Шри Ланка, криза и протести: Како млади демонстранти користе друштвене мреже и телефоне да избегну затвор и пруже отпор властима

Може ли мобилни телефон да се употреби као оружје против репресије?

Може ли да вам спасе живот у земљи од 22 милиона становника, са 135 активна броја на сваких 100 људи?

Према младим демонстрантима против владе у Шри Ланки: да, може.

„Забележи тренутак"

„Сваки пут кад се придружимо протесту, јавимо се уживо на друштвеним мрежама да бисмо забележили тренутак или објавимо снимке касније", каже Мелани Гунатилака.

„Мултимедијске могућности паметних телефона у садејству са друштвеним мрежама као што су Фејсбук, Јутјуб и ТикТок редефинишу досадашњу демократију", каже аналитичар дигиталних медија Налака Гунавардене.

Широм Шри Ланке, демонстранти позивају на оставку председника Готабаје Раџапаксе, због неефикасне политике према огромној инфлацији и несташици горива и хране.

Мелани верује да је стримовање уживо спречило да она и други демонстранти заврше у затвору.

„Неколико нас је мирно протестовало близу зграде Парламента да бисмо приморали посланике да потпишу захтев за изгласавање неповерења председнику."

„Дошао је један полицајац вишег чина и рекао да је издат судски налог за наше уклањање.

„Ми смо све то снимали уживо. Тражили смо да видимо судски налог. Није нам дао конкретан одговор."

„Пред нама је стао полицијски аутобус. Утрпали су нас унутра. Двоје нас је све то стримовало уживо."

„Вест се брзо раширила по друштвеним мрежама. Више од 200 адвоката појавило се на суду да нас заступа."

Правна подршка

Међу младим адвокатима који су бесплатно заступали Мелани и друге био је и Супун Ранавира.

Он каже да су снимци уживо на Фејсбуку, укључујући Меланин, помогли да се докаже њихова невиност.

„Полицијски службеник рекао је да издат судски налог да се уклоне демонстранти. Та изјава је снимљена уживо на Фејсбуку, али такав судски налог не постоји.

„Приложили смо снимак прекршајном судији као доказ."

Касније истог дана, суд је ослободио Мелани и друге.

Полицијска реакција

У реакцији на судску одлуку, портпарол шриланчанске полиције виши полицијски начелник Нихал Талдува рекао је да му треба више времена да би сакупио све информације о инциденту, али после више није директно коментарисао случај.

Уместо тога, за ББЦ је изјавио да полиција никад није интервенисала кад су у питању мирни протести.

Он је рекао да људи морају да разумеју основна права која гарантује устав, као и како су та права ограничена кад је у питању очување јавног реда и мира.

Права која је поменуо подразумевају и слободу говора и окупљања.

Протест у Гале фејсу

Хиљаде младих демонстраната кампује у Гале фејсу, обалском кварту Коломба близу председниковог кабинета, захтевајући његову оставку.

Они су то назвали „Гота-Го-Гама" (Село „Мораш да идеш").

Тамо су и млади адвокати попут Ранавире.

Он тражи помоћ у идентификацији нападача на основу низа снимака са друштвених мрежа.

Погледајте видео:

Позиви на истрагу

Комисија за људска права Шри Ланке, Адвокатска комора и стране дипломате осудили су напад и позвали на непристрасну истрагу.

Висока комесарка за људска права Уједињених нација Мишел Башелет апеловала је на „власти у Шри Ланки да спрече даље насиље" и позвала на „уздржаност и конструктиван дијалог у решавању незадовољства становништва".

Ранавира каже да је губитак поверења јавности у снаге реда и закона довео до настанка много таквих снимака.

Он каже да је то због оптужби на рачун полиције, посебно што се тиче наводног фалсификовања доказа.

„Ако постоји неки проблем, ови демонстранти морају да имају јасне доказе…".

„Демонстранти који нису учествовали у илегалним активностима хапшени су у неколико наврата без икаквог разлога, али их је суд касније пустио на слободу.

„У многим сличним случајевима, као доказ су искоришћени видео снимци начињени на мобилним телефонима", каже Ранавира.

Негирање полиције

Шриланчанска полиција негира те оптужбе.

„Ако неко није крив, може то и да докаже на суду", рекао је портпарол шриланчанске полиције Нихал Талдува за ББЦ.

„Ако полиција направи грешку, оптужени може да докаже невиност."

Он је рекао да неки људи износе такве оптужбе да би се извукли некажњено за „прекршаје".

„Ендемска" кршења људских права

Међутим, извештај Уједињених нација из 2021. године детаљно наводи смрти у притвору и наводна мучења којем су прибегли службеници шриланчанског реда и закона.

У њему се описују кршења људских права као „дугогодишња и ендемска пракса".

Напад на аутобус

Усред несташице горива и искључења струје, демонстранти су се окупили испред приватне резиденције председника Раџапаксе 31. марта.

