Свемир и храна: Шта једу астронаути и како се боре са лебдећом храном

Док се НАСА спрема да открије нову генерацију свемирских одела, осмишљених за астронауте који ће се упутити на Месец 2025, осећа се ново узбуђење у ваздуху у вези са свемирским путовањима.

Постојећа свемирска одела која носе амерички космички путници нису доживела потпуни редизајн још од 1981.

За овај прототип каже се да сада више одговара путницама и ако добије коначно одобрење, користиће се у мисији Артемис 3, првом слетању на Месец са људском посадом у последњих пет деценија.

Уз сву ову помпу, многи људи су почели да се питају како изгледа живот у свемиру и како обављате просте свакодневне задатке као што је храњење.

Да би то сазнала, новинари ББЦ радио емисије Ланац исхране разговарали су са Никол Стот, пензионисаном астронауктињом НАСА.

'Недостајала ми је пица'

„Стално сам мислила на пицу", признала је Стот, која је током дуге каријере провела више од 100 дана у две различите мисије на Међународној свемирској станици (ИСС) , преживљавајући на специјално спремљеној храни.

„Било је нечега у помисли на стварно лепо парче пице са издашном и хрскавом кором, топљеним сиром и топлим сосом", описује она облизујући се.

Свемирски јеловници морају да се мењају тако да одговарају окружењу нулте гравитације, тако да нема хлеба, како би се спречило да унаоколо лете мрвице.

Уместо тога, они једу тортиље.

„За доручак можете да једете кајгану. Ако желите, можете чак и да узмете неку врсту малих омлета."

Посада ИСС-а састављена је од људи из различитих земаља и Стот открива да би астронаути често размењивали храну као школски ђаци.

„Ручак је био мешавина супа. Поново, могли сте да умотате практично шта сте хтели у тортиљу, а за вечеру су били моји омиљени јапански карији, који су изврсни."

Лебдећа храна

На ИСС-у нема тањира и посуда јер све лебди.

Храна коју астронаути једу изузетно је прерађена и да би јој се смањила тежина, из ње је исисана вода, а потом, уз помоћ топлих и хладних апарата за воду, астронаути рехидрирају храну пре него што крену да је једу.

Она се налази у пакетима, тако да астронаути њих користе као тањир, као и специјалну кашику за јело.

„Кашиком са дугом дршком узмете пиринач и потом покушате да га пребаците у кари. Баците га преко њега и тако добијете лепе мале пловне објекте" објашњава Стот.

Јести лебдећу храну изгледа прилично тешко.

Како је то Стот доживела?

„Читава та поставка са храном која лебди прилично је забавна. Дакле, добацивање храном или напросто једење из ваздуха била је права правцата забавна активност."

Рециклирана вода

Хидрирање у свемиру је важно, али одакле долази вода?

Део воде узлети са астронаутима са Земље, а остатак потиче од рециклирања.

Међу изворе воде спадају отпадне воде из ћелија горива свемирског шатла, влаге, па чак и мокраће.

Може да звучи одбојно, али НАСА тврди да је та вода чистија од оне коју већина нас пије на Земљи.

Здравствени проблеми

Постоји, наравно, озбиљна страна уноса хране код астронаута, а то је њена хранљивост.

Уравнотежена исхрана у свемиру може да поништи неке од екстремних последица по здравље које свемирски лет има на људско тело.

„Наше тело пролази кроз убрзани процес старења", објашњава главни нутрициониста НАСА-е Скот Смит, са здравственим проблемима као што су губитак килограма и костију.

„Ми знамо да појединци током лета губе тежину. Сумњамо да је то због тога што се храна не слегне у вашем желуцу на исти начин као што се то дешава на Земљи.

„Да желудац, практично, поручује вашем мозгу да сте сити пре него што се то стварно деси, тако да имамо апликацију на ајпеду како би посада могла да прати податке."

У друге здравствене проблеме могао би да спада губитак костију.

„Губитак костију током свемирског лета је око 10 пута бржи од губитка костију које виђамо код жена после менопаузе", открива Смит.

Стога је гаранција уравнотежене исхране микронутријената, угљених хидрата, протеина, витамина и минерала веома важна за физичко здравље, али Смит објашњава да то може да поправи и ментално стање астронаута.

„Сваки пут кад возило полети до свемирске станице, ми пошаљемо пакетић свежег воћа и поврћа, наранџи, јабука, паприке и бобица. Они не потрају дуго, али психолошки много значе."

Чоколада, лубеница и вино

Свеукупно гледано, Смит каже да је свемирска храна много боља од онога што људи замишљају и Стот се слаже с тим.

„Не сећам се да ми је храна икада досадила", каже Стот.

Породице чланова посаде волеле су да шаљу храну током мисија допуне залиха.

Муж Никол Стот једном јој је послао слаткиш обавијен црном чоколадом из Лондона, а неке њене колеге астронаути успели су да добију вино и лососа, који су поделили са остатком посаде.

А чак и ако постоји нека храна која им недостаје, астронаут може да јој се радује кад се врати на Земљу, као онај пут кад је руски космонаут Алексеј Овчинин био одмах дочекан лубеницом, после свемирског путовања из 2016. године (на слици изнад).

За будуће свемирске мисије НАСА већ ради на стварању новог будућег система исхране у заједничком подухвату са Канадском свемирском агенцијом (ЦСА) под називом „Изазов хране у дубоком свемиру".

„Мислим да има много тога чему можемо да се надамо", каже Стот, која очекује да ће будућа свемирска храна можда бити у облику „пилуле или мале сунђерасте масе" која ће постати јестива чим јој додате мало воде.

Овај чланак заснован је на радио емисији ББЦ Светског сервиса Ланац исхране.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]