додаје.

„Што је дело ненормалније, људи који су подложни тој причи се више поистовећују са особом која га је извршила.

„Тако неки људи обожавају, најчешће, чувене серијске убице, али и силоватеље, највише у Сједињеним Америчким Државама", указује професор Криминалистичко-полицијског универзитета.

Медијска спирала

Анализа Мета Клемента, професора криминалистике са Универзитета Ројал Холовеј у Лондону

Кад год се на јавним местима више пута догађа насиље, медији се позивају на концепт „ефекта копирања".

Накнадни чинови насиља могу се објаснити указивањем на значајан утицај првобитне радње на људе, често тврде у медијима.

Тиме се сугерише да су починиоци насилних радњи које су уследиле подстакнути да их понове.

Али људи не би знали за првобитни злочин да није било медија који су пренели вест о њему.

То често ствара својеврсне спирале, јер реакције портпарола које круже медијима јасно играју улогу у стварању осећаја стрепње.

Тада се спекулише о даљем насиљу и доводи до веће шансе да се оно поново догоди.

Овај процес нам показује да различити учесници играју њихову улогу у драми.

Такође, неки политички лидери се користе насилним речником, што утиче на афективне и моралне емоције зато што покушавају да замаскирају испразност њихових политичких агенди.

На тај начин желе да промовишу јединство друштва усмеравајући бес на одређено жртвено јагње или непријатеље.

Стога, уколико се државе муче да спрече насиље и понекад га подстичу запаљивим речником и националистичким ставовима, тада се теорија о ефекту копирања чини површном и неубедљивом.

Дан када је Београд занемео:

'Социјална инфекција'

Лепосава Крон, клиничка психолошкиња, објашњава да је убиство најстрашнији злочин и да човечанство вековном постојању забране лишавања живота дугује опстанак.

„Али када се та забрана једном прекрши, и то на овако драстичан начин као у Београду 3. маја, долази до великих поремећаја, како на друштвеном плану тако и у психолошком животу људи који су посредно или непосредно трауматизовани.

„Тада се код неких људи покреће унутрашњи психолошки механизам 'зашто оно што је допуштено другима не би било допуштено и мени'", наводи Крон,

Додаје да тада може доћи до ширења тог екстремног злочина механизмима 'социјалне инфекције'.

„Овоме су најчешће подложне особе које су родитељи или старатељи виктимизирали", што је облик дискриминације у којем одређене особе постају жртве због неког људског деловања, објашњава она.

Додатни елемент је и доступност оружја.

„У случајевима 'стандардних' убистава који немају размере масовног злочина, јасно је да би се многи сукоби завршили тучама и покојим разбијеним носом да није било оружја при руци.

„Држава мора озбиљно да се суочи са проблемом регулисања контроле оружја, али и мерама спречавања екстремног насиља на дужи рок", указује Крон.

Није довољна само преко потребна психолошка подршка после масовне трауматизације, сматра она.

„Потребне су мере дугорочне превенције која почиње од образовања становништва о ризичном понашању и факторима ризика у васпитавању деце.".

Шта се десило у последња 72 сата у Србији

Осумњичени 21-годишњи нападач је убио осморо људи, а 14 ранио из аутоматског оружја у селима у околини Смедерева и Младеновца, око 60 километара од Београда.

Ухапшен је у околини Крагујевца, после вишесатне потраге полиције.

Два дана раније је 13-годишњак убио деветоро и ранио још седморо у београдској основној школи „Владислав Рибникар".

Из полиције је саопштено да је К. К. напад планирао недељама, а саставио је и списак деце као „приоритетних мета" и план кретања кроз школу.

Код њега су пронађена два пиштоља, неколико оквира муниција и четири Молотовљева коктела, а власти тврде да је, према незваничним информацијама, ишао са оцем у стрељану.

Дан после трагедије у београдској основној школи било је 25 интервенција због неодговорног понашања омладине, која је имитирала „убицу", рекао је председник Србије Вучић.

Један ученик је махао пластичним пиштољем на часу, код другог је пронађен списак са именима деце какав је имао К.К., а једна средњошколка је посекла шака и наставницу ножем.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]