Светско фудбалско првенство: Досије голмани - како су Ливаковић и Боно у Катару одушевили свет

Двојица мушкараца у тамним тренеркама седе и и причају у просторији налик лобију хотела - први је Лука Модрић, један од најбољих фудбалера света, а други Доминик Ливаковић, његов саиграч из хрватске репрезентације.

„Па шта има везе? Шта, ти не смеш погрешити? Сви праве грешке. Мој је осећај да се ти бојиш погрешити, то је твој проблем. Па ко то не греши, молим те? Реци ми једнога", каже му Модрић.

„Слушај, ти си голманчина, то мораш да знаш. Ти знаш то?"

И Ливаковић је изгледа добро схватио речи његовог капитена, пошто се на Мундијалу у Катару претворио у хоботницу и један је од најзаслужнијих за пласман „ватрених" у друго узастопно полуфинале.

Јапану је у осмини финала одбранио три ударца у пенал серији, одбранивши потом чак девет удараца бразилских ала, као и један пенал, због чега се нашао у идеалном саставу обе рунде нокаут фазе.

„Не знам како да ово опишем стварно", рекао је забезекнути Ливаковић после победе над славним „селесаом", када му је француски Л'Екип дао оцену 10.

Уз Ливаковића, један је од голманских хитова Мундијала у Катару је и Јасин Буну - звани Боно - из Марока, прве афричке репрезентације у историји која је стигла до полуфинала Светског првенства.

Португал је у четвртфиналу био велики фаворит против Лавова са Атласа, али је Боно и на том мечу сачувао мрежу.

На читавом турниру је примио само један гол и то случајно, када је његову мрежу затресао - његов саиграч.

„Променили смо менталитет и генерација која долази после нас ће знати да марокански фудбалеру могу да направе чудо", изјавио је Боно током турнира.

Ливаковић ће у полуфиналу мрежу покушати да сачува од Аргентинаца и славног Лионела Месија, а Боно од моћних Француза.

Ово је њихова прича.

Деда, тихи голман и Хелена: Случај Ливаковић

„Голманска ситуација је специфична - они су сами", чује се Модрићев глас у Нетфликсовој документарној серији „Капитени", баш у тренутку када Ливаковић долази до њега.

И разговор креће, а освајач пет Лиги шампиона и Златне лопте за најбољег играча света у 2018. може много тога да научи млађег саиграча.

Пре свега да верује у себе.

„Не бих ти ово причао да ме боли она ствар за тебе, али ја код тебе не видим напредак у репрезентацији", каже Модрић, док Ливаковић помно слуша.

„Можда је теби сувише велики притисак? Одајеш несигурност екипи, разумеш?"

И онда је дошао део о грешкама - да Ливаковић не треба да их се плаши.

Јер он је „голманчина", како га је Модрић назвао.

Неколико месеци касније 27-годишњи Ливаковић се нашао у очи у очи са Родригом, младим репрезентативцем Бразила.

Пенал серија против моћног „селесаа" само што није почела, а улог је велики - пласман у полуфинале Мундијала у Катару.

И Ливаковић брани, као што је претходно три пенала одбранио Јапанцима.

„Голманчина" рекло би се.

Рођен је 9. јануара 1995. године, дугогодишњи је голман Динама из Загреба.

Његова мајка је рођака Јосипа Скоблара, некадашњег репрезентативца СФРЈ и славног голгетера, који је, између осталог, играо и за ОФК Београда.

Медији о Ливаковићу углавном пишу као о повученом и скромном момку и он ретко прича о стварима које немају везе са фудбалом.

Један од ретких таквих интервјуа он и његова супруга Хелена дали су 2020. за загребачки „Јутарњи".

„Доминик ме је посебно очарао духовитошћу, поготово због тога што је на прву повучен, не говори пуно и заиста нисам очекивала да је толико духовит", рекла је Хелена, тада и даље Ливаковићева девојка и студенткиња Текстилно-технолошког факултета у Загребу.