Ту је запаљен оближњи паркирани аутобус.

Демонстранти су касније оптужили про-владине групе за планирање напада.

Они су приказали видео снимак начињен уживо на ком се види како једна особа пали аутобус док полиција стоји у близини.

„Председникова медијска јединица издала је саопштење да је то починила група екстремиста", каже Ранавира.

„Али пошто су постојали јасни видео докази, полиција је морала да објави слику човека који је запалио аутобус.

„Да није било тих снимака, ти мирни демонстранти би били проглашени екстремистима."

Протести због бутан боца

Становник Коломба Мухамед Фазли каже да је био у групи која је протестовала због продаје бутан боца на „црној берзи".

„Снимао сам уживо следбенике локалног политичара који су покушали да саботирају наш протест. Већина демонстраната су били жене и старији. Они су побегли."

„Мене и још једног младића су претукли хулигани. Завршио сам у болници."

„Полиција је дошла… Показао сам снимак полицији зато што се виде нападачи на том снимку уживо који сам поделио… Без стримовања уживо, људи не би могли да виде шта се дешава."

Бели комбији

Ове две просте речи заузимају посебно место у шриланчанском друштву.

Оне су могле да изазову психогену дрхтавицу међу критичарима владе док је Махинда Раџапакса, старији брат председника Готабаје, био на власти.

Махинда је сматран херојем зато што је предводио шриланчанске оружане снаге у 30-годишњем грађанском рату и победи над Тамилским тигровима 2009. године.

Под администрацијом старијег брата, Готабаја је служио као министар одбране све до 2015. године.

Током тог периода, наводно су извршене бројне отмице уз помоћ „белих комбија" у власништву банди наводно повезаних са војском.

Неки отети, међу којима активисти за људска права и новинари, пронађени су мртви, док је већина напросто нестала.

Влада је одувек негирала било какву повезаност са тим отмицама.

Пре 2009. године, обе стране су оптуживане за злочине, али су се отмице у белим комбијима наставиле након што су Тамилски тигрови поражени.

Присилни нестанци

Амнести интернешенел тврди да Шри Ланка има један од највећих бројева присилних настанака на свету - од краја осамдесетих нестало је између 60.000 и 100.000 људи.

Шри Ланка можда има крвави историјат, али полицијски портпарол Нихал Талдува негира оптужбе да је јавност изгубила поверење у службу.

„Људи трче до полиције кад год имају неки проблем. Да не верују полицији, не би нам долазили."

Он је рекао да полиција увек следи одговарајућу процедуру и смернице.

Казао је и да у неким случајевима људи користе мобилне телефоне да би осрамотили полицајце.

„Ако нисте учинили ништа лоше, можете то и да кажете на суду. Али неки људи објављују само део снимка, не показујући оригинални инцидент у целости."

Одреди смрти

Хјуман рајтс воч пријавио је да је између 1988. и 1990. године убијено и до 60.000 људи у рукама одреда смрти повезаних са војском на југу Шри Ланке.

Током тог периода, угушена је побуна коју је предводио марксиста и националиста Џаната Вимукти Перамуна против шриланчанске владе.

Тела младих људи спаљивана су на гумама, док су многи људи држани у затвору без суђења.

Заузврат, Џаната Вимукти Перамуна убио је стотине политичких противника и владиних званичника.

Фиксни телефони

Пензионисани предавач Дајапала Тиранагама протестује још од седамдесетих, провевши више од пет година у затвору.

Он каже да је живот активисте током осамдесетих био мучан посао.

„Није било мобилних телефона, само фиксних…".

„Увалио бих се у неприлику само ако бих отишао да посетим пријатеља. Телефони су прислушкивани."

„Поруке су се слале у кратким писмима. У поређењу са мобилним телефонима, било је безбедније, зато што нису могли да пронађу вашу локацију… као данас."

„Данас нема потребе за стварањем тајног политичког покрета. Данашња политика се много променила."

Више мобилних телефона него људи

Мобилни телефони су у савремену Шри Ланку донели комуникацију и могућност критике.

„У Шри Ланки се у градовима, мањим местима и селима користи неколико милиона паметних телефона", према тврдњи аналитичара дигиталних медија Налаке Гунаварденеа.

Мултимедијске кампање „отварају нове начине за директно политичко учешће грађанима који нису део традиционалних протестних активности какве организују политичке партије, синдикати или студентске организације', каже он.

Млади Шриланчани као што су Супун Ранавира покушавају да разумеју кроз шта су пролазиле претходне генерације и како би се данашњи догађаји решавали другачије у прошлости.

„Рођен сам крајем осамдесетих, кад је државна репресија била веома активна.

„Да немамо модерну технологију и ресурсе данас, суочили бисмо се са сличном репресијом као што је била у прошлости."

Уредник: Ендрју Веб

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]