Револт око твита Гарија Линекера је тест за ББЦ вредности

Када је генерални директор ББЦ-ја Тим Дејви преузео дужност, обавезао се да ће његов основни принцип бити „непристрасност".

Три године касније, расправа око тог принципа и како се примењује у корпорацији изазвала је кризу која је очигледно затекла директоре и менаџере.

Омиљени и свима познати стални програми у недељним ТВ распоредима један за другим су отказивани или скраћивани као прави доказ кризе која је постала много више од расправе о неким твитовима.

Случај Гарија Линекера је много више од аргумента о ставовима добро плаћеног спортског коментатора - ово је тест фундаменталних вредности ББЦ-ја и сржи мисије актуелног директора британског јавног сервиса.

Страст коју су пробудили политички твитови Линекера и одлука да буде суспендован са програма све док он и ББЦ не реше спорно питање само је долила уље на већ буктајућу ватру - дебату о улози ББЦ-ја у британској политици и перцепције пристрасности и на левици и на десници,

Али, позабавимо се прво тренутном кризом.

Важно је нагласити да жалбе на Линекерове политичке твитове нису ништа ново.

Још 2016. и 2018. године ББЦ је стао на страну бившег фудбалера о деци мигрантима и Брегзиту, саопштивши да Линекер ради на уговору и да је његов Твитер налог приватан, а да строга правила за новинаре не важе у потпуности за спортске коментаторе.

Правила коришћења друштвених мрежа у то време упозоравала су на ризике компромитовања непристрасности ББЦ-ја који су „нижи када појединац исказује јавно ставове о питањима са којима није повезан, на пример, када спортски или научни коментатор изражава мишљење о политици или уметности."

Од тада су правила постала много строжа. Нова упутства за коришћење друштвених мрежа захтевају „додатну одговорност" презентера и коментатора „високог профила". Неки су чак нова правила описали као „клаузулу за Линекера."

Питање је да ли се то правило примењује правично. Твитер је преплављен примерима презентера за које људи сматрају да су претерали претходних година, попут Алана Шугара, Криса Пекама и Ендруа Нила.

Дејви је у суботњем интервјуу рекао да је спреман да „слуша" и наговестио да можда постоји излаз у преиспитивању постојећих правила.

Директор ББЦ-ја има добар разлог зашто жели да пронађе закључак за овај проблем. Непристрасност је од огромне важности, али је једнако важно обезбедити програм који становници Велике Британије финансирају кроз претплату.

Линекерова емисија „Утакмица дана" (Match of the Day) емитована је овог викенда, али је скраћена на само 20 минута, није било презентера, саговорника, нити коментатора, а други програми о фудбалу нису приказани.

Сваки отказани програм је извор нових жалби претплатника које је можда баш брига шта је Линекер написао на Твитеру, али им је стало до омиљених програма редовно приказиваних викендом.

Ту је и шири контекст - британска влада је последњих година све критичнија према ББЦ-ју и оном што сматра либералном пристрасношћу ове куће.

Грег Дајк, бивши генерални директор ББЦ-ја који је напустио компанију због сукоба са лабуристичком владом 2004, каже да одлука да се Линекер суспендује из емисије делује као да је корпорација поклекла под политичким притисцима торијевске владе.

Све ово води до још једног случаја који доводи у питање непристрасност ББЦ-ја: Ричард Шарп, председник управног одбора и бивши донатор Конзервативне партије је под истрагом која преиспитује његово именовање и шта јесте или није открио о сопственој улози у уговарању кредитних гаранција вредних 800 хиљада фунти бившем премијеру Борису Џонсону.

Шарп пориче било какву везу за одобравањем кредита.

Линекер је постао громобран за много ширу дебату и ББЦ би свакако желео да реши овај спор што је брже могуће како би се спречило да врло јаван спор прерасте у монументалну кризу.

Међутим, док корпорација каже да тражи да Линекер, са његових 8.7 милиона пратилаца на Твитеру, прекине политичко твитовање а он не показује знаке да ће прихватити ућуткивање, тешко је предвидети како ће се овај случај уопште разрешити.

За ББЦ - ради се о непристрасности, али за многе друге, у питању је слобода говора.

Испред седишта ББЦ-ја у Лондону налази се статуа Џорџа Орвела, писца романа 1984, и некадашњег ББЦ продуцента. На зиду поред Орвелове статуе уклесане су речи: „Ако слобода значи ишта, онда је то право да се људима каже оно што не желе да чују."

Осамдесет година пошто је Орвел напустио ББЦ, корпорација се нашла у све дубљој кризи. Ова Орвелова мисао и питања која поставља су за ББЦ срж расправа о Линекеру.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]