Северна Ирска: Крвава недеља - шта се десило 30. јануара 1972

Тринаесторо људи је убијено, а петнаесторо рањено након што су припадници Падобранског пука Британске војске запуцали на демонстранте и борце за грађанска права у Богсајду - већински католичком делу Лондондерија - у недељу, 30. јануара 1972.

Тај дан остао је упамћен као Крвава недеља - један од најмрачнијих дана током „Невоља" у Северној Ирској.

Породице жртава чекале су 47 година да би виделе хоће ли бити подигнуте оптужнице против починилаца.

У јулу 2021, Државно тужилаштво Северне Ирске саопштило је да постоји довољно доказа да се подигне оптужница против једног падобранца - познатог само као Војник Ф - за убиство Џејмса Реја и Вилијама Мекинија.

Догађаји који се довели до Крваве недеље

Око 15.000 људи окупило се у кварту Креган у Дерију ујутро 30. јануара 1972. године да би учествовали у протестној шетњи за одбрану грађанских права.

Пет месеци раније, у августу 1971, у атмосфери све тежег насиља и чешћих бомбашких напада у Северној Ирској, усвојен је нови закон који је властима дао овлашћење да затворе људе без суђења - тзв. интернирање.

Влада је донела одлуку да је то једини начин да поново успостави ред.

Хиљаде људи окупиле су се у Дерију тог јануарског дана на протестима које је организовало Северноирско удружење за грађанска права како би протестовали због интернирања.

Стормонтска влада забранила је такве протесте.

Ангажована је војска да надгледа протестну шетњу.

Како се одвијао дан

Шетња је започела убрзо после 15:00 часова по локалном времену, а планирано крајње одредиште био је центар града.

Међутим, шетаче су зауставиле војне барикаде.

Већина демонстраната је уместо тога преусмерена ка Ћошку Слободног Дерија у Богсајду.

После непрестаних кошкања између младежи и војске, војници из Падобранског пука почели су да хапсе демонстранте.

Непосредно пре 16 часова, кренуле су да лете каменице, а војници су одговорили испаљивањем гумених метака, сузавцем и воденим топом.

Два човека су погођена и рањена.

У 16:07, падобранци су почели масовно да хапсе демонстранте.

У 16:10, војници су кренули да отварају ватру.

Према доказима која је сакупила војска, из наоружања је отворио ватру 21 војник, испаливши укупно 108 метака бојеве муниције.

Каква је била непосредна реакција?

Отварање ватре довело је до масовног излива беса у Дерију и околини.

Бесна руља у Даблину спалила је британску амбасаду до темеља.

Дан после Крваве недеље, влада је саопштила да ће бити покренута истрага коју ће водити Лорд врховни судија лорд Виџери.

Виџеријев трибунал углавном је војнике и британске власти ослободио кривице, мада је описао да се отварање ватре војника „граничи са несмотреношћу".

Ову одлуку породице жртава су отписале као заташкавање, провевши године и године у борби за отварање нове јавне истраге.

Савилова истрага

Премијер Тони Блер саопштио је тада да ће бити спроведена нова истрага, коју ће предводити лорд Савил.

Она је покренута 1998, а извештај је поднела 2010, поставши тако најдужа активна истрага у британској правној историји, коштајући укупно око 200 милиона фунти (око 240 милиона евра).

Истрага је показала да ниједна од жртава није представљала никакву претњу нити чинила било што би оправдало отварање ватре на њих.

Она је закључила да демонстранти добили никакво упозорење пре него што су војници кренули да пуцају.

Истрага је утврдила и да ниједан од војника није пуцао као вид реакције на нападе бомбаша или људи који су бацали каменице.

Савил је утврдио да су „неке републиканске паравојне снаге отвориле ватру", али да су свеукупно гледано војници пуцали први.

Потоњи премијер Дејвид Камерон изјавио је да су убиства била „неоправдана и неопростива".

Шта се десило после Савилове истраге?

Полицијска служба Северне Ирске започела је истрагу о убиству после објављивања Савиловог извештаја.

Прошло је више година пре него што је истрага окончана, а детективи су потом предали све своје документе Јавном тужилаштву крајем 2016. године.

Прегледавши 125.000 страница материјала, тужиоци су 14. марта 2021. саопштили да ће подићи оптужницу против Војника Ф за убиства Џејмса Реја и Вилијама Макинија.

Он је оптужен и за покушај убиства Патрика О'Донела, Џозефа Фрила, Џоа Махона и Мајкла Квина.

Другог јула 2021. године, саопштено је да Војнику Ф ипак неће бити суђено после нове одлуке Јавног тужилаштва.

У саопштењу Јавног тужилаштва наведено је да је након „пажљивог разматрања" та одлука донета због друге скорашње судске пресуде према којој су докази на основу којих је подигнута оптужница против Војника А и Војника Ц за убиство Џоа Мекмахона неприхватљиви.

То се десило због околности под којима су обезбеђени ови докази.

Видео - „Преточила сам сећања на 11. септембар у илустроване мемоаре"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]