Животна средина и наука: Хоће ли научници наћи решење за светску кризу са пијаћом водом

Без икакве сумње, вода је најнеисцрпнији ресурс на Земљи.

На крају крајева, она прекрива 70 одсто наше планете - а опет, упркос томе, као врста се суочавамо са све већом кризом.

Климатске промене, глобални ратови и пренасељеност само су неки од фактора који уништавају залихе воде у многим областима широм света.

То значи да две милијарде људи - једна четвртина укупног становништва - нема приступа безбедној пијаћој води.

И док се број становника на свету лагано приближава цифри од осам милијарди, пажња се усмерава на развијање технологија које могу да помогну да се ово питање реши пре него што буде прекасно.

Један од оних који нуде потенцијално решење је Мајкл Мирилашвили, шеф Вотергена, фирме из Израела која користи технологију претварања ваздуха у воду да би обезбедила пијаћу воду за забите области света погођене ратом или климатским променама.

„Основно људско право"

„Вода је основно људско право, а опет јој милиони немају приступ", каже он за ББЦ.

Извлачења воде из ваздуха можда звучи као научна фантастика, али је технологија заправо простија него што изгледа.

Земљина атмосфера садржи 13 милијарди тона пијаће воде.

Вотергенове машине раде тако што филтеришу ову водену пару из ваздуха.

Он каже да би, ако се користи правилно, Вотергенова технологија могла да доведе до огромне промене у оквиру индустрије воде која може да има трајни утицај на планету.

„Велика предност коришћења атмосферске воде је што нема потребе да се гради транспорт воде, тако да нема брига око тешких метала у цевима, на пример, или чишћења контаминиране воде из земље или загађивања планете пластичним флашама."

Једна очигледна препрека чини се да је загађење ваздуха, које је постало широко распрострањени разлог за забринутост у неким од највећих светских градова.

У Великој Британији, на пример, истраживање лондонског Империјалног колеџа пронашло је олово, које је токсично за људско тело, и даље присутно у градском ваздуху 2021. године, упркос томе што је забрањено 1999. године.

Међутим, то можда није ни важно.

Студија научника са израелског Универзитета у Тел Авиву показала је да је чак и у урбаним областима као што је Тел Авив могуће из ваздуха извући пијаћу воду која испуњава стандарде Светске здравствене организације (СЗО).

Другим речима, чиста вода може се извући чак и из ваздуха који је прљав или загађен.

Вотергенове највеће машине могу да произведу 6.000 литара воде дневно.

Већ су коришћене као подршка читавим болницама у Појасу Газе и руралним селима у централној Африци, где би људи иначе морали да ходају сатима да би дошли до воде.

То је такође помогло аустралијској влади да се избори са катастрофалним шумским пожарима 2020. године у којима су страдале 34 особе и уништено је 3.500 домова.

„Овде се не ради само о спасавању живота, ово је унапређење живота милиона људи", додаје Мирилашвили.

„Чак и у развијеним земљама неки људи не пију чисту воду, а то има директне последице по здравље и пољопривреду."

Погледајте видео: Индијац пронашао решење за отпадне воде - помогле му краве

Смртоносно загађење

Према СЗО-у, више од две милијарде људи има приступ само води која је контаминирана фекалијама.

Само један гутљај те воде доводи их у опасност од болести као што су колера и тифус, а процењује се да око 500.000 људи годишње умре од ње.

Кад је у питању проналажење чисте воде, постоји ресурс у нашим океанима.

Санте леда садрже једну од најчистијих вода пошто су се глечери са којих потичу формирали пре више хиљада година.

Огромни блокови леда могу да буде опасни по бродски саобраћај и могу да оштете морски екосистем огромним количинама слатке воде кад се отопе.

Њихово сакупљање зарад профита прво је почело у Канади, где је то постао велики бизнис дуж источне обале земље.

Али ова пракса је сад стигла и до других делова света.

Предузетник и еколог Абдула Ал Шехи сарађује са Пројектом санта леда Уједињених Арапских Емирата.

Оскудица воде представља велики ризик у овој земљи, будући да климатске промене са собом носе пораст температура на месту које је већ једно од најтоплијих на планети.

„У просеку огромна санта леда може да обезбеди воду за милион људи на три до пет година", тврди он.

„Зашто онда не искористити оно што нам природа сама нуди? Надам се да ћу једног дана довести санте леда на Арапско полуострво."

А опет то путовање са собом носи одређене ризике.

Због њихове величине, санте леда могу да се претуре током транспорта, изазвавши смртоносне незгоде.

Морају и да се умотају у посебно дизајниран изоловани материјал како би се смањила стопа отапања током путовања.

Не изненађује што процес стога уме да буде скуп.

Пројекат санта леда Уједињених арапских емирата кренуће са сакупљањем мање санте и њеним превожењем до Перта у Западној Аустралији или Кејптауна у Јужној Африци.

„Процењени трошкови варирају од 60 до 80 милиона долара, а целокупни пројекат ће вероватно коштати око 150 до 200 милиона долара", каже Ал Шеши.

Да ли се у океану крије одговор?

И док се зачкољице сакупљања санти леда још разрађују, постоје поузданији методи искоришћавања светских океана.

У прошлости, многе цивилизације су извлачиле со из морске воде - процес зван десалинизација - уз помоћ топлоте.

Данас се десалинизација ради уз помоћ обрнуте осмозе морске воде.

Неке владе поседују властите погоне за десалинизацију који обезбеђују воду за становништво, док се друге ослањају на приватне фирме.

Гигантски добављач воде Дупонт, из Делавера, обрађује 94 милиона литара воде сваког минута у својим погонима широм света.

„Процес омогућује води да прође кроз филтер док се со издваја.

Као последица тога, генеришу се два тока, један са пијаћом водом и један са високим нивоима соли", каже Вероника Гарсија Молина, лидерка глобалног тржишта за Дупонт вотер солушнс.

„Ток са високом концентрацијом соли усмерава се назад у море, али захваљујући одговарајућим механизмима и процесима разблаживања, нема никаквих последица по море."

А опет, иако модерни погони имају врло мало или нимало утицаја на мора, исто не може да се каже за старије фабрике које још увек користе мање узнапредовале методе десалинизације.

Ове и даље пумпају велике количине слане воде назад у океан, што може да направи велику штету по екосистем смањујући нивое кисеоника и повећавајући слани садржај.

Огромна већина ових старијих погона лоцирана је на Блиском истоку, где се 55 одсто слане воде из десалинизације пумпа назад у океане.

Друга велика критика десалинизације тиче се тога да је потребна огромна количина енергије да би се обрадила морска вода, обично настала из изузетно штетних фосилних горива.

Међутим, Молина каже да је технолошки напредак последњих година учинио то једним од најодрживијих решења за несташице воде широм света.

„Енергија неопходна за обрнуту осмозу морске воде последњих деценија је смањена више од три пута и данас она троши четири до пет пута мање енергије него стари термални процеси", додаје она.

Али још није јасно да ли ће ова решења бити довољна.

Како глобални ресурси воде постају све оскуднији, научници журе да пронађу друге одговоре који ће имати мало или нимало утицаја на већ оптерећене екосистеме.

Погледајте видео: Држава која остаје без пијаће воде

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]