Индија и животиње: Петиција да се усамљени слон Шанкар врати кући у Африку

У петицији коју је покренула шеснаестогодишња Никита Даван, оснивачица непрофитне организације „Млади за животиње" тврди се да слон Шанкар годинама живи у изолацији и да због тога пати.

Она захтева да он буде измештен из зоолошког врата у азил за дивље животиње у којем се налазе други афрички слонови.

Такође, она оптужује управу зоолошког врта за нехумано понашање према животињи - ББЦ је контактирао званичнике, али они су одбили да дају коментар.

Даван каже да на примеру Шанкара жели да укаже на патњу свих заточених слонова у земљи.

„Индијска култура дарује слоновима узвишени статус. Њих има свуда, у храмовима, приватном власништву, и саставни су део наше историје",

„А опет, не водимо рачуна о њима", каже она.

Активисти за заштиту животиња одавно се залажу за хуманије опхођење према индијским слоновима у заточеништву, тврдећи да живе у туробним условима.

Многи од њих су у власништву појединаца и користе за верске церемоније, сечу дрвећа, а понекад чак и за прошење.

Шанкар је један од двојице слонова у индијским зоолошким вртовима - други је још један мужјак у зоолошком врту Мисоре у држави Карнатака.

Шанкар није одувек био сам - он је у Индију стигао 1998. године заједно са дружбеником Бомбајем.

Два млада афричка слона - чије веће, лепезасте уши олакшавају да се разликују од азијске врсте - била су дипломатски поклон Зимбабвеа тадашњем индијском председнику Шанкару Дајалу Шарми.

Годинама су Шанкар и Бомбај деловали задовољно у зоолошком врту, чешући се један о другог и њушкајући се.

Али, наводи се у петицији, Бомбај је 2005. године изненада угинуо.

ББЦ није успео да утврди узрок његове смрти.

Од тада Шанкар живи самотним животом.

Сада старији од 26 година, чува се у „суморном ограђеном простору са челичним стубовима и металном оградом", каже Даван.

Она је одлучила да се бори за његово пуштање пошто је у септембру прошле године посетила зоолошки врт и видела Шанкара.

„Запањило нас је стање у ком се налазио, изгледао је невероватно тужно", каже она.

Пре двадесет четири године, млади слон Шанкар извучен је из афричке дивљине, стављен у авион за Индију и смештен у зоолошки врт у Делхију.

Сада, по захтеву поднетом вишем градском суду, тражи се да се он врати кући.

Зоолошки врт има још два слона, азијска - Лакшми и Хиру.

Али они се држе одвојено од Шанкара, што им онемогућава да виде и нањуше једни друге.

Зоолошки врт је саопштио да разматра опције да оконча Шанкарову изолацију - директорка Сонали Гош рекла је листу Индијски експрес у новембру да је писала парковима у Африци распитујући се да ли могу да нађу дружбеника за животињу или да је прима назад.

Према извештајима, зоолошки врт је покушао и да споји ове три животиње.

Али то је било тешко, зато што је Шанкар „неистрениран и својеглав", рекао је бивши директор зоолошког врта Рамеш Пандев.

Активисти сматрају да је то због Шанкаровог окружења.

„То се дешава зато што је изолован у неодговарајућим условима", каже Шубоброто Гош, директор пројеката са дивљим животињама у непрофитној индијској Заштити светских животиња.

Мужјаци афричких слонова, додаје он, савршено су способни да „остваре друштвене везе".

Слонови у дивљини живе у малим крдима и склапају доживотне везе једни са другима.

Чак и у најсавршенијим условима, такву блискост је тешко поновити у зоолошком врту.

Стручњаци упозоравају да држање слонова у тесним ограђеним просторима може да утиче на њих психолошки, што код њих може да изазове чак и неуротично понашање.

Током година, Шанкарова патња привукла је пажњу више група за заштиту животиња и организација за спасавање, попут британске Фондацију Аспинол, која је понудила да врати Шанкара на одговарајућу локацију у Африци о свом трошку.

Даван је покренула и интернет петицију тражећи од зоолошког врта да пусти Шанкара и пошаље га у „азил за дивље животиње или уточиште у ком има обиље афричких слонова".

Петицију је до сада потписало више од 96.500 људи.

Гош каже да ако суд наложи да се Шанкар премести, прегледаће га стручњаци, који ће одлучити да ли је способан за пресељење.

„Идеја није да се он измести из зоолошког врата и баци тек тако било где у Африци", каже он.

Шанкаров случај је отворио и шире питање да ли је у реду држати свесно биће као што је слон у заточеништву.

„Слонови напросто не могу да цветају у зоолошким вртовима", каже Гош.

„Имате бројне студије из свих крајева света које ово потврђују. И зато нема смисла хватати их само да бисте их излагали мучењу и патњи на неприродним местима."

Централна индијска управа за зоолошке вртове је 2009. године забранила излагање слонова у зоолошким вртовима и забранила држање слонова усамљеним дуже од шест месеци.

Али активисти кажу да то није учинило много на поправљању животних услова за животиње као што је Шанкар.

Гош каже да би пресуда у корист Шанкарове слободе постигла много тога: „Овај случај би представљао преседан и помогао би стању свих заточених слонова у Индији."

Погледајте и видео: Дремка животињских џинова

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]