Други светски рат и историја: Велики нацистички споменик у Швајцарској изазива осећај срамоте

Деценијама су људи пролазили поред огромног монолитног гранитног блока усред гробља у швајцарском граду Хуру не обраћајући пажњу на њега.

Изгледало је да нико није знао шта представља.

Али камени споменик од 13 тона који се надвија над оближњим надгробним споменицима сада изазива контроверзу - и срамоту.

Истраживање локалне новинарке открило је везе споменика са нацистичком Немачком и са непријатним односима неутралне Швајцарске са њеним суседима из Другог светског рата.

Гробље је у центру града.

Многи људи, попут радио новинарке Стефани Хаблуцел, пролазе туда сваког дана на путу до посла или у куповину.

Данас је споменик на гробљу неуредан, прекривен маховином.

Исписе на њему је тешко разазнати.

„На први поглед изгледа као ратни споменик", каже Стефани, сричући тешко видљив натпис: „1914 - 1918; hier ruhen deutsche Soldaten… овде леже немачки војници."

Зашто би, међутим, немачки војници били сахрањени овде?

У ствари, хиљаде рањених ратних заробљеника, француских и британских као и немачких, лечено је и интернирано у Швајцарској током Првог светског рата.

Неки су умрли од задобијених рана, други током пандемије грипа 1918.

Али споменик у овом месту је подигнут тек 1938. године.

„То је 20 година после смрти тих људи", каже Стефани.

„Није подигнут у част тим војницима, већ из пропагандних разлога, за нацистички режим".

Швајцарски историчар Мартин Бухер објашњава да је, како су нацисти јачали власт у Немачкој, њихова пропаганда укључивала обожавање њихових погинулих у рату, налик култу.

Немачка комисија за ратне гробнице постала је 1930-их део Хитлерове пропагандне машинерије.

Њен задатак је био да створи видљиве знаке нацистичке моћи како код куће, тако и код немачких суседа.

У Швајцарској је тада живело хиљаде Немаца и, каже Мартин, били су организовани.

„У Швајцарској су постојале све ове организације које знате из Немачке. Националсоцијалистичка партија, Немачки раднички фронт, Хитлерјугенд. Сви су били овде, али само за Немце, не за Швајцарце."

Немачка комисија за ратне гробнице поднела је амбициозне планове за изградњу огромног маузолеја у швајцарском граду Сент Галену.

То су швајцарске власти одбиле.

Али споменик у Хуру је одобрен.

Углачан и угравиран у Минхену, коришчењем нацистима омиљеног фонта фрактур, испоручен је швајцарском граду уочи Другог светског рата.

У то време, каже Мартин, становници Хура су морали да знају шта је то.

„Током нацистичких празника на споменик су стављали кукасте крстове… људи су морали да виде о чему је реч и да знају да је ово нацистички споменик."

Поједини, међутим, јесу били свесни о чему је реч и нису били задовољни.

Стефани је открила оштро интонирано писмо локалним новинама, написано 1938. године, са питањем: „Зашто имамо нацистички камен на нашем гробљу?".

Било је и оних који су подржавали.

Швајцарски симпатизери нацистичке Немачке били су добро познати у кантону Граубинден, чији је Хур главни град.

Али домаће швајцарске нацистичке партије никада нису заиста узлетеле, добиле су само два места у швајцарском парламенту 1935. године и никада више нису биле на изборима.

Иако Швајцарска још нема званично обележје Холокаусту, парламент је у марту прошле године одобрио планове за један такав споменик.

Постоји, међутим, око 50 незваничних споменика.

Током целог рата, Немци у Швајцарској су наставили да буду активни у нацистичкој странци и наставили су да исказују нацистичке симпатије.

А Швајцарци су, надајући се као и обично, да ће остати подаље од борби, направили компромисе са Берлином, чували нацистичко злато у банкама и одбили јеврејске избеглице.

Онда је, само дан после завршетка рата, неутрална Швајцарска покушала да се „опере".

„Дошло је до огромне чистке", каже Мартин.

„Швајцарска влада је покушала да казни швајцарске нацисте, било је суђења".

Немачки нацисти су у међувремену протерани.

„Мислим да је после тога много људи мислило да је то сада готово, нацисти су отишли, нема проблема", каже Мартин.

„А ја мислим да су заборавили овај споменик".

Ова колективна амнезија је била толико потпуна да су данас, међу људима попут Стефани, рођеним деценијама после рата, порекло споменика и нацистичко присуство у Швајцарској, били откриће.

„Одрасла сам овде у Хуру", каже она.

„И нисам схватала колико је овде било присутно нацистичких организација 1930-их".

Чак је и локални одборник Јон Пулт изненађен.

„Швајцарска није била слободна од нациста, и то ми је познато", каже он.

„Али нисам знао за овај споменик.

„Живим можда 500 метара од гробља где је овај камен, и прошао сам поред њега вероватно стотину пута, и никад нисам схватио да је реч о нацистичком обележју.

„Сада то схватам и видим врло јасно".

Шта би сада могло да се деси?

Упркос извесном осећају срамоте, врло мало људи је предложило рушење споменика.

Али још мање, додаје Стефани, каже да га треба оставити онаквим какав јесте.

Уместо тога, чини се да је на помолу консензус око предлога да се преиспита и објави тај период у историји Швајцарске, баш као што је Швајцарска морала да преиспита и извини се за третман према јеврејским избеглицама током рата.

„Мислим да би требало да остане у Хуру", каже Мартин и додаје: „Али мислим да је важно да се људима каже зашто је ту".

„Можда би могао да буде претворен у споменик на сећање свих људи који су погинули у Другом светском рату".

Јон Пулт је сагласан да би Швајцарска требало да од њега „направи споменик који би подсећао на ужасне злочине нациста".

Али би, додаје требало да послужи и као упозорење и очекује да ће уз њега бити постављен и податак на гробљу о чему се заиста ради.

„Требало би да створимо културу знања о томе, јер као што знамо увек постоји опасност од фашистичких идеологија, тоталитарних идеологија, какве сада видимо на пример у Русији", каже локални одборник.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]