Храна и наслеђе: Француски багет на листи УНЕСКО

Вероватно нема много ствари које су суштински много више француске од багета.

На крају крајева, у Француској се дневно произведе око 16 милиона дугуљасте векне хлеба.

Ипак, последњих година традиционалне пекаре се боре да опстану јер је на тржишту све већи број великих супермаркета.

Али сада је време за прославу багета, јер га је УНЕСКО, агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу, уврстио у листу „нематеријалне културне баштине".

УНЕСКО је објавио да је на листу од 600 других артикала додало „занатско знање и културу хлеба багета", чиме се овај француски производ придружио другим стварима попут традиционалног прављења чаја у Кини и корејског плеса под маскама познатог као „талчум" (talchum) - оба су уврштена у првој половини ове године.

Његово стављање на листу „слави француски начин живота", рекла је шефица Унеска Одри Асулеј, додајући: „Багет је свакодневни ритуал, структурни елемент оброка, синоним за дељење и дружење".

„Важно је да ове вештине и друштвене навике наставе да постоје и у будућности".

„Завиди нам цео свет"

Тачно порекло багета није познато: неки сугеришу да је хлеб наручио француски император Наполеон јер је војницима било најлакше да га носе, док други кажу да је настао касније - хлеб који радници лако кидају и деле у Паризу.

Други заслуге за облик багета приписују аустријском пекару из 1830-их.

Међутим, багет какав данас познајемо званично је добио име тек пре нешто више од 100 година - 1920.

Тада су била постављена строга правила о томе шта се класификује као багет - стандардизовано на 80 центиметара и 250 грама.

Имао је чак и фиксну цену до 1986. године.

До средине 20. века, багет је освојио Француску.

Али од 1970. године, сваке године буде затворено 400 занатских пекара, а укупан број широм Француске пао је са 55.000 на данашњих 35.000, наводи новинска агенција АФП.

Па ипак, он остаје кључан за француски идентитет, а председник Емануел Макрон је рекао да на багету Француској „завиди читав свет".

За занатске пекаре које су и даље посвећени дугуљастој векни, вест од среде дошла је као признање занату који су усавршили.

„Багет је брашно, вода, со, квасац - и знање мајстора", каже Доминик Анракт, председник Федерације пекара.

Пекарка Присила Хајерц рекла је за АФП да је то „основни производ", али „који утиче на све друштвено-културне категорије, било да сте богати, сиромашни... није важно, сви једу багете".

Погледајте видео о традиционалном колашинском качамаку:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]