Корона вирус, Азија и туризам: Организатори сафарија продају слонове да би саставили крај с крајем

У подножју Хималаја, док седе високо на слоновима који се пробијају шумским стазама, многи туристи први пут уживо виде дивље животиње.

Они имају прилику да спазе тигрове, леопарде и носороге са једним рогом док шетају непалским Националним парком Читван - локацијом светске културне баштине УНЕСКО-а, организације Уједињених нација за образовање, науку и културу.

Годинама су ови сафарији са слоновима привлачили туристе и били извор прихода за мештане.

Али корона вирус је дестабилизовао тај посао - и чак натерао неке организаторе да продају слонове како би саставили крај с крајем.

Суман, чије је име промењено да би му се заштитио идентитет, један је од десетак власника хотела који су деценијама организовали сафарије за туристе у посети парку.

Он је бизнис започео крајем осамдесетих, изнајмивши слонове у власништву једног богатог Непалца.

Убрзо после тога зарађивао је довољно да у Индији купи два слона.

„Сафарији са слоновима погодују овдашњој шумској области", каже Суман.

„Посетиоци могу да извуку највише из такве врсте путовања и уживају у разгледању ретких дивљих животиња."

Трошкови бизниса са слоновима

Одрасли слон може да донесе власницима као што је он зараду од 1.250 долара месечно - што је добар приход на сиромашном, изолованом парчету земље у хималајској области.

Али Ковид-19 је зауставио тај прилив новца.

Уз ограничења путовања и туризам у сталном паду, многи организатори сафарија као што је Суман присиљени су да продају своје слонове.

„Трошкови обезбеђивања хране и лекова за слонове су велики", каже он.

„Помислио сам да ће постати тешко издржати те трошкове ако пандемија потраје један дужи временски период."

Само храњење слонова кошта Сумана скоро хиљаду долара месечно.

Када су му приходи опали, одлучио је да прода једног од своја два слона некоме у Индији.

Али упркос томе што је позамашно зарадио од продаје, тај новац брзо је потрошен на покривање других трошкова.

„Нема посла. Новац је отишао на отплату дугова, плате особља и вршење поправки."

Мој пријатељ, слон

За Сумана, слон је био више од пуког извора прихода.

„Кад год бих га хранио воћем или карфиолом, он би дао гласа од себе", каже он.

„Оглашавао би се кад год би ме видео."

Упркос томе што има посвећене чуваре који воде рачуна о његовим слоновима, посећивао би их и имао интеракцију са њима кад год би нашао времена.

„Овај конкретан слон био је веома храбар и није се плашио чак ни тигрова", присећа се Суман.

„Слонови обично почну да се оглашавају и одбијају да се покрену кад осете присуство тигра.

„Али тај слон је слушао команде свог махоута (чувара) и био је веома дисциплинован."

Суман мисли да ће слон ког је продао на крају завршити као кућни љубимац неког богаташа или у неком храму у Индији, где ће учествовати у церемонијама.

Пошто га је продао, његов други слон био је видно узнемирен и требало му је неколико дана да се опорави.

Шта чека сафарије у Непалу?

Туристички радници у Непалу не виде много шансе за обнављање њиховог пословања у скорије време.

Прошле године, број туриста који су допутовали у Непал опао је за 80 одсто у односу на 2019. годину, према непалском Министарству за имиграцију.

Последњи пут су такве бројке виђене 1986. године.

Као и Суман, многи организатори сафарија распродали су своје слонове у Индију - прекршивши тако прописе за трговину угроженим врстама.

Непал и Индија су потписници глобалне Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне, која забрањује комерцијалну трговину угроженим животињама.

„Пре пандемије, имали смо 55 слонова у приватном власништву.

„Данас је тај број спао на 35", каже Риши Тивари, председавајући Уједињене задруге за слонове у Читвану.

Он жели да влада додели области за испашу слонова и да омогући „меке" кредите организаторима сафарија како би им ублажили последице кризе.

Али непалска влада каже да не може да допусти да радни слонови пасу унутар заштићених шумских области.

Званичници су појачали контролу како би зауставили пребацивање слонова преко границе.

У многим земљама у којима слонови који живе у заточеништву забављају туристе, као што су Индија, Шри Ланка и Тајланд, финансијски терет постаје неподношљив за власнике.

Нема више слонова

Последњих година организатори сафарија нашли су се под великим притиском група за заштиту права животиња.

Неки активисти позвали су на боље опхођење према сафари слоновима, док други желе потпуно забрану излета у којима се они користе.

„Неки чувари слонова веровали су да могу да контролишу слонове само ако их туку", каже Суман.

„То се сада у значајној мери променило."

Он каже да се чувари слонова тренутно обучавају да се опходе према слоновима са љубављу.

Али он мисли да би било немогуће испунити баш све захтеве активиста.

„Слонови ће побећи ако их не везујемо ланцима и држимо под надстрешницама."

Суман каже да је кампања већ оставила трага.

Све више и више туриста одбија да прихвати његове услуге.

Једно од главних одмаралишта у Читвану чак је заменило сафарије са слоновима турама током којих људи прате животиње уместо да им се возе на леђима.

„Нећу куповати слонове у будућности", каже Суман.

„Мислим да ће наш туризам доживети велики преображај у будућности и слонови више неће бити коришћени на сафаријима."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]