Живе мирним животом и вечери углавном проводе код куће уз Нетфликс, пише у тексту, док медији у Србији последњих дана истичу да су им на венчању певали хрватски поп музичар Петар Грашо и српски фолк певач Саша Матић.

Ливаковић је такође уписао студије, од којих је морао да одустане због фудбала, али занима га каријера у дипломатији и међународним односима.

„Али мислим да не пропуштам ништа зато што живим фудбалски сан, само живим по уходаним правилима", изјавио је тада Ливаковић, причајући о томе како му изгледају дани.

Устаје око осам и одмах на тренинг, некада и два дневно, а увече не воли да леже касно.

„Што се рутине тиче, увек се помолим покојним дедама да ми помогну... То је нешто моје, интимно", навео је.

Један од најзаслужнијих за његову каријеру управо је Деда, како гласи надимак Жељка Њежића, некадашњег тренера голмана.

„Више пута му шаљем поруке, а он ме најчешће зове и каже 'Деда, па зашто ми шаљете поруке, назовите ме'", изјавио је Њежић 2021. за Вечерњи лист.

„Плашим се да му не сметам, а он ће 'ма само ме назовите у свако доба, јер ви сте мене створили'."

Ливаковић и један његов колега, када су постали познати голмани, Деди су у знак захвалности купили аутомобил - опел корсу.

„Када су ми момци уручили аутомобил, морао сам звати сина из Осијека да ме одвезе дома јер су ми се ноге тресле од узбуђења", навео је Њежић.

„Не знам како бих се захвалио, хвала им до неба, ово ми је најлепши дар у животу.

„Не морамо посебно наглашавати колико ми то значи јер је мој стари аутомобил, био из 1991. године... До јуче сам возио трактор, а ово је сада авион", навео је Њежић и расплакао се.

У јулу 2021. године Њежић је преминуо.

„Научио је ме пуно о животу, а понизност је била на првоме месту... И данас је управо понизност моја главна животна вредност", рекао је тада Ливаковић.

Поред Деде, Ливаковић је као голманске узоре наводио Данијела Субашића, некадашњег чувара мреже „ватрених" и двојицу Шпанаца - Давида де Хеу и Икера Касиљаса.

И управо је Касиљас на Твитеру раније написао да прати како Ливаковић брани, што ће хрватски репрезентативац „памтити до краја живота".

„Захвалио сам му се преко поруке на Инстаграму и одговорио ми је. Надам се да ћемо се и срести једном", навео је Ливаковић.

Каријеру је почео је у родном Задру - где је рођен и Модрић - одакле прелази у НК Загреб, за који је и дебитовао у сениорском фудбалу.

У Динамо је стигао 2015, а дебитовао годину дана касније и то у највећем дербију хрватског фудбала, против Хајдука из Сплита.

Пенале је и тада бранио.

Херој је био и у квалификацијама за Лигу шампиона 2020. против Клужа, када је један пенал одбранио у регуларном делу меча, а потом и један у пенал серији.

Динамо је прошао даље, али је те сезоне успео „само" до Лиге Европе, где је Ливаковић у мечу против холандског Фејнорда такође одбранио пенал.

Пре тог меча видео са се Дедом.

„Чули смо се након што је одбранио једанаестерац и рекао сам му да сам му пренео позитивну енергију и да је зато добро бранио", навео је Њежић.

„'Јој, Деда, ако је тако, онда ћу сваки пут доћи до вас пре утакмице', рекао ми је Ливи."

За репрезентацију Хрватске дебитовао је 2017, али је први голман постао током квалификација за Европско првенство 2020. године.

А сада је светска звезда - хвалио га је и ментор Модрић.

„Ливи је био чудо данас. Показао је какав је голман, свака му част, одвео нас је у четвртфинале", изјавио је после меча са Јапаном.

Од Канаде до Атласа - и Рија: Случај Боно

„Дајте нам чудо", гласио је један од наслова у хрватској штампи пред четвртфинални дуел Хрватске и Бразила - и чудо се догодило.

Али оно што су Мундијалу постигли фудбалери Марока можда је и више од чуда.

У групи су били са Хрватском, Белгијом и Канадом, где им многи нису давали шансе, а они су се изборили за пласман у осмину финала.

Тамо им такође нико није давао ни јоту могућности против Шпаније, али су „Лавови са Атласа" пре свега великом борбом успели да изборе пенале.

Ту је на сцену ступио Боно, голман шпанске Севиље, одбранивши два пенала моћним Шпанцима (један је завршио на стативи).

„Било је невероватно, историјски тренутак", изјавио је Боно за ЕСПН после тог меча.

„Нисам се толико припремао за пенале - реч је о инстинкту, мало среће и то је то", додао је голман, за кога на друштвеним мрежама многи пишу да је исти шпански глумац Мигел Еран, познат као Рио у серији Кућа од папира (La casa de papel).

Мароко је тако постао четврта афричка селекција у историји која се пласирала у четвртфинале - после Камеруна, Сенегала и Гане - и прва арапска којој је то пошло за ногом.

Колико то све значи људима у Мароку видело се по великом слављу њихових људи широм света, али и на самој конференцији за медије после меча.

Један од мароканских новинара се готово расплакао током постављања питања голману.

„Почињемо да схватамо шта ова победа представља за Мароко, али и за цео свет... Осетили смо невероватну подршку наших навијача и данас смо је искористили", изјавио је Боно после меча.

Уследио је меч са Португалом, када је Боно такође сачувао мрежу, одбранивши на крају и ударац славног Кристијана Роналда, једног од највећих фудбалера у историји.

И ето полуфинала, када ће на супротној страни терена бити моћна Француска, актуелни шампион света.

„Овде смо да променимо начин размишљања и окончамо инфериорност", навео је Боно током Мундијала, додајући да је „Мароко спреман да се суочи са било ким на свету".

Рођен је 5. априла 1991. и то прилично далеко од Марока - у Канади.

У Мароко се преселио као дете, где је брзо почео да тренира фудбал у Видаду из Казабланке, једном од најславнијих мароканских клубова.

Иако је волео да буде играч у пољу, због висине су га често стављали на гол, где је и остао, а током одрастања волео је Ђанлуиђија Буфона и Едвина ван дер Сара.

У сениорском фудбалу дебитовао је за Видад, али је готово читаву каријеру провео у Шпанији.

Из Казабланке је отишао у Атлетико Мадрид, па Сарагосу, Ђирону и Севиљу, са којом има освојену Лигу Европе 2020.

Занимљиву ситуацију имао је у марту 2021. на мечу против Ваљадолида, када је у 93. минуту постигао гол за изненађење.

У репрезентативном фудбалу могао да је да брани и за Канаду, за шта је имао позив, али је изабрао Мароко, за који је дебитовао 2013. против Буркине Фасо.

Пажњу медија изазвао је током Афричког купа нација у Камеруну 2021, када је на конференцији за медије одбио да прича енглески и француски.

Реч је о „пацки" организаторима турнира зато што нису обезбедили ниједног преводиоца на арапски.

Познато је да је велики љубитељ аргентинског фудбала и дa навија за Ривер Плејт из Буенос Ајреса, један од најпознатијих аргентинских клубова.

„Прва мајица коју ми је отац поклонио била је из Аргентине", изјавио је Боно раније.

Његова веза са Аргентином је толико јака да Боно шпански прича са аргентинским нагласком.

„Више сам Мароканац него било шта друго, али кад сам стигао у Шпанију шпански сам научио са Аргентинцима и завршио са акцентом", каже Боно.

Један од идола му је Аријел Ортега, бивши аргентински играч, због чега му се пас зове Аријел.

И сада су све очи света упрте у њега и Мароко, аутсајдере који су успели да сруше дивове.

Једно је сигурно - марокански „лавови" у полуфиналу неће дати „триколорима" да их лако укроте.

Можда Боно и на том мечу сачува мрежу, па још један бог падне на теме.

А онда финале и то потенцијално против „његове Аргентине".

Погледајте видео великог славља Мароканаца после победе над Шпанијом

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]