Женска права: #MeToo пет година касније - шта се променило

У ово време пре пет година било је готово немогуће избећи хештег #MeToo на нашим тајмлајновима.

Оно што је кренуло као обичан твит, покренуло је талас разговора о искуствима сексуалног злостављања и узнемиравања жена широм света.

„Хештег MeToo није први који је говорио о сексуалном насиљу и узнемиравању, није био ни први вирални хештег, али је у многим деловима света MeToo дао глобалну видљивост раду који је већ био виралан у националном или регионалном контексту", каже професорка Карен Бојл, директорка Родних студија и предавачица на Феминистичким студијама медија на Универзитету Стратклајд.

За многе је покрет покренуо ширу расправу о начину опхођења према женама у друштву и на радним местима широм света, и подстакао жене да отворено говоре о сексуалном узнемиравању и злостављању.

Како је започео?

Покрет MeToo (И ја, такође) започела је оснивачица и активисткиња Тарана Берк која је употребила израз „Me Too" 2006. године да би указала на насиље над женама и њихово злостављање.

Једанаест година касније, 2017, пронашао је нову друштвену платформу пошто је твит америчке глумице Алисе Милано позвао жене да отворено проговоре о властитим искуствима сексуалног узнемиравања и напада који је ускоро постао катализатор глобалног разрачунавања.

Милан је била једна од првих жена која је оптужила холивудског могула Харвија Вајнстина за сексуални напад и узнемиравање.

Првог дана њеног твита, 15. октобра, израз „Me too" употребљен је на друштвеним мрежама више од 200.000 пута, а наредног дана је твитован више од пола милиона пута.

#MeToo је трендовао у више од 85 земаља са верзијама на различитим језицима.

Покрет је можда потекао из САД, али је његов утицај био глобалан.

За професорку Бојл, важно је раздвојити вирални хештег и сам покрет Me Toо.

„Вирални феномен" био је комбинација многих фактора, као што је активистички рад који се деценијама одвијао и онлајан и офлајн.

„Обично раздвајам Me Too као покрет, који доживљавам као хештег и јавну расправу", каже она, „и покрет за који верујем да траје много дуже и наставља се дуго после тренутка виралности", каже професорка Бојл.

„Постоји опасност, ако ћемо право, имате оно што главнотоковски медији говоре о Me Too и оно што он представља у најширем смислу зато што се често деси да рад који траје деценијама и оналјн и офлајн, често код жена обојене коже, буде искључен из наратива зато што то постаје прича белих славних личности", каже она.

Глобални утицај #MeToo

Јулиана де Фарија, оснивичаица феминистичког колектива Тинк Олга, 2015. је покренула #MeuPrimeiroAssedio или #MyFirstHarrassment (Моје прво злостављање).

У року од неколико дана, подељено је хиљаде твитова у којима се детаљно говорило о сексуалном узнемиравању које су доживеле жене у Бразилу.

Ускоро се раширио по читавој Латинској Америци на шпанском као #MiPrimerAcoso.

Последњих година, било је много примера широм света који су једнако увели ово питање у јавну расправу у земљама као што су Кина, Велика Британија и Индија.

У Индији тренутно могу да се чују многи позиви да се боливудски режисер Сајид Кан избаци из популарне ријалити емисије Велики шеф.

Они су уследили после оптужби за сексуално непримерено понашање које су пре четири године изнеле осам његових колегиница и једна новинарка.

Он је негирао те оптужбе, а полиција није подигла оптужницу против њега.

Многи су на друштвеним мрежама осудили ту одлуку зато што пружа платформу злостављању у области која већ фаворизује моћне мушкарце.

#MeToo је 2018. добио замајац у Кини: Шиен - право име јој је Жу Сиасуан - била је једна од многих жена које су почеле да деле сведочанства о сексуалном злостављању.

У виралном есеју од 3.000 речи, она је оптужила Жу Јуна, славног водитеља на државној телевизији ЦЦTВ, да ју је сексуално злостављао 2014. кад је посетила његову гардеробу у намери да га интервјуише.

