Америка, медији и Руперт Мардок: Фокс њуз платио 787,5 милиона долара вансудског поравнања - да ли ће га то променити

Споразум вредан 787,5 милиона долара постигнут у последњи час омогућио је Фокс њузу да избегне дуго и потенцијално штетно суђење за клевету у спору са компанијом за прављење америчких гласачких машина Доминион.

У тужби у којој је тражио одштету од 1,6 милијарди долара, Доминион је навео да је Фокс оштетио његово пословање ширећи лажне тврдње како су његове машине помогле да се наместе председнички избори 2020. године у корист Џозефа Бајдена.

Иако је Фокс ову погодбу брзо прогласио победом, медијска империја такође је била приморана да јавно призна да су „одређене тврдње" које је изнела о Доминиону нетачне, што ју је довело у потенцијални сукоб са бившим председником Доналдом Трампом и њиховом огромном публиком пред предстојеће изборе 2024. године.

Мрежа, коју контролише деведесетдвогодишњи милијардер Руперт Мардок, још мора да се избори са другом, сличном тужбом друге компаније за гласачку технологију Смартматик, која тражи још већу одштету од 2,7 милијарди долара.

Хоће ли, међутим, ово променити начин на који Фокс и други медији извештавају тек остаје да се види.

Никол Хемер, ванредна професорка историје са Универзитета Вандербилт, специјализована за медије, конзервативизам и изборну политику, каже за ББЦ да иако се Фокс спасао јавног суђења, већ су му нашкодили судски списи који су открили како мрежа функционише изнутра.

Они су показали да су руководиоци мреже били забринути да ће изгубити гледаоце због Фоксове одлуке да тачно извештава о томе како је Трамп изгубио изборе у кључној савезној држави Аризони од Бајдена.

Интерна преписка је показала и да се мрежа плашила да ће њени гледаоци прећи код ултрадесничарске конкуренције One America Network (ОАН) и Њузмакс.

Према преписци, иза кулиса највећа имена мреже нису била убеђена у то што раде.

Мардок је написао мејл да тадашњи амерички председник после изборног дана „све више губи разум".

А Такер Карлсон, водитељ најгледаније емисије на мрежи, изјавио је да мрзи Трампа „свим срцем" и да је његов председнички мандат био катастрофа.

„Сувише онога што смо видели иза кулиса била је она врста политичког притиска која је онемогућавала Фокс Њузу да тачно извештава о изборима", каже Хемер.

„А ти притисци у међувремену нису нестали."

Осврнувши се на предстојеће изборе 2024. године, Хемер је рекла да очекује да ће се дезинформације и даље провлачити у политичком извештавању овог ТВ канала.

„Прилично је тешко доказати клевету у САД", каже она.

„Све што Фокс треба да ради је да настави да шири изборне лажи, завере и неистине, а да не именује ниједну конкретну компанију или особу, и нема ризика за њу од тужби у будућности."

Ова погодба ће „их само извештити у томе да иза кулиса не стављају ствари на папир", додала је Хемер.

Џејн Хол, професорка за медије и политику са Америчког универзитета, рекла је да ће Фоксу бити тешко да избегне „ружан загрљај" који мрежа има са Доналдом Трампом, ако жели да избегне велики ударац у рату гледаности са конкурентима чија је позиција још више десно на политичком спектру.

„Разлог због ког су ширили лаж о изборима 2020. године - иако је откривено да су њихови водитељи веровали да ја то лаж - био је зато што су знали да ће им опасти гледаност и да ће их напустити Трампови лојалисти", каже она.

Кад се ББЦ обратио Фоксу у вези са тврдњама да се компанија плашила да ће јој опасти гледаност, портпарол компаније послао је Нилсенове податке који показују да компанија никад није изгубила место у врху гледаности током читаве 2020. и 2021. године.

Краткорочно гледано, Фокс ће можда морати да се суочи и са тужбом за клевету Смартматика, још једне компаније за производњу машина за електронско гласање.

Она тврди да је Фокс свесно емитовао више од 100 лажних тврдњи против компаније у покушају да „искористи популарност председника Трампа измишљањем приче" о изборима 2020. године.

„Фокс је очигледно имао проблема са властитом причом. Био им је потребан зликовац", пише у тужби.

„Немајући правог зликовца, оптужени га је измислио. Оптужени је одлучио да претвори Смартматика у зликовца у својој причи."

Међу лажним тврдњама, наводи се у тужби, била је и она да компанија регистрована у Делаверу потиче из Венецуеле и да је под контролом „корумпираних диктатора из социјалистичких земаља".

Смартматик је оптужио Фокс и да га је овај окарактерисао као кључног актера у намештању избора на националном нивоу, иако је његова технологија коришћена само у лосанђелеском округу.

У саопштењу послатом ББЦ-ју, портпаролка Фокса рекла је да је „компанија спремна да брани овај случај око догађаја изузетно вредних извештавања" кад једном заврши на суду, вероватно 2025. године.

У судским списима поднетим 17. априла ове године, Фокс је такође уложио примедбу на многе тврдње из Смартматиковог случаја.

У саопштењу се Смартматиков захтев за одштету назива „неутемељеним" и „одвојеним од реалности" и „намереним да угуши слободе загарантоване Првим амандманом".

У Фоксовом правним списима такође се тврди да „Смартматик инсистира на томе да не могу сви фантомски губици да се припишу националним (тачније, глобалном) извештавања председникових тврдњи против њега, већ само шачици сегмената емитованих на Фокс Њузу."

„Та тврдња не може да прође ни тест озбиљног израза лица", додаје се.

Фокс је раније изјавио да је „уверен" да ће изаћи као победник у овом случају.

Међутим, Карл Тобајас, професор права са Универзитета у Ричмонду, у Вирџинији, рекао је за ББЦ да Смартматик вероватно поседује „сличне информације" као оне које су омогућиле Доминону да „изгради веома јак случај" који је на крају довео до погодбе.

Правни стручњак верује да ће Фокс поново покушати да избегне потенцијално још штетније суђење.

„Фокс ће морати да буде озбиљан у вези са том погодбом", рекао је он.

„Могуће је да Смартматик има још јачи случај."

Хемер каже да ће Фокс морати да се одлучи да ли су погодбе и тужбе напросто постале „цена његовог пословања".

„Мислим да ће морати да се прерачунају - 'колико нас кошта код публике да не ширимо те завере', напрема 'колико ће нас коштати на суду ако то ипак будемо чинили'", казала је она.

И док ће добро покривени Фокс можда моћи да приушти још једно позамашно вансудско поравнање, мањи медији као што су Њузмакс и ОАН можда неће успети да се извуку из сличних судских бура.

Оба су такође тужили Доминион и Смартматик.

Компанија која припада негатору изборних резултата и теоретичару завере Алексу Џонсу била је присиљена прошле године да прогласи банкрот после низа тужби за клевету.

„Мислим да почињемо да присуствујемо ситуацијама у којима тужитељи почињу да позивају оптужене на одговорност.

„Чини ми се да су судије, пороте и јавност постали осетљиви на неистине", каже Тобајас.

Погледајте видео: Како се развијала сага Трампа и порно глумице Сторми Данијелс

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]