Протести у Ирану: Како је 50 дана антивладиних демонстрација променило живот у моћној блискоисточној земљи

У Ирану већ 50 дана трају највећи антивладини протести какви нису виђени више од 40 година. Поједини Иранци верују да су они већ извршили огроман утицај на друштво и да су донели промене.

Демонстрације су започеле средином септембра као реакција на смрт Махсе Амини, двадесетдвогодишњакиње коју је полиција за морал одвела у притвор у Техерану зато што је наводно прекршила строга иранска правила која од жена захтевају да прекрију косу хиџабом.

Од тада, демонстранти су наставили да се опиру снагама безбедности у напорима да угуше протесте на све начине - организација за заштиту људских права ХРАНА тврди да је убијено 298 људи, а да је ухапшено више од 14.000 у протестима у 129 градова, закључно са 2. новембром.

Људи у Ирану кажу за ББЦ да су протести већ довели до значајних промена у свакодневном животу у земљи на пет кључних начина.

Протести који су започели у Ирану пре 50 дана као осуда насиља над женама постали су најозбиљније искушење за власт у земљи још од Исламске револуције 1979. године.

Одбацивање хиџаба

У последњих неколико недеља, многе Иранке одбијају да се повинују правилима о покривању главе, пењући се на контејнере и аутомобиле, витлајући марамама у ваздуху.

Друштвене мреже препуне су фотографија жена на јавним просторима без марама, међу којима су и познате личности као што је глумица Фатемех Мотамед-Арја.

Размере ове јавног пркоса нису забележене у историји Исламске Републике.

У неким објавама чак могу да се виде слике младих Иранки откривених глава сасвим близу припадника снага безбедности, иако власти инсистирају да се правила нису променила.

„Скидање марама и даље је противзаконито", рекао је 30. октобра за један новински сајт Канмохамади, портпарол иранске полиције за морал.

То није спречило Иранке да наставе да се оглушују о забрану.

Шездесетдеветогодишња жена рекла је за ББЦ да је од почетка протеста често излазила из куће не носећи мараму.

„Пре неки дан сам ходала улицом и чула сам како ми труби неки аутомобил иза мене. Окренула сам се и видела младу жену у аутомобилу без мараме", испричала је жена која је тражила да остане анонимна.

„Послала ми је пољубац и показала знак победе. Урадила сам исто! За четрдесет и кусур дана, земља се променила више него за четрдесет и кусур година."

Погледајте видео:

Битке за зидове и улице

Актуелни протести у Ирану такође се истичу у односу на претходне због „битке за јавне зидове".

Графити слогани сада су постали уобичајен призор, баш као и снимци на друштвеним мрежама на којима људи снимају себе како пишу по зидовима.

Градске власти се труде да прекрече те графите, али воде унапред изгубљену битку.

Већина парола усмерена је против врховног вође, ајатолаха Хамнеја - пооштрена реторика која се раније ретко могла чути - и напада ирански теократски режим, истичући секуларну природу протестног покрета.

Али права битка за јавни простор одвија се на улицама: демонстранти игноришу правила којима се забрањују демонстрације, руше или пишу по владиним билбордима.

„Људи су створили привремено ослобођене зоне у којима девојке и жене плешу док маса кличе, где људи скандирају слогане захтевајући крај репресији, док се састају да разговарају о томе у ком правцу покрет треба да се развија", каже за ББЦ ирански писац и активиста Алекс Шамс.

„Протести су се испољили као један од најважнијих простора у којима Иранци могу да замишљају другачију врсту будућности за себе."

Снага младости

Ђаци су међу најактивнијим групама на протестима, а невладина организација ХРАНА тврди да је током протеста погинуло више од 47 деце.

Погинула омладина постала је један од истакнутијих симбола ових немира.

Имена као што су Ника Шакарами и Сарина Есмаилзадех постала су популарни хештегови и њихове слике се често појављују међу графитима.

Ово је први пут да се млађи Иранци могу видети у таквим улогама на протестима.

На друштвеним мрежама можете видети бројне снимке школараца (од којих су многе девојке) како узвикују слогане против владе, цепају слике врховног лидера ајатолаха Хамнеја или замењују слике у уџбеницима сликама људи убијених током гушења протеста.

У једном видеу нашироко дељеном на друштвеним мрежама могу се видети школска деца како терају припадника снага безбедности који је дошао у њихову школу као говорник - они му вичу „да се губи".

Пркос побеђује страх

Хусеин Салами, шеф Револуционарне гарде, 29. октобра дао је демонстрантима ултиматум.

„Не излазите на улице! Данас је последњи дан немира", цитирали су Саламија државни медији.

Али тог истог дана било је више извештаја о протестима и сукобима са снагама безбедности.

ББЦ на персијском наишао је на велики број прича људи у којима се јасно види пркос упркос претњи свирепим гушењем побуне који још није виђен у тим размерама.

Једна од њих, млада жена која је желела да остане анонимна, рекла је да је оставила бебу са мајком да би изашла на демонстрације.

„Бојала сам се, али морам то да урадим да би моје дете имало бољу будућност."

Фараваз Фавардини, ирачки певач и активиста који живи у Немачкој, такође верује да је замајац протестима дало незадовољство тренутном ситуацијом у читавом иранском друштву.

„Све поскупљује, има много репресије", каже Фавардини.

„После онога што се десило Махси Амини, људи су схватили да чак и они који се на баве политиком могу да страдају ни због чега. Мислим да је то навело многе да почну да се боре за наду."

Јединство

Упадљива карактеристика ових протеста јесте начин на који су покренули различите делове иранског друштва, за разлику од ранијих покрета.

Протесте из 2009. после објаве резултата председничких избора из те године предводила је средња класа, а у устанку из 2019. године учествовали су углавном сиромашнији делови друштва негодујући против цена горива.

У овим немирима учествовале су разне иранске етничке групе које су шетале руку под руку, а то укрштање огледа се и у слоганима.

На првим протестима после смрти Махсе Амини, Курдкиње, у први план избио је слоган на њеном родном језику: „Јин, Јијан, Азади" (жене, живот и слобода, на курдском).

Он сада има верзије и на фарсију, језику који је највише у употреби у Ирану, и на азеријском.

Алекс Шамс каже да тврдње владе да би протести могли да доведу до етничког сепаратизма и грађанског рата у Ирану нису успеле да пољуљају то јединство.

„Солидарност међу Иранцима различитог порекла била је од кључне важности за замајац протеста и успела је да поруши баријере страха и неповерења. Док влада тврди да се протести противе религији, људи и верског и неверског порекла стали су једни уз друге и одбили да буду непријатељи", додаје он.

Претходни покрети нису успели да доведу до значајније промене у Ирану, али Шамс верује да би овог пута могло бити другачије.

„Последњих неколико недеља драматично је променило осећај људи за то шта је све могуће. А то је већ само по себи победа", закључује Шамс.

Погледајте видео: Жене широм света секу косу у знак подршке Иранкама

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]