Прошле године њен случај је оборен на суду због, како се наводи, недостатка доказа, а њена жалба на ту одлуку одбачена је у августу.

Упркос исходу овог утицајног случаја, она се зарекла да неће одустати.

Хештетогови #AmInext (Да ли сам следећа) и #MenAreTrash (Мушкарци су смеће) постали су 2019. борбени покличи за осуђивање насиља над женама у Јужној Африци после силовања и убиства деветнаестогодишње студенткиње Ујинене Мрветјана у пошти у Кејп Тауну.

Њено убиство је покренуло масовне протесте због високог степена насиља над женама у земљи.

Влада је прогласила насиље над женама националном кризом у Јужној Африци, где је фемицид пет пута виши од глобалног просека.

У мају су стотине хиљада људи изашли на улице Непала позивајући на реформу законодавства и проширивање дефиниције силовања након што је бивши модел објавио низ видеа на ТикТоку навевши да је силована са 16 година.

Она тврди да је била дрогирана, силована и потом уцењивана од организатора такмичења за мис, али непалски закон наводи да случајеви силовања морају да буду пријављени у року од годину дана од почињеног дела.

Мушкарац је ухапшен у вези са овим случајем после огромног притиска јавности, али под делом закона који се тиче трговине људима.

Широм Ирана, избили су протести због убиства Махсе Амини, двадесетдвогодишње Курдкиње пошто ју је привела национална полиција за морал.

Махса Амини је ухапшена зато што се наводно није повиновала строгом кодексу облачења који се тиче покривања косе.

Према очевицима, она је претучена у полицијском комбију и касније је пала у кому.

Иранска полиција је негирала оптужбе, рекавши да је „доживела изненадни престанак рада срца".

Иранске активисткиње упоредиле су актуелне неприкосновене протесте широм Ирана са покретом Me Toо.

„Како можете да тражите иста права за мушкарце и жене, подржавате #MeToo и да изостанете из покрета #MahsaAmini? Ово нема никакве везе са религијом или идеологијом, ношењем или неношењем хиџаба", твитовала је глумица и активисткиња Голшифтех Фарахан.

„Овде се ради о слободи избора за жене и њихова тела", додала је она.

После хештега

Пет година касније, један од успеха покрета према посматрачима је то што је омогућио много отворенију расправу о злостављању, поготово жена - даље покрећући хештегове, протесте и истакнуте судске случајеве у свакој земљи понаособ.

„Хештег MeToo је имао заиста важан утицај на јавну расправу о сексуалном злостављању и узнемиравању, и омогућио је хиљадама људи - углавном жена - да проговоре јавно о својим искуствима и да се они чују и да им се верује", каже професорка Бојл.

Она каже и да је поред првобитног јавног и глобалног „разрачунавања" са опхођењем према женама то такође разоткрило неке већ постојеће проблеме у друштву.

„Нажалост, уследиле су - готово од самог почетка - оштре реакције против појединаца и оглашавања уопште. Није се свако чуо и није се сваком веровало."

Бојл сматра да је разлог зашто су оптужбе против јавних личности наишле на тако оштре реакције тај што је то људима разоткрило непријатну стварност.

„Покрет Me Too је расветлио не само на понашање појединих починилаца, већ и вредности у оквиру одређених професија и друштва у целини."

Шта је следеће за покрет?

Професорка Бојл каже да је вирални покрет Me Too покренуо замајац и створио простор за важне расправе, али да мора још много тога да се уради.

„Коначно, знаћемо да смо стигли до краја кад не буде било више сексуалног злостављања и напада, а ми смо далеко од тога", каже она.

„Да би вирални тренутак MeToo постао заиста трансформишући то захтева сталне структуралне промене на радним местима, у школама, спортским дворанама - свугде и било где."

Овај рад можда већ траје деценијама, али он је тек започео, додаје она.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]