Свету опасно прете несташице воде

Повећање броја становника, конзумација меса и економске активности доноси све већи притисак на светске резерве воде.

Људи у око 400 области широм света живе у условима где постоје „екстремни услови у вези са водом", показују подаци Светског института за ресурсе (WRI) из Вашингтона.

Страхује се да би због несташице воде милиони људи могли да буду расељени, што би даље могло да утиче на сукобе и политичку стабилност.

Од Мексика до Чилеа, затим у појединим деловима Африке, као и на познатим туристичким одредиштима на Медитерану, расте ниво оптерећења воде (колико се количине воде узима из земље и која је то површина у односу на укупну).

Светски проблем

Скоро трећина светског становништва, око 2,6 милијарди људи - живи у земљама којима прети високи ризик од несташице воде у будућности. Ту спада и 1,7 милијарди људи из 17 земаља којима прети веома високи ризик, према тврдњама института из Вашингтона.

Ту спадају земље Блиског истока које су у најлошијем положају, као и Индија која се суочава са „великим изазовима због потрошње воде и начина управљања овим ресурсом, што ће утицати на разне ствари, од здравља становништва до привредног развоја".

Пакистан, Еритреја, Туркемнистан и Боцвана су такође земље којима прете екстремне несташице воде.

Лоша и добра изненађења

Институт из Вашингтона је ове податке сакупио захваљујући платформи Акведукт 3.0, која анализира неколико хидролошких модела и израчунава колико се воде повлачи са површине и колико подземних вода снабдева неку област.

Када је проценат већи од 80, те области су под екстремно високим ризиком од несташица воде.

„Као човек који ради са подацима, трудим се да будем непристрасан у очекивањима, али био сам изненађен када сам видео каква је ситуација у Индији", рекао је за Рутгер Хофсте, аутор студије.

Индија се тренутно налази на 13. месту земаља којима прети ризик од несташице воде. Једно место изнад је суседни Пакистан.

Девет од 36 држава или територија се воде као области са екстремним ризиком од несташица воде. Ченај, главни град индијске државе Тамил Наду, недавно су погодиле поплаве и суше сличних размера.

У извештају стоји:

„Стална криза са водом у Ченају показује какви изазови чекају Индију наредних година. Додатне отежавајуће околности су лоше управљање воденим ресурсима и чињеница да и становништво, али и индустрија имају све веће захтеве".

У студији се наводи и да ће се Мексико наћи у сличној ситуацији ако се не предузму одређене мере. Посебно је лоша ситуација у Мексико Ситију.

У десет од 16 административних области у Чилеу, укључујући и престоницу Сантијаго, ситуација је екстремно неповољна.

Пекинг и Москва такође се налазе на списку градова и области који се налазе под есктремним ризиком од несташица воде. А Русија и Кина нису на списку.

„Има још неких изненађења", каже Хофсте.

То се односи на Италију и Шпанију, где је због великог броја туриста систем под озбиљним оптерећењем током најсушнијих месеци у години.

Више од половине од 20 области у Италији имају екстремне проблеме са водом, као и трећина (27) од 81 провинције у Турској.

Ситуација је лоша и у Јужној Африци, Боцвани, деловима Намибије и Анголе.

Расте број жедних

У периоду од 1961. до 2014. године за два и по пута је порасла количина воде коју су људи извукли из земље и узели од водених површина.

Количина потребне воде за наводњавање усева дуплирала се у последњих пола века, наводи се у студији. Око 67 посто воде коју човек узме, оде управо на наводњавање.

Потребе индустрије у 2014. порасле су три пута у односу на 1961. годину. На индустрију сада одлази 21 посто укупне количине воде.

У међувремену, на домаћинства одлази око десет посто искоришћене воде.

Само мали проценат воде узет из хидролошких извора враћа се директно у живи свет.

Ипак, Хофсте истиче да вода која се користи за наводњавање усева на крају дође до стоке која пасе.

С обзиром да расте број захтева за производима животињског порекла, он сматра да би људи одређеним дијетама и променом начина исхране, помогли да се смањи потрошња водених ресурса.

„То је. уверен сам, вероватно једно од решења за глобалну кризу са водом", каже Хофсте за ББЦ.

„Користимо много обрадиве земље за узгајање хране и животиња. Тако да то није баш најефикаснији начин да ресурсе претворимо у калорије", тврди он.

Клима и сукоби

Неколико агенција Уједињених нација упозорило је да ће климатске промене довести до тога да на одређеним местима са мање прецизности можемо да предвидимо несташице воде.

Повећање температура и осцилације у количини падавина довешће до смањеног приноса у многим тропским областима у развоју, где већ постоје несташице хране, наводи Светска здравствена организација.

Подаци УН показују да би, ако се наставе садашњи трендови, несташице воде могле би да доведу до расељавања између 24 и 700 милиона људи до 2030. године.

Вода може да буде и фактор због којег долази до сукоба, поготово у областима где је нема довољно. То су, рецимо, Израел, Либија, Јемен, Авганистан, Сирија и Ирак.

Ту су и земље које су примиле велики број расељених људи попут Јордана и Турске.

Институт из Вашингтона упозорио је да чак и земље којима не прете несташице воде могу да дођу у ризик због суша.

Молдавија и Украјина, на пример, воде се као области са средњим ризиком од несташице воде, али су на врху листе оних којима прете суше. Иза њих је Бангладеш, којем такође не прете несташице.

Ипак, у овим државама, мали фармери имају више проблема у снабдевању водом од, рецимо, колега из Калифорније.

Позитивна искуства

Хофсте каже да подаци добијени захваљујући платформи показују да друштвено-економски фактори највише утичу на ризик од несташице воде, али да би ствари могле да се побољшају бољим управљањем тим природним ресурсом.

У Сингапуру, на пример, влада спроводи програм „Четири славине". То је импресиван систем сакупљања и дистрибуције воде,

Израел је светски лидер у напредним технологијама за воду као и управљање њом.

Хофсте наводи да државе које се суочавају са оваквим изазовом, попут Индије могу да следе поменуте примере.

„Несташице су нам показатељ, али не морају да буду наша судбина", истиче Хофте.

„Све зависи од тога како одређена држава реагује на ове ситуације. Постоје примери земаља које су се избориле са несташицом воде".

Додатно извештавање, Навин Синг Кадка, дописник Светске службе задужен за животну